Radi u second hand prodavnici 7 godina i ovo nikada ne bi kupila: "To je apsolutni tabu, ne vredi rizika"
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborZa mnoge ljude kupovina u second hand prodavnicama i dalje nosi određenu dozu nelagode. Neki se pitaju odakle odeća dolazi, koliko je bezbedna za nošenje i šta se sve može pronaći među hiljadama komada koji svakodnevno završavaju na policama ovakvih prodavnica.
Međutim, za zaposlene koji tamo rade reč je o potpuno drugačijem svetu, sa sopstvenim pravilima, načinima nabavke i ponekim pravim malim blagom. Njihovo iskustvo ruši neke od najčešćih mitova o polovnoj odeći, ali istovremeno pokazuje da postoje određene kategorije proizvoda prema kojima ipak treba biti posebno oprezan.
Jedan od najčešćih strahova kupaca jeste pretpostavka da se na policama second hand prodavnica uglavnom nalazi odeća preminulih osoba. Međutim, prema iskustvima zaposlenih i načinu na koji funkcioniše trgovina polovnim tekstilom, većina robe ima sasvim drugačije poreklo.
Odakle zapravo dolazi odeća iz second hand prodavnica?
Veliki deo polovne odeće dolazi iz evropskih zemalja, u kojima je sistem prikupljanja i zbrinjavanja viška tekstila organizovan drugačije nego što mnogi zamišljaju.
Jedan od glavnih izvora su specijalizovani centri za sortiranje. U takve centre doprema se sadržaj kontejnera namenjenih humanitarnim donacijama, u koje stanovnici brojnih zapadnoevropskih zemalja odlažu odeću koju više ne žele ili ne koriste.
Međutim, nije sva prikupljena odeća namenjena direktnoj humanitarnoj pomoći. Samo manji deo prikupljenog tekstila završi kod ljudi kojima je pomoć prvobitno namenjena, dok se ostatak sortira i priprema za dalju prodaju.
Odeća se zatim može pakovati u velike bale, teške između 300 i 500 kilograma, nakon čega se prodaje na veliko kao polovna roba, odnosno sekundarna tekstilna sirovina, i distribuira na različita tržišta širom sveta.
Upravo tim putem veliki broj komada na kraju može završiti i u second hand prodavnicama.
Na policama se mogu naći i potpuno novi komadi
Drugi važan izvor robe čine artikli koji nisu prodati u velikim lancima modnih prodavnica. To mogu biti komadi iz prethodnih kolekcija, odeća sa manjim fabričkim nedostacima, ali i proizvodi koje su kupci vratili trgovcima.
Ponekad je reč o gotovo neprimetnim greškama, poput nepravilno ušivenog džepa ili blago neujednačenog šava. Takvi nedostaci ne moraju nužno uticati na funkcionalnost odeće, ali zbog njih pojedini artikli više ne mogu biti prodati u redovnoj maloprodaji.
U nekim državama postoje propisi koji ograničavaju ili zabranjuju uništavanje neprodate odeće, zbog čega trgovci takvu robu mogu preusmeriti prema drugim kanalima prodaje. U takvim slučajevima često je isplativije prodati odeću po znatno nižoj ceni nego je zbrinuti kao otpad.
Zato se među polovnom odećom mogu pronaći i gotovo novi, pa čak i potpuno novi komadi sa etiketama, što je jedan od razloga zbog kojih mnogi kupci redovno obilaze ovakve prodavnice.
Zaposlena otkrila šta je za nju apsolutni tabu
Iako second hand prodavnice mogu biti mesto na kojem se pronalaze kvalitetni i povoljni komadi, postoje određene stvari koje zaposleni, na osnovu sopstvenog iskustva, ne bi kupili za sebe niti preporučili drugim kupcima.
Posebno se izdvajaju polovni donji veš i kupaći kostimi.
"Ovo je tabu broj jedan. Nije reč samo o higijeni, već i o nemogućnosti potpune dezinfekcije u kućnim uslovima. Tkanina donjeg veša i kupaćih kostima dolazi u direktan kontakt sa telom i, iako je rizik mali, ipak postoji. Ušteda ovde jednostavno nije vredna potencijalnih zdravstvenih problema“, tvrdi zaposlena koja već sedam godina radi u second hand prodavnici.
Prema njenom mišljenju, problem kod takvih komada nije samo njihovo prethodno korišćenje, već i činjenica da se u kućnim uslovima ne može uvek sa sigurnošću proceniti koliko je određeni predmet moguće temeljno očistiti i dezinfikovati.
Poseban oprez preporučuje i kod obuće
Zaposlena upozorava i na obuću koja je već znatno prilagođena stopalu prethodnog vlasnika.
"Posebno je rizična obuća koja je već razgažena prema tuđem stopalu. Može poremetiti prirodnu biomehaniku stopala novog vlasnika, izazvati bolove u nogama i leđima, pa čak i dovesti do nepravilnog hoda. Gljivične spore u poroznoj unutrašnjoj postavi mogu preživeti čak i nakon dezinfekcije“, tvrdi ona.
Prema njenom iskustvu, kod kupovine polovne obuće nije važno gledati samo njen spoljašnji izgled. Cipele mogu izgledati očuvano, ali njihova unutrašnja struktura i način na koji se oblikovala tokom nošenja mogu biti prilagođeni prethodnom vlasniku.
Odeću za bebe do godinu dana radije bi kupila novu
Na spisku stvari koje zaposlena lično ne bi kupovala polovne nalazi se i odeća za bebe mlađe od godinu dana.
"Koža novorođenčeta izuzetno je osetljiva. Čak i nakon temeljnog pranja, u tkanini mogu ostati tragovi deterdženata, omekšivača ili mikročestice koje mogu izazvati alergiju ili iritaciju. Bodije, benkice i kapice pametnije je kupovati nove“, tvrdi ona.
Zbog osetljivosti kože novorođenčadi, smatra da je kod takvih proizvoda sigurnije odabrati novu odeću i imati potpuniju kontrolu nad načinom na koji je prvi put oprana i sredstvima kojima je tretirana.
Ako osetite ovaj miris, budite oprezni
Jedan detalj zaposlena posebno ističe kao mogući znak upozorenja prilikom kupovine polovne odeće - miris.
"Ako komad miriše na buđ, vlagu, jak dezodorans ili ustajalost, to je jasan znak upozorenja. Miris buđi može značiti da se u tkanini nalaze gljivice koje mogu biti problematične za disajne puteve. Jak hemijski miris često upućuje na pokušaj prikrivanja drugih, neprijatnijih mirisa“, zaključila je.
Second hand prodavnice tako nisu nužno mračna mesta prepuna odeće nepoznatog porekla, kako ih mnogi zamišljaju. Iza njihovih polica nalazi se složen sistem prikupljanja, sortiranja i dalje distribucije tekstila.
Među polovnom odećom mogu se pronaći komadi iz humanitarnih kontejnera, neprodati artikli iz modnih prodavnica, odeća iz starijih kolekcija, proizvodi sa manjim fabričkim nedostacima i roba koju su kupci vratili.
Istovremeno, iskustvo zaposlenih pokazuje da povoljna kupovina ipak zahteva određenu dozu opreza. Dok se među policama mogu pronaći kvalitetni i gotovo novi komadi po znatno nižim cenama, posebnu pažnju treba posvetiti higijeni, stanju materijala, obući koja je već prilagođena tuđem stopalu i neprijatnim mirisima koji mogu biti znak da je odeća bila izložena vlazi ili nepravilno skladištena.
Drugim rečima, second hand može biti mesto za pronalazak pravog malog blaga, ali samo ako kupac pažljivo pregleda ono što kupuje i zna koje je komade, prema iskustvu ljudi koji svakodnevno rade sa polovnom odećom, možda ipak bolje ostaviti na polici.
Kurir Biznis/Dnevno.hr