OD SPORTSKE ZVEZDE DO USPEŠNOG POLJOPRIVREDNIKA! Razgovor s košarkaškom legendom na 10.000m! Mačvan: Teren mi je sada plantaža, a koš je pun lešnika i voća FOTO
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborPiše: Rajko Nedić
Razgovor sa Milanom Mačvanom, bivšim košarkaškim asom i reprezentativcem, a sada privrednikom, započeo je u avionu Er Srbije, na novoj liniji Beograd - Toronto. Negde iznad Atlantika, na 10.000 metara visine, Milan, gorostas od 2,05 metara za Kurir je otkrio kako je parket, loptu i obruče, zamenio plantažama lešnika, kruške, maline, jagode, trešnje, šljive... Objasnio je kada se i kako rodila ideja da se posle uspešne sportske karijere posveti poljoprivredi. Na kraju smo kroz ovu uzbudljivu životnu priču koja je teško mogla da stane u jedan prekookeanski let stigli u Srbiju, u selo Culjković u Mačvi i prelepo porodično imanje našeg sagovornika....
-Ideja da ulažem u poljoprivredu nije došla preko noći. O pitanju čime želim da se bavim kada završim sa košarkom razmišljao sam još tokom igračke karijere, a poljoprivreda me je privukla jer stvara opipljivu vrednost. Šta tačno mislim pod tim? Od same zemlje i rada nastaje proizvod koji ranije nije postojao. Kroz preradu i plasman na tržište on dalje dobija na vrednosti, a taj proces otvara radna mesta i pokreće čitavu zajednicu oko nas. Uz to, hrana je resurs koji će uvek biti potreban, zbog čega sam u tome video priliku da gradim nešto što će trajati dugo. Krenuli smo postepeno: učili smo, obilazili zasade, razgovarali sa stručnjacima, i to nas je, korak po korak, dovelo do ozbiljnog porodičnog posla koji nastavlja da se razvija kroz godine.
*Za glavnu kulturu odabrali ste lešnik. Zbog čega i koje još voće čini vašu proizvodnju?
-Ključan razlog zbog kog smo se odlučili baš za lešnik jeste njegova stabilna potražnja na svetskom nivou. Uz to, zasad lešnika ima i dug vek trajanja, što dodatno obezbeđuje sigurnost ulaganja. Pored lešnika, uzgajamo i krušku, malinu, jagodu, šljivu i trešnju. Kroz EatFruit Invest, investitorima omogućavamo da ulažu u zasade le-šnika i kruške, jer upravo u njima vidimo kulture sa najvećim dugoročnim potencijalom.
*Pre nego što ste se opredelili za voćastvo, da li ste u nekom trenutku razmišljali i o drugim poslovnim pravcima?
-Moram priznati da jeste bilo različitih ideja, ali da me ipak nijedna nije privlačila kao poljoprivreda. Kroz vreme koje sam posvetio sportu navikao sam da gradim nešto dugoročno, što je upravo ono što voćarstvo i traži. Poljoprivreda ne donosi rezultate preko noći. Zahteva strpljenje, znanje i jaku disciplinu - što je meni zbog košarke veoma blisko.
*Iz sveta putovanja, treninga i lopte prešli ste na potpuno drugačiji teren - njivu. Kako je to izgledalo?
-Na prvi pogled ova promena deluje veliko, ali suštinski nije. U oba sveta važe ista pravila: rad, disciplina, odgovornost i spremnost da učiš svaki dan. Kao što u sportu ne možeš da preskočiš trening i očekuješ dobar rezultat, tako ni u poljoprivredi ne možeš izbegavati korake, a očekivati kvalitet. Priroda, baš kao ni protivnik na terenu, ne prašta neozbiljnost. Jednostavnije rečeno, jesam menjao teren, ali ne i pravila po kojim igram.
*Koliko se svet poljoprivrede i biznisa, sa svim novim ljudima koje ste upoznali, razlikuje od sveta sporta, i da li se može napraviti neka paralela?
-Može, i te kako. I ovde postoji tim, strategija, plan i mnogo ljudi koji zajedno rade da bi rezultat bio uspešan. U sportu zavisiš od saigrača, a ovde od agronoma, proizvodnje, organizacije i svih ostalih ljudi koji učestvuju u procesu. Razlika je jedino možda u tempu. U sportu vidiš rezultat brže, posle svake utakmice, dok u poljoprivredi treba da prođu meseci, pa i godine, kako bi video plodove svog rada. Sama logika ipak ostaje ista: rezultat nikada nije individualan, uvek je posledica zajedničkog truda, a bez dobrog tima nema ni uspeha.
* Pomenuli ste tim kao ključ uspeha, koliko je u taj tim uključena porodica?
-Veoma! Čitava moja porodica je od prvog dana uključena u posao i svako ima svoju ulogu - od organizacije proizvodnje, komunikacije sa investitorima i partnerima, do svakodnevnih aktivnosti na terenu. Verujem da je upravo to jedna od naših najvećih prednosti, jer iza svega stoji velika porodična posvećenost.
*Na koliko hektara i sa koliko zaposlenih danas poslujete?
-Danas upravljamo zasadima lešnika, kruške, maline, jagode, trešnje i šljive, na ukupno 85,5 hektara zemlja. Lešnike imamo na skoro 60 hektara, krušaka na 18, malina na 6,5, dok drugog voća imamo na manjim površinama. Stalno je zaposleno 23 ljudi, ali u najintezivnijim periodima angažujemo i veliki broj sezonskih radnika, čiji broj prilagodavamo sezoni i obimu posla. Dakle, kako rastemo mi, raste i tim.
*Da li ste zadovoljan dosadašnjim rezultatima, i u kom pravcu planirate dalji razvoj kompanije?
-Zadovoljan sam onim što smo napravili, ali smatram da smo tek na početku. Cilj nam je pametan rast i održiv razvoj, što za nas znači da svaku odluku donosimo sa mišlju na sledećih deset, pa i dvadeset godina, a ne samo na trenutni rezultat. Rast koji nije održiv ume brzo da se sruši, stoga insistiramo na tempu koji obezbeđuje da ono što gradimo traje decenijama. Sada nastavljamo sa širenjem naših plantaža, razvojem EatFruit Invest platforme koju ljudi mogu da pronađu na Google Play-u ili App Store-u pod istim nazivom, i izlaskom na nova tržišta, posebno tamo gde postoji veliko interesovanje za ulaganje u poljoprivredu.
*Kada većina ljudi čuje 'lešnik', prva asocijacija im je Nutela ili eurokrem. Koliko je zapravo zahtevan uzgoj lešnika, i ko su glavni kupci ove kulture?
-Lešnik jeste kultura koja zahteva ozbiljno planiranje i nekoliko godina strpljenja dok zasad ne uđe u pun rod, ali pravilnom organizacijom proizvodnje predstavlja veoma kvalitetnu dugoročnu investiciju. U pravu ste kada kažete da največi deo ljudi prvo pomisli na Nutelu ili eurokrem, ali je tržište zapravo mnogo šire. Lešnik širom sveta koriste i konditorska i kozmeticka industrija. Potražnja je konstantna, a primena sve šira, jer kvalitetan proizvod uvek nalazi svog kupca.
*Koliko država podržava projekte poput vašeg i kako bi savetovali ljude koji razmišljaju da se okušaju u poljoprivredi?
-Postoje određeni programi podrške i subvencije koje mogu da pomognu, ali nijedan podsticaj ne može da zameni znanje i dobru organizaciju. Moj savet svima je da ne ulaze u poljoprivredu zato što misle da je to lak posao ili brza zarada, jer realnost je da je potrebno mnogo rada. Naravno, ako se posao postavi na zdravim osnovama i ako se razmišlja dugoročno, dobri rezultati vremenom uvek dodu.
*U kojim zemljama se najviše uzgaja lešnik?
-Svetsku proizvodnju predvodi Turska, a slede je Italija, Sjedinjene Američke Države, Azerbejdžan, Gruzija i još nekoliko evropskih zemalja. Potražnja za lešnikom uveliko raste, zbog čega postoji realan prostor i za ozbiljne proizvodače iz Srbije.
*Gde ljudi mogu da saznaju kako mogu da investiraju u EatFruit Invest?
-Ljudi nas mogu pronaći na našim društvenim mrežama i na zvaničnom sajtu, a mogu nam se javiti i direktno, putem mejla na ireatfruitinvest.com. Naš tim je uvek dostupan da pošalje svu potrebnu dokumentaciju u informativne svrhe, kao i da kroz poziv provede svakog zainteresovanog kroz naredne korake. Ovim želim da zaokružim priču i pozovem sve koji su radoznali, ili žele investiranjem da budu deo ove priče, da posete našu platformu na EatFruit Invest aplikaciji i iz prve ruke vide šta gradimo, kako radimo i sa kojim rezultatima. Verujem da će se, kao i mi, uveriti da poljoprivreda, kad se radi ozbiljno i sa strašću, ume da bude jedna od najboljih investicija koje danas postoje.
*Da li ste razmišljali da ostanete u svetu košarke kao trener ili sportski funkcioner?
-Iako će košarka zauvek biti važan deo mog života, nisam želeo da ostanem u sportu samo zato što mi je poznat. Želeo sam novi izazov i priliku da izgradim nešto svoje.
*Da li ipak postoji šansa da se vratite u košarku?
-Nikada ne treba reći nikad, ali danas sam potpuno fokusiran na razvoj moje kompanije i poljoprivredu, i ponosan sam na tu odluku. To je posao koji me ispunjava i u kom vidim veliki prostor za razvoj. Košarka mi jeste dala mnogo, ali sada želim da gradim nešto što će trajati decenijama i što će ostati i posle nas.