Sahara je prošlost, svi žele velvet zidove: Majstori ne dižu glavu od posla, ovaj luksuzni efekat je oduvao staru tehniku, evo koliko košta i kako da ga uradite
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborKlasično, jednobojno krečenje i dalje ima neprikosnoveno mesto u minimalističkim prostorima, ali savremeni enterijeri sve više preferiraju dinamiku, teksturu i vizuelnu dubinu. Iz potrebe da se zidovima udahne život, nastale su razne dekorativne tehnike. Nekada rezervisane isključivo za luksuzne hotele i restorane, danas su sve prisutnije u našim domovima, gde i samo jedan akcentni zid u spavaćoj sobi ili hodniku može potpuno transformisati doživljaj prostora.
Šta je zapravo velvet tehnika?
Velvet tehnika je dekorativna metoda krečenja koja stvara efekat mekog baršuna, odnosno pliša, slična takozvanoj "sahara tehnici", već decenijama jednoj od najpopularnijih kada je u pitanju dekoracija dom u Srbiji. Ovo se postiže korišćenjem specijalnih boja koje sadrže fine metalik pigmente i aditive zahvaljujući kojima površina dobija luksuzan, mat izgled. Ono što ovu tehniku izdvaja jeste specifična igra svetlosti. Za razliku od običnih boja, velvet zidovi ne reflektuju svetlost direktno, već je lome i raspršuju. U zavisnosti od izvora svetlosti i ugla iz kog posmatrate zid, površina menja nijansu, pa tako na primer iz tamnoplave prelazi u srebrno-plavu, baš kao pravi pliš kada preko njega pređete rukom. Iako se najčešće koristi za akcentovanje jednog zida, njen efekat je znatno mirniji i suptilniji u poređenju sa tehnikama poput "ottocenta" ili sahare. Zbog toga se može primeniti i na većim površinama, a da pritom ne deluje previše napadno.
Kako se izvodi velvet tehnika krečenja?
Kao i kod svakog molerskog posla, priprema je pola uspeha, ali velvet tehnika zahteva specifičan alat, pristup i tehniku nanošenja. Zid pre svega mora biti idealno ravan, bez pukotina i oštećenja, i savršeno gletovan. Sve nečistoće i prašina se moraju ukloniti, jer će ova tehnika naglasiti apsolutno svaki nedostatak. Nakon temeljne pripreme, površina se premazuje prajmerom za bolje prianjanje.
Za samo nanošenje ne koristi se standardni alat za krečenje, već specijalne četke sa mekim vlaknima, valjci sa kratkim vlaknima i gleterice zaobljenih ivica, a ponekad čak i sunđeri ili tkanine. Boja se ne nanosi ravnomerno, već se u malim količinama razmazuje kratkim, polukružnim ili unakrsnim potezima kako bi se stvorili karakteristični tragovi. Dok je premaz nanet četkom još uvek svež, preko njega se prelazi gletericom pod uglom od oko 30 stepeni, uz blagi pritisak. Veoma je važno raditi na jednoj površini bez pauza, jer će se u suprotnom jasno videti prelazi između slojeva. Optimalna radna temperatura za izvođenje ove tehnike je između 10°C i 25°C. Nikako se ne sme raditi na temperaturama ispod 5°C, a alat je potrebno odmah isprati vodom.
Karakteristike boja i popularne nijanse
Boje za velvet tehniku su najčešće na bazi vodene disperzije akrilnog veziva i izuzetno su praktične. One su vodoperive, otporne na habanje i blage udarce, a zbog specifične teksture odlično kamufliraju otiske prstiju i sitne mrlje. Takođe su antistatičke i uglavnom bez mirisa, što znači da ne privlače prašinu i znatno olakšavaju čišćenje. Zavisno od upojnosti i hrapavosti zida, kao i samog načina nanošenja, potrošnja se obično kreće oko 10 do 12 kvadratnih metara po litru.
Za suptilan izgled najčešće se biraju svetliji tonovi poput bež i krem nijansi. Sa druge strane, maslinasto zelena, zagasito plava, smaragdna i bordo savršene su za postizanje dramatičnijeg i luksuznijeg ambijenta, jer upravo na tamnijim bojama igra svetlosti i senke najviše dolazi do izražaja. Uz korišćenje posebnih vodootpornih premaza, velvet tehnika u suptilnijim nijansama može biti vrlo primenjiva i u kupatilima.
Koliko košta velvet tehnika?
Dekorativne tehnike krečenja su skuplje od klasičnog farbanja zidova. Razlog tome leži u znatno skupljim, visokokvalitetnim materijalima sa metalik česticama, kao i u činjenici da sam proces zahteva vrhunsko zanatsko umeće majstora. Cene se na domaćem tržištu formiraju po kvadratnom metru i najčešće obuhvataju rad i materijal za samu tehniku, dok se prethodna priprema zida obično dodatno naplaćuje.
Dok se klasično krečenje akrilnim ili disperzivnim bojama kreće između 3 i 5 evra po kvadratu, dekorativne tehnike zahtevaju veće ulaganje. Sahara tehnika uglavnom košta od 13 do 20 evra, dok je za velvet tehniku potrebno izdvojiti u proseku između 20 i 22 evra po kvadratnom metru. Važno je napomenuti da su ove cene okvirne i mogu varirati u zavisnosti od grada, specifičnog majstora, ukupne kvadrature prostorije i početnog stanja vaših zidova.
Da li možete sami izvesti velvet tehniku?
Stručnjaci se slažu u jednom, dekorativne tehnike, a posebno velvet, ne preporučuju se u "uradi sam" varijanti. One zahtevaju brze, sigurne i smislene poteze kako se boja ne bi osušila pre senčenja. Potrebno je duboko poznavanje ponašanja materijala, savršeno osećanje pritiska pod pravim uglom i odgovarajući profesionalni alat. Pogrešan potez ili loše spojen prelaz na sredini zida može učiniti da prostor izgleda neuredno, umesto luksuzno. Zato je izvođenje velvet tehnike uvek najpametnije prepustiti iskusnim molerima koji su usko specijalizovani za dekorativne radove.
Biznis Kurir