Novčanik

Leva ruka, desni džep: Trgovci otkrivaju šta se najviše krade u prodavnicama u Srbiji

Autor:

Čet, 09.07.2026. 7:15h

Shutterstock

Suhomesnati proizvodi, kafa, kozmetika, alkoholna pića i alat najčešće su na meti kradljivaca. Trgovinski lanci za Kurir Biznis otkrivaju kako su doskočili lopovima i zašto je krađa robe ipak u padu

Suhomesnati proizvodi, kafa, kozmetika, skupa alkoholna pića i alat najčešće se "lepe za ruke" kupaca koji se, uprkos zujalicama i drugim merama obezbeđenja, i dalje usuđuju da kradu u marketima u Srbiji.

Ipak, kako saznajemo u trgovinskim lancima, zbog svih mera predostrožnosti koje su preduzeli, broj pokušaja krađa se smanjio i sve su manje uspešne, ali ih i dalje ima.

Učestaloj krađi robe na meru ukucavanjem šifre jeftinijeg proizvoda na vagi trgovci su doskočili uvođenjem merenja direktno na kasi. I iznošenje skupih parfema, pića, žileta i baterija trgovci su stopirali vađenjem te robe iz kutija i držanjem na kasi. Ali pokušaji krađa i dalje su prisutni.

ROBA KOJA SE NAJČEŠĆE KRADE:

- kozmetika
- alkoholna pića
- alati
- baterije
- suhomesnati proizvodi
- kafa

Različiti pokušaji

- Kao i svaki trgovac, i "Lidl" se nažalost suočava s različitim situacijama pokušaja krađe, ali zahvaljujući našim merama bezbednosti, nisu uvek uspešne i uglavnom se okončaju brzo i bez ometanja ostalih potrošača. Kada posmatramo period iza nas, možemo da primetimo blagi pad u ukupnim vrednostima krađe i trend opadanja - naročito kada uzmemo u obzir da je naša kompanija u ekspanziji i da svake godine raste broj naših novih prodavnica. Najviše pokušaja krađe je sprečeno i zabeleženo za proizvode koji su skuplji i sitniji, a načini za to su uglavnom različito skrivanje artikala. Primeri nekih od proizvoda za koje se desi pokušaj krađe najčešće su alkoholna pića, suhomesnati proizvodi, kafe i alati - rekli su Kurir Biznis u kompaniji "Lidl Srbija".

Podsećaju da je u njihovim prodavnicama kradljivcima teško da ostvare svoju nameru jer imaju visok nivo opšte bezbednosti, čemu doprinosi video-nadzor, kao i e-gejt, to jest vrata koja na ulazu u prodavnicu sprečavaju izlazak kroz ista, a za obezbeđivanje samog proizvoda koriste se i dodatna sigurnosna obezbeđenja.

RAZLOZI ZA KRAĐU: NEMAŠTINA, BOLEST ILI ZARADA OD PREPRODAJE

Na krađe po prodavnicama se, prema mišljenju Marka Dragića, savetnika iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, može se gledati iz više uglova.
- Prvi je da ljudi kradu jer ne mogu da priušte nešto što im je potrebno, pod broj dva da je u pitanju bolest i na kraju da ljudi to rade radi neke veće koristi, to jest da bi ukradenu robu preprodali i na njoj zaradili. Zaista smo u ozbiljnom problemu ako moramo na konzerve i paštete da lepimo zujalice da ih ne bi ukrali. To je problem ne samo za trgovce nego i za državu, koja bi trebalo da poradi na mentalnoj svesti građana i da utvrdi da li su krađe potreba u vidu nedostatka hrane, neki viši interes ili nešto iznad toga - kaže Dragić

Kad senzor zapišti

- Na primer, prilikom prolaska kroz kasu, dužnost prodavca je da deaktivira sigurnosno obeležavanje proizvoda, a u slučaju da pri napuštanju prodavnice potrošač kod sebe ima proizvod koji je i dalje obeležen, oglasiće se alarm - ističu u "Lidl Srbija".

ČINJENICE:

- Ukradena roba u vrednosti do 5.000 dinara prema Krivičnom zakoniku smatra se sitnom krađom
- Za krađu do 5.000 dinara vrednosti ukradene robe trgovac privatno goni lopova
- Za više od 5.000 dinara ukradene robe policija podnosi prijavu po službenoj dužnosti
- Krađa robe vrednije od 450.000 dinara smatra se teškom krađom, za šta je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina

Da otuđivanje robe nije nova pojava, već izazov koji je oduvek prisutan u maloprodaji, za Kurir Biznis je potvrdila i Tijana Vasić iz "Univereksporta".

- Kada je reč o kategorijama proizvoda koje su najčešće predmet otuđivanja, to su uglavnom artikli veće vrednosti koji su pogodni za dalju preprodaju, pre svega proizvodi iz kategorije nege i kozmetike, kao i određena alkoholna pića. Sistem zaštite je višeslojan i obuhvata tehnička rešenja za zaštitu robe (npr. takozvane zujalice), video-nadzor i angažovanje profesionalnog obezbeđenja. Ove mere se kontinuirano unapređuju u skladu s razvojem tehnologije i internim bezbednosnim standardima - kaže Tijana Vasić.