"Ovo nikada ne kupujem u prodavnici": Inspektor otkrio koje namirnice izbegava po svaku cenu
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborStručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju na proizvode koji mogu nositi veći rizik od bakterijske kontaminacije. Poseban oprez savetuju kod svežeg mleka, unapred isečenog voća i povrća, ali i jedne namirnice koju mnogi smatraju veoma zdravom.
Kada u prodavnici stavljamo hranu u korpu, uglavnom pretpostavljamo da su proizvodi na policama bezbedni za konzumaciju. Ipak, postoje namirnice prema kojima stručnjaci za bezbednost hrane imaju znatno oprezniji odnos.
Ljudi koji rade u prehrambenoj industriji i nadziru lanac snabdevanja hranom imaju važnu ulogu u obezbeđivanju zdravstvene ispravnosti namirnica. Njihov posao je da vode računa o tome da se hrana proizvodi, priprema, distribuira i skladišti pod uslovima koji bi trebalo da smanje rizik po potrošače.
U Ujedinjenom Kraljevstvu hrana koja se prodaje, nabavlja, distribuira i skladišti mora biti u skladu sa regulatornim pravilima Agencije za standarde hrane (Food Standards Agency), čija je glavna svrha zaštita javnog zdravlja.
Ali šta se dešava kada sami stručnjaci određene proizvode radije ne kupuju?
Nepasterizovano mleko prvo je na listi
Dr Bryan Quoc Le, prehrambeni hemičar i konsultant iz američke savezne države Vašington, otkrio je koje namirnice lično izbegava u supermarketima. Njegov kriterijum je jednostavan: smatra da kod nekih proizvoda mogući zdravstveni rizici nadmašuju njihove potencijalne koristi.
Na vrhu njegove liste nalazi se nepasterizovano, odnosno sveže mleko. Pasterizovano mleko prolazi kroz toplotnu obradu kojom se uništavaju patogeni mikroorganizmi i produžava rok trajanja. Kod sirovog mleka takva obrada se ne primenjuje, pa ono ostaje u neprerađenom obliku.
Upravo zbog toga potrošač može biti izložen potencijalno opasnim bakterijama, među kojima su salmonela, bakterija E. coli, listerija i brucela.
"Mnogo je ljudi koji tvrde da sveže mleko ima različite zdravstvene prednosti, ali jednostavno nije vredno rizika jer u tom mleku i dalje može biti mnogo patogenih organizama, posebno ako dolazi direktno iz pogona za preradu“, objasnio je dr Bryan Quoc Le.
Drugim rečima, činjenica da određeni proizvod nije prošao pasterizaciju za njega je dovoljan razlog da ga ne stavi u svoju korpu.
Poseban oprez kod unapred isečenog voća i povrća
Dr Le ima još jedno veoma jasno pravilo kada kupuje hranu u supermarketima. Izbegava unapred isečeno voće i povrće, a posebno je oprezan sa proizvodima koji su sečeni u manjim prodavnicama ili prodavnicama mešovite robe.
"Ako planirate da jedete unapred isečeno voće i povrće bez dodatne obrade, suočavate se sa sličnom količinom mikrobiološkog rizika kao i kada konzumirate klice“, upozorio je stručnjak.
Problem pritom nije nužno u samom voću ili povrću, već u tome što potrošač često ne može da zna kakvi su higijenski uslovi u kojima je proizvod isečen.
"Ne znam šta je osoba iza pulta radila dok je sekla proizvod i koje higijenske prakse primenjuje. Pakovana hrana prema zakonu mora da prođe kroz stroge procedure, ali hrana koja se seče na licu mesta ne mora nužno“, dodao je dr Le.
Dinja među najrizičnijim namirnicama
Kada je reč o unapred isečenom voću, stručnjak posebno izdvaja dinju. Zbog mogućnosti kontaminacije, unapred isečenu dinju smatra namirnicom prema kojoj treba biti posebno oprezan.
Dodatni problem predstavlja činjenica da takvi proizvodi nakon sečenja više nisu zaštićeni celom korom. Svako sečenje otvara mogućnost da mikroorganizmi sa površine, opreme ili ruku dospeju na jestivi deo proizvoda.
Stručnjaci za bezbednost hrane zato potrošačima preporučuju temeljno pranje voća i povrća, kao i njihovo pravilno skladištenje. Takve mere mogu pomoći u smanjenju rizika od bolesti izazvanih hranom.
Klice izgledaju zdravo, ali mogu skrivati opasne bakterije
Na listi namirnica koje zahtevaju dodatni oprez nalaze se i sirove klice. Među njima su, na primer, klice rotkvice, lucerke i deteline.
Klice su nutritivno vredne i često se smatraju zdravim dodatkom ishrani, ali istovremeno mogu sadržati patogene mikroorganizme, uključujući E. coli i salmonelu.
Profesorka Kali Kniel, mikrobiološkinja sa Univerziteta Delaver, objašnjava da je ključni problem povezan sa samim procesom klijanja.
"Kako bi klice proklijale, seme ne može adekvatno da se dezinfikuje kako bi se uništila sva moguća salmonela, na primer“, istakla je profesorka Kniel.
To znači da proces koji je neophodan za proizvodnju klica istovremeno može otežati potpuno uklanjanje potencijalno opasnih mikroorganizama.
Ipak, profesorka Kniel naglašava da ne treba sve proizvođače klica stavljati u isti kontekst. Postoje proizvođači koji veliku pažnju posvećuju upravo higijeni i sanitarnim procedurama.
"Treba imati na umu da postoje uzgajivači klica koji svoj posao obavljaju veoma dobro i pridaju veliku pažnju čišćenju i sanitarnoj kontroli“, napomenula je.
Šta stručnjaci zapravo poručuju potrošačima?
Primeri koje navode dr Bryan Quoc Le i profesorka Kali Kniel ne znače da su sve navedene namirnice automatski opasne niti da će njihova konzumacija nužno dovesti do bolesti. Njihova upozorenja pre svega ukazuju na situacije u kojima način proizvodnje, obrade ili rukovanja hranom može povećati mikrobiološki rizik.
Posebno se ističe razlika između proizvoda koji prolaze kroz strogo kontrolisane postupke obrade i hrane koja se obrađuje na prodajnom mestu, gde potrošač često nema uvid u higijenske uslove.
Zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost pravilnog rukovanja hranom, higijene, pranja i odgovarajućeg skladištenja. Iako se neke namirnice smatraju zdravim, način na koji su proizvedene i pripremljene može biti jednako važan kao i njihov nutritivni sastav.
Na kraju, upravo je to razlog zbog kojeg stručnjaci za bezbednost hrane pri kupovini pojedinih proizvoda primenjuju dodatni oprez: kod određenih namirnica potencijalni mikrobiološki rizik jednostavno može biti veći nego što potrošačima na prvi pogled izgleda.
Kurir Biznis/Dnevno.hr