Svi su mislili da je lud kada je kupio napušteno ostrvo: Živi bez struje i vode, a evo kako se greje na -35 stepeni
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborDok većina ljudi sanja o kući pored mora ili vikendici u prirodi, Finac Klaus odlučio je da ostvari mnogo neobičniji san – kupio je napušteno ostrvo i na njemu započeo potpuno novi život. Na ostrvu koje je više od 40 godina bilo bez stanovnika danas sa svojom partnerkom Johanom živi potpuno van komunalne infrastrukture. Nemaju priključak na električnu mrežu niti vodovod, a zime provode na temperaturama koje se spuštaju i do minus 35 stepeni.
Njihovu priču zabeležio je dokumentarni kanal Kirsten Dirksen, a preneo portal Faircompanies. Klaus je godinama živeo u Helsinkiju, ali je želeo mirniji i jednostavniji život. Kada je video oglas za napušteno ostrvo, odlučio je da rizikuje. Kako kaže, dao je veoma nisku ponudu koju je vlasnik odmah prihvatio. Kupovina mu je gotovo ispraznila bankovni račun, ali je zauzvrat postao vlasnik ostrva površine oko 1,5 hektara.
Prethodni vlasnik rođen je na tom ostrvu 1946. godine, ali pošto nije imao naslednike, odlučio je da proda imanje. Tako je završena jedna porodična priča, a počela druga.
Na ostrvu ga nije čekala uređena kuća, već zapuštena brvnara stara više od jednog veka. Krov je bio urušen, deo drvenih greda istrulio, a priroda je tokom decenija gotovo potpuno preuzela celo imanje. Umesto da sve sruši i gradi ispočetka, Klaus je odlučio da sačuva što više originalne građevine.
Većinu materijala pronašao je na svom ostrvu
Posebnost ovog projekta je to što je veliki deo kuće napravljen od materijala koje je pronašao na ostrvu. Sam je sekao stabla, obrađivao drvo i pripremao ga za gradnju. Debla je ostavljao da se suše dve godine pre nego što ih je ugradio u kuću. Od sedam stabala napravio je oko 70 kvadratnih metara drvenog poda, dok je krov obnovio za svega 400 evra koristeći polovne materijale gde god je to bilo moguće.
Unutrašnje zidove obložio je mešavinom gline i peska koje je iskopao na svom imanju. Ovaj prirodni materijal pomaže da se reguliše vlažnost vazduha i zadrži toplota tokom dugih finskih zima.
Električnu energiju proizvode pomoću solarnih panela, koji tokom toplijih meseci obezbeđuju dovoljno struje za osnovne potrebe. Zimi se gotovo u potpunosti oslanjaju na ogrevno drvo. Centralno mesto u kući zauzima peć teška gotovo tri tone koja, nakon nekoliko sati loženja, zadržava toplotu i do dva dana.
Nemaju ni vodovod. Pijaću vodu dovoze sa izvora ili iz obližnjeg mesta, dok vodu iz jezera koriste za pranje. U planu im je da iskopaju i sopstveni bunar.
Veliki deo hrane proizvode sami. Uzgajaju raž od koje peku tradicionalni finski hleb, imaju pčele, sakupljaju čagu - lekovitu gljivu od koje prave čaj - a ribu često love u obližnjem jezeru. Namirnice čuvaju u zemljanom podrumu koji tokom cele godine ostaje dovoljno hladan i služi kao prirodni frižider.
Život na ostrvu nije uvek lak. Kada temperatura padne na minus 35 stepeni, grejanje postaje pitanje opstanka. Dodatni problem nastaje u periodu kada jezero počne da se ledi ili otapa. Tada do ostrva nije moguće stići ni čamcem ni motornim sankama, pa porodica može privremeno da ostane odsečena od kopna.
Ipak, Klaus kaže da mu upravo ovakav način života pruža ono za čim je godinama tragao - mir, slobodu i osećaj potpune povezanosti sa prirodom. Na mestu koje je decenijama bilo napušteno danas se ponovo čuje život, a stara brvnara dobila je novu priliku zahvaljujući čoveku koji je odlučio da krene potpuno drugačijim putem od većine.
Biznis Kurir/Dnevno.hr