Suša "obrala" kukuruz u Bačkoj i Mačvi: Rod ide u silažu, samo ovde je situacija bolja
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborVisoke temperature, suša i nizak vodostaj Dunava, zbog čega je na pojedinim deonicama zabranjeno navodnjavanje na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, prete da ostave velike posledice po poljoprivredu. Ratari iz Bačke i Mačve tvrde da im je ovogodišnji rod kukuruza stradao od suše, zbog čega će umesto berbe sve otići u silažu.
Što se tiče povrća, proizvođači se uglavnom oslanjaju na vodu iz bunara za navodnjavanje kako bi sprečili da im rod bude uništen.
- Ovih dana sam prolazio pored nekih njiva i kukuruz je skroz propao. Za koji dan će krenuti silaža, stabljika se osušila već dopola. Mesec dana nije bilo kiše, doduše, nije bilo ni velike vrućine, ali suša uzima svoj danak - kaže za Kurir Biznis Miroslav Matković, ratar iz Subotice.
Njive bez roda
Ništa bolja situacija nije ni u Mačvi, gde, prema rečima Milana Pajića, od kukuruza nije ostalo ništa.
- Kod nas je loša situacija i kukuruz se već skida zbog silaže. Postoje njive gde roda nema uopšte. Kod mene na njivi, kad bih krenuo sa branjem kukuruza, ne bih imao ni 500 kilograma po hektaru. Zbog suše nema ni lucerke, jedino je pšenica bila dobra. Što se tiče povrća, cene su loše, pa su mnogi povrtari u Mačvi odustali od proizvodnje jer je ekonomski neisplativo - kazao je Pajić.
Danail Vučkovski iz udruženja povrtara Gloganj iz istoimenog sela u blizni Pančeva kaže da trenutno pod kupusom, karfiolom i drugim kupusnjačama imaju 100 hektora.
- Kupus je dominantna kultura kod nas i zahteva intenzivno i redovno zalivanje. Vodu crpimo iz okolnih bunara, ali kad padne nivo "vodenog stuba", dešava se da pumpa ne može da povuče vodu. Tada silazimo u bunare i kopamo kako bismo produbili dno i omogućili pumpama za navodnjavanje da rade. Zasad je kupus u dobrom stanju, a nadam se da će uz zalivanje tako i ostati - rekao je on.
Agroanalitičar Milan Prostran za Kurir Biznis ističe da je još uvek rano govoriti o šteti u poljoprivredi zbog suše, a rezultate ćemo, kao i svake godine, moći da sumiramo tek u oktobru, kad se završi sezona.
- Prvi deo godine bio je rodan i dobar kad su u pitanju ratarske kulture i voćarska proizvodnja. Sada smo u delu godine koji je neizvestan za useve prolećne setve: kukuruz, šećerna repa, soja i suncokret, kao i određene povrtarske kulture. Pod poljoprivrednim kulturama sada su blizu dva miliona hektara i vrlo sam obazriv kad su u pitanju bilo kakve procene roda i prognoze. Do pre 10 dana usevi na njivama su izgledali izvanredno, najbolje je izgledao suncokret, kukuruz se držao, repa je malo patila, a soja je bila u najgoroj situaciji i na nju ovaj toplotni talas najviše utiče - kazao je Prostran.
Rano za prognoze
Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS, ističe da je cela godina do sada bila dobra, ali da je rano iznositi prognoze.
Nema razloga za podizanje panike, jer još uvek ne znamo da li će i kakve posledice ostaviti ovaj toplotni talas. Zasad su sve kulture u dobrom stanju i dosad smo imali dobru godinu. Sada može da bude ugrožen kukuruz u narednom periodu ako bude potrajala suša, ali čini mi se da je znatno bolja situacija nego prošlo godine. Sve zavisi koliko dugo će trajati ovaj toplotni talas i to će biti regionalno. Tamo gde je zbog niskog vodostaja obustavljeno navodnjavanje u delu kanala Dunav-Tisa-Dunav, to uvek ostavi posledice kad je biljka u fazi da joj treba puno vode - navodi Jovanović.
Ekstremni vremenski uslovi
Republički štab za vanredne situacije usvojio je niz mera i preporuka u cilju smanjenja rizika i posledica ekstremnih vremenskih uslova. Posebno je kritično na Dunavu i hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav, gde su zabeleženi istorijski najniži vodostaji, što otežava funkcionisanje vodoprivrednog sistema i snabdevanje vodom za navodnjavanje, ribnjake. JVP "Vode Vojvodine" i JVP "Srbijavode" preduzeli sve raspoložive hitne tehničke i organizacione mere radi ublažavanja posledica.