Kukuruz i soja će podbaciti, suncokret bolje prošao: Poznato šta čeka ratare i kako će se kretati cene useva ove jeseni
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborPrvi ugovori za novi rod kukuruza i suncokreta već su zaključeni na Produktnoj berzi, a preliminarne cene pokazuju da proizvođače očekuje još jedna neizvesna jesen.
Vršilac dužnosti direktora Produktne berze Vlado Kovačević rekao je za RTS da se cena standardnog kvaliteta pšenice na Produktnoj berzi kreće između 20 i 20,2 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je cena kukuruza od 19 do 19,2 dinara bez analize. Kukuruz sa analizom na aflatoksin postiže nešto višu cenu.
Posebno interesovanje trenutno vlada za suncokret, čija se cena kreće između 52 i 52,2 dinara. Soja je od 55 do 56 dinara, dok je cena ječma između 17,8 i 18 dinara.
Obim trgovanja je, prema njegovim rečima, standardan za ovaj deo godine, ali se istovremeno prati više faktora koji mogu da utiču i na cene i na prinose.
Očekuje se slabiji rod kukuruza i soje
Visoke temperature i suša već nekoliko godina najviše pogađaju poljoprivredne kulture sa dužim vegetacionim periodom.
Kovačević kaže da još nema konkretnih podataka o ovogodišnjim prinosima, ali informacije sa terena ukazuju na to da će rod kukuruza i soje biti ispod proseka.
- Ono što nam stiže sa terena je da će biti ispodprosečan rod soje i kukuruza, dok po pitanju suncokreta očekujemo bolji rezultat - kaže Kovačević.
Suncokret takođe ima duži vegetacioni period, ali je, objašnjava, otporniji na sušu od kukuruza i soje, pa su i očekivanja u pogledu prinosa povoljnija.
Nizak Dunav ograničava izvoz preko Konstance
Još jedan značajan faktor za domaće tržište je nizak vodostaj Dunava. Kovačević ukazuje na to da su žitarice i uljarice kabasti proizvodi sa relativno niskom cenom u odnosu na masu, zbog čega troškovi transporta imaju veliki uticaj na trgovinu.
Prema njegovim rečima, protok Dunava na granici sa Rumunijom trenutno je na oko 40 odsto uobičajenog nivoa.
- Praktično je naša najbitnija izvozna magistrala, Dunav prema luci Konstanca, sada prekinuta - ističe Kovačević.
Zbog toga Srbija trenutno ne može u potpunosti da iskoristi izvozne mogućnosti preko Konstance, pa se traže alternativni pravci – pre svega kamionski i železnički transport. Na međunarodno tržište, istovremeno, utiče situacija u crnomorskom regionu i smanjen izvoz iz Ukrajine i Rusije.
Svetske i domaće cene tesno povezane
Kovačević ističe da je tržište žitarica i uljarica globalno i da poremećaji u jednom delu sveta mogu da utiču na cene na drugim tržištima.
Navodi da je cena pšenice na američkom tržištu dostigla najviši nivo u poslednje tri godine, dok se na pariskom Matifu (berzi) kretala oko 239 evra po toni. Kod kukuruza je, takođe, zabeležen rast cena.
Domaće cene su, kako objašnjava, u velikoj meri povezane sa kretanjima na svetskim berzama.
- Ako pogledate grafikone koje Produktna berza objavljuje i uporedite svetske berze sa Produktnom berzom Novi Sad, videćete veoma visok stepen korelacije - kaže Kovačević.
Ipak, reakcija domaćeg tržišta ne mora uvek da bude istovremena sa promenama u svetu, jer zavisi i od mogućnosti Srbije da izveze robu.
Upravo je nizak vodostaj Dunava primer kako problem sa transportom može da spreči domaće proizvođače i trgovce da u određenom trenutku iskoriste povoljniju cenu na inostranom tržištu.
Ratari menjaju strukturu setve zbog klimatskih ekstrema
Sve češće suše i ekstremne temperature već utiču i na izbor kultura koje poljoprivrednici seju.
Kovačević navodi podatke Republičkog zavoda za statistiku prema kojima su površine pod pšenicom, koja ima kraći vegetacioni period i u većoj meri izbegava ekstremne temperature tokom juna i jula, povećane za 7,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Istovremeno, površine pod kukuruzom smanjene su za 3,8 odsto, a pod sojom za 7,5 odsto. Površine pod suncokretom povećane su za 3,5 odsto.
- Vidimo da se naši ratari opredeljuju sve više i više i da se vrlo brzo menja struktura ka kulturama koje imaju kraći vegetacioni period - ukazuje Kovačević.
Geopolitika sve važnija za formiranje cena
Pored vremenskih prilika i logistike, jedan od ključnih faktora koji poslednjih godina određuje kretanje cena postala je geopolitika.
Kovačević ističe da taj faktor ranije nije u tolikoj meri dominirao prilikom pravljenja prognoza o cenama žitarica i uljarica.
Posebna nepoznanica je, kako kaže, u kojoj meri i kojim pravcima će se odvijati izvoz žitarica iz Ukrajine i Rusije, ali i koliko će biti prohodni važni logistički kanali.
- Sve više i više geopolitički faktori dominiraju u formiranju cene, tako da jako puno zavisi od prohodnosti logističkih kanala - naglašava Kovačević. Za Srbiju je, pored međunarodnih okolnosti, posebno važan nivo Dunava, koji je postao faktor sa znatno većim uticajem nego ranije.
"Očekujemo turbulentnu jesen“
Govoreći o tome šta poljoprivrednici mogu da očekuju tokom predstojeće jeseni, Kovačević navodi da bi tržište moglo da ostane veoma dinamično.
- Očekujemo turbulentnu jesen, ali naši ratari i trgovci su se već navikli na tako nešto - kaže Kovačević.
Zbog brzih promena izazvanih geopolitikom, logistikom i nivoom Dunava, poljoprivrednicima savetuje da kontinuirano prate tržište i, kada je to moguće, upravljaju rizikom od promene cena.
Kao primer koliko brzo mogu da se promene trgovinski tokovi navodi Rumuniju, koja ove godine ima dobar prinos pšenice, ali slabiji kvalitet. Srbija, sa druge strane, ima solidan kvalitet pšenice, pa se domaća pšenica izvozi u Rumuniju i meša sa tamošnjom kako bi se dobio odgovarajući prosečan kvalitet.
Moguća je i situacija koja ranije nije bila uobičajena – da Mađarska ove godine uvozi kukuruz iz Srbije.
- Treba konstantno pratiti stanje na tržištu, upravljati rizikom cena ukoliko je to moguće, jer je tržište veoma dinamično - zaključuje Kovačević.
Kurir.rs/RTS