DRŽAVA DAJE ČAK 530€ PO HEKTARU ZA PROIZVODNJU ZDRAVE HRANE Ovo postaje jedan od glavnih srpskih aduta POGLEDAJTE BROJKE

Organska poljoprivreda postaje sve važnija u savremenom društvu koje teži održivosti i zdravijem načinu života. Ovaj vid proizvodnje hrane ne koristi sintetičke pesticide i đubriva, čime se čuva prirodna plodnost zemlje i promoviše biodiverzitet. Kao rezultat, organski proizvodi su ne samo bezbedniji za konzumaciju, već i njihova proizvodnja doprinosi zaštiti životne sredine i očuvanju prirodnih resursa.

Da bi hrana koju proizvedu mogla da ponese epitet zdrave ili organske, proizvođači moraju da ispune niz uslova prilikom njenog uzgoja, a ako je suditi po najnovijim podacima srpski poljoprivrednici su na dobrom putu da ovakav tip proizvodnje prihvate kao ravnopravan i neophodan.

Naime, u poslednjih deset godina ukupna površina pod organskom proizvodnjom povećana je za 254 odsto, a samo u 2023. u poređenju sa godinom ranije zabeležen je rast od 16 %. Podaci pokazuju da se organska proizvodnja u Srbiji prošle godine odvijala na ukupnoj površini od 29.109 ha.

- Pre 13 godina organskom proizvodnjom se bavilo 1.000 gazdinstava, danas ih je 7.000. Svi smo krenuli u novu eru zdravog načina života - rekla je je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković i dodala da rastemo u organskoj proizvodnji 20-25 procenata i pratimo svetske trendove.

Prema njenim rečima, ovo je direktna posledica velikih ulaganja države u organsku proizvodnju.

- Mi imamo 300 puta veći broj poljoprivrednika koji se bave organskom proizvodnjom danas. Sve su to rezultati velikih ulaganja iz prethodnog perioda. Da li treba još - sigurno da treba. Da li je poljoprivreda strateško opredeljenje države - jeste. Da li ćemo još više finansirati, hoćemo sigurno, a to pokazuje i budžet za 2024. godinu namenjen poljoprivredi - istakla je resorna ministarka.

Subvencije nikad veće

Svi oni koji se bave ili žele da se bave biljnom organskom proizvodnjom mogu da konkurišu za državne subvencije koje su čak za 250% veće od onih koje se dodeljuju za konvencionalnu proizvodnju.

To u praksi znači da će oni poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove organske proizvodnje dobiti ček 63.000 dinara po hektaru, o čemu je govorila i ministarka.

- 63.000 dinara po hektaru je subvencija za organsku proizvodnju i to je uvećanje od 250 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Ovo nikada ranije nije isplaćivan. Poljoprivrednici su vrlo su zadovoljni i u prilog tome govori i činjenica da se svakim danom registruje sve više gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom - rekla je Tanasković i objasnila da i oni koji se bave organskom proizvodnjom u sektoru stočarstva takođe dobijaju znatno više novca od kolega koji proizvode na konvencionalan način.

- Što se tiče organske stočarske proizvodnje, tu je subvencija uvećana za 40 odsto. Dakle, ako je 40.000 dinara po grlu u konvencionalnoj, onda je 40 odsto veća u organskoj - istakla je Tanasković.

Rekordna izdvajanja u budžetu

Ministarstvo poljoprivrede je u okviru budžeta za 2024. godinu za organsku proizvodnju opredelilo 750.000.000 dinara, od čega za organsku biljnu proizvodnju 350.000.000 din, dok je organskoj stočarskoj proizvodnji namenjeno 400.000.000 din.

Poređenja radi, u budžetu za 2022. godinu za ove namene bilo je opredeljeno 380 miliona - i to 80 miliona za biljnu i 300 miliona za stočarsku proizvodnju, što su do tada bili rekordni iznosi za podsticaje u ovoj vrsti proizvodnje.

Država plaća pola sertifikata za organsku proizvodnju

Ipak, da biste se danas bavili organskom proizvodnjom, ne možete samo da kupite zemlju i posadite neku biljnu kupturu. Potrebno je da posedujete sertifikat koji će potrošačima, ali i nadležnim organima pokazati da su zadovoljeni svi uslovi organske proizvodnje, odnosno da su u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Dobra stvar je što oni koji su zainteresovani da se bave ovom granom poljoprivrede ne moraju u potpunosti iz svog džepa da pokriju sertifikat.

Pored direktnih davanja po hektaru i grlu postoje i druge mere namenjene ovoj grupi poljoprivrednih proizvođača. Naime, Ministarstvo poljoprivrede, odnosno lokalne samouprave, takođe refundiraju deo troškova za sertifikaciju uključujući i troškove laboratorijskih analiza, i to u iznosu od 50%, odnosno 65 % ( za proizvođače iz predela sa otežanim uslovima u poljoprivredi) od ukupnih troškova.

Razlika između obične i organske proizvodnje

Za razliku od konvencionalne, organska proizvodnja temelji se na biološkoj ravnoteži sistema zemljište-biljka-životinja-čovek. Time se štiti zdravlje ljudi i ostalih živih bića, agroekološki sistem i prirodni ciklusi u prirodi.

U pitanju je održiva poljoprivreda koja se temelji na visokom poštovanju ekoloških načela kroz:

• racionalno korišćenje prirodnih resursa
• korišćenje obnovljivih izvora energije
• očuvanje biodiverziteta
• zaštitu okoline

Gde se šta proizvodi u Srbiji

Kada je reč o kulturama koje se u Srbiji gaje po organskim principima, u Vojvodini prevladava organska proizvodnja žitarica. U centralnoj Srbiji to je voćarstvo i uzgoj jagodastog voća, pre svega malina i kupina koje su najzastupljenije. Na jugu, jugoistoku i jugozapadu zemlje zastupljena je stočarska proizvodnja.

Priča jednog od najuspešnijih organskih poljoprivrednika u Srbiji

Jedan od najuspešnijih organskih poljoprivrednika u Srbiji Pavle Đorđević svoju “karijeru” u ovoj grani započeo je nakon što je odlučio da od novca koji mu je iz inostranstva sestra poslala za novi automobil - kupi imanje. I to imanje na kom odlučuje da organski proizvodi biljne kulture. U svemu ovome pomoglo mu je to što je studirao i kasnije se usavršavao na Poljoprivrednom fakultetu, ali i činjenica da mu podrške sa strane nije falilo. Na putu da postane jedan u najuspšenijih u svoj branši, podsticaji i subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bile su od izuzetnog značaja.

- Svake godine se prijavljujemo za podsticaje u biljnoj proizvodnji. Kada nabavljamo neku mehanizaciju ili plastenike, onda konkurišemo za subvencije za nabavku mašina i opreme - rekao on je za Kurir.

Posledica njegove želje da bude među najboljima je nagrada koju je Pavle osvojio 2023. kada je proglašen za jednog od pobednika konkursa za „NajDomaćina 2023“ koji je organizovan uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

- Na takmičenju „NajDomaćin 2023“ smo osvojili nagradu u kategoriji Organska proizvodnja. Novac od nagrade smo uložili za unapređenje kvaliteta zemljišta i razvoj biodiverziteta na farmi - rekao je.

Da se beleži trend rasta kada je u pitanju organska proizvodnja - jasno je. Što kada se radi o ljudima koji se njome bave, što kada se radi o subvencijama Ministarstva poljoprivrede.

S druge strane, broj ljudi koji su zainteresovani za zdraviju hranu sve je veći, te je i korelacija između ovih trendova rasta vrlo uočljiva. Budućnost, zato, zavisi od zajedničkog rada svih uključenih u lanac. Od nadležnih institucija, razvoja tržišta i podizanja svesti građana i šire javnosti o prednostima organske poljoprivrede.