NEĆE BITI NESTAŠICE MESA: Načelnica veterinarske inspekcije o Afričkoj kugi svinja - NE POSTOJI REALNA OPRAVDANOST ZA STRAH
Prošlogodišnja epidemija afričke kuge svinja koja je zahvatila region nije zaobišla ni Srbiju. Budući da od ove smrtonosne bolesti obolevaju svinje svih kategorija a da lek i vakcina ne postoje jasno je koliku opasnost ona predstavlja za stočni fond jedne zemlje. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je na efikasan i brz način uspelo da širenje zaraze stavi pod kontrolu i sačuva stočni fond.
U prilog toj činjenici govori i to što je Srbija imala najmanji procenat eutanaziranih svinja u regionu.
- Najbrže smo spustili tenziju ASK u okruženju i generalno u Evropi. Mi smo taj posao krvavo odradili, onako kako je trebalo, sad to treba da sačuvamo. I eto, još jedanput apelujem na sve famere, držite se svih mera, ne popuštajte, jer nije prošla opasnost”, istakla je ministarka Jelena Tanasković.
IVANJAC: NEĆE BITI NESTAŠICE MESA
Jedna od neophodnih mera za suzbijanje epidemije ove bolesti u Srbiji je bila eutanazija zaraženih i ugroženih svinja ali, prema rečima Ivanjac, to nije nešto što bi moglo da dovede do nestašice mesa u narednom periodu
- Ne postoji realna opravdanost za strah od nestašice mesa - istakla je Ivanjac i pohvalila saradnju poljoprivrednika i države u prošlogodišnjoj krizi, naglasivši neophodnost saradnje i koordinisanog delovanja svih struktura.
“Sardnja u smislu prihvatanja stručnih saveta kao i sprovođenja naređenih mera za sprečavanje nastanka bolesti uvek je imala pozitivan efekat u brzini zaustavljanja bolesti onda kada su pojedinac, institucija i država bili jedinstven tim i delovali sinhronizovano. Jedan od primera dobre saradnje je i momenat da su vlasnici životinja shvativši apel države, prijavili neobeležene životinje na gazdinstvu, primenili biosigurnosne mere u svojim objektima za držanje i uzgoj životinja i prihvatili da je zabrana kretanja životinja u određenom vremenskom intervalu koji je država propisala jedini put zaustavljanja širenja bolesti i sprečavanja nastanka iste”, zaključila je načelnica Ivanjac.
NIKAD VEĆA ULAGANJA U STOČARSTVO
Povećanje subvencija za 2024. godinu predstavlja nikad veća ulaganja države u stočarstvo.
- Povećanjem subvencija, pravovremenim i promišljenim merama pokazali smo da Republika Srbija zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede ulaže nikad veća sredstva u stočarstvo, pa su tako u 2023. godini povećane subvencije za kvalitetne priplodne krmače sa 15.000 na 18.000 dinara po grlu - naveli su iz ministarstva.
Ova subvencija je 2012. godine iznosila 4.000 dinara, što znači da je sa ovim povećanjem subvencija za krmače izdvojeno 4,5 puta više sredstava nego 2012. godine.
OBNOVLJEN CENTAR U VELIKOJ PLANI, SLEDEĆE GODINE BESPLATNE DOZE ZA SVINJARE
Stočarsko-veterinarski centar u Velikoj Plani, nekada najjači centar takve vrste u ovom delu Evrope, obnovljen je, a krajem prošle godine u njega je stiglo 13 visokokvalitetnih bikova od kojih će svaki poljoprivrednik koji se bavi govedarstvom besplatno dobiti 2 doze semena za oplodnju. Kako navode iz resornog ministarstva plan je da se sledeće godine isto to uradi i za svinjarstvo.
“Prošlu godinu završili smo tako što smo uspeli da nabavimo iz Nemačke 13 izuzetno kvalitetnih bikova. Naši poljoprivrednici, baš ti, mali i srednji u suštini ne mogu da dođu do tako kvalitetnog materijala, mi smo ih kupili, država ih je kupila i sad su oni u veterinarskom centru Velika Plana i ove godine ćemo mi davati kao subvenciju dve doze za oplodnju, za mlečno govedarstvo odnosno za one koji se bave govedarstvom, svako će po kravi dobiti dve doze besplatno. Od sledeće godine isto to planiramo da uradimo za svinjarstvo, davaćemo četiri doze ili koliko je potrebno. Sa svim povećanjima subvencija i sa takvim impulsom u smislu semena - jedan poljoprivrednik ima apsolutnu sigurnost - rekla je ministarka Jelena Tanasković.
Ministarstvo poljoprivrede
"VAŽNO JE DA SE POVEZUJEMO" Vučićev govor na Sajmu "Vinska vizija Otvorenog Balkana": Malo koji deo naše privrede je snažno napredovao kao vinarska industrija