Prvo od dva najavljena povećanja penzija ove godine stiže za oko mesec dana, tj. u oktobru. Sa drugim, januarskim povećanjem, prosečna primanja svih 1,65 miliona najstarjih će se popeti na 45.500 dinara. Praktično, nakon povećanja svaki penzioner će dobiti u proseku oko 8.800 dinnara više.
Pomenuta povećanja penzija će iznositi:
- 5,5 odsto od 1. oktobra 2023. (na čeku će se to osetiti u novembru)
- 14,6 odsto od 1. januara 2024. (na čeku će se to osetiti u februaru)
Kako su posle nedavnog sastanka sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim istakli predstavnici penzionerskih udruženja istakli su da je njihov cilj da prosečne penzije ne padnu ispod 50 odsto prosečne zarade.
- Posle dugo vremena napravljena je dobra saradnja u smislu razumevanja. Najvažnije je da kroz dijalog dođemo do zajedničkog rešenja. Tako smo lane predložili povećanje od 24 odsto, a dobili smo 22 odsto, sada smo predložili 10 odsto vanredno povećanje, a vlada je usvojila 5,5 odsto plus 14,8 odsto od 1. januara 2024. godine, rekao je predsednik Udruženja sindikata penzionera Milan Grujić, i dodao da su se predstavnici vlade i penzionera danas složili u 90 odsto tema o kojima su razgovarali.
Nakon povećanja prosečna penzija oko 37.800 dinara
Tako bi prosečna penzija koja sada iznosi 37.825 dinara, već od oktobra trebalo da bude nepunih 40.000 dinara, što je povećanje od oko 2.000 dinara u proseku, a u januaru naredne godine bi išla na 45.500 dinara što je oko 8.000 dinara povećanje u proseku. I to sve u okviru novih mera pomoći države.
Ministar Siniša Mali podsetio je pre neki dan da su penzije povećane tokom 2022. godine dva puta, u januaru 5,5 odsto, pa vanredno u novembru 9 odsto. Najavio je i nova povećanja.
- Zatim su indeksirane početkom 2023. sa 12,1 odsto, a u oktobru 2023. će biti povećane dodatno za 5,5 odsto. Osim toga, očekujemo usklađivanje penzija u 2024. od 14,6 odsto. Takvom dinamikom indeksacije, ostvaruje se kumulativni rast penzija od 55,8 odsto u odnosu na decembar 2021. godine - rekao je Siniša Mali.
Veće penzije za svih 1,65 miliona penzionera
U Srbiji trenutno živi 1,65 miliona penzionera. Od 70.400 penzionera koji imaju primanja do 10.000 dinara, sa novim povišicama mogu da računaju na dodatnih oko 2.000 dinara. Za grupu penzionera čiji mesečni budžet iznosi do 20.000 dinara primanja će biti veća oko 4.000 dinara.
Za grupu penzionera koji primaju do 30.000 dinara očekuje se povišica od oko 50 evra i to je iznos na koji treba da računa najveći broj penzionera.
Za one čija se primanja kreću između 50.000 i 100.000, njima će penzija biti veća od oko 10.000 do oko 20.000 dinara.
U toku prijava za penzionerske kartice
U toku je i prijava za penzionerske kartice, sa kojima će naši stariji građani moći da dobiju popuste u prodavnicama. Od podataka je potrebno upisati JMBG, broj telefona ili mejl adresu. Zahtev za izdavanje penzionerske kartice penzioneri mogu podneti elektronski na sajtu Fonda PIO ili u filijali tog Fonda gde će zaposleni u Fondu pomoći penzionerima i za njih popuniti elektronski zahtev.
Korisniku koji koristi penzionersku karticu prilikom plaćanja roba i usluga Fond će dodeljivati bodove preko saradnje sa Poreskom upravom, od koje će dobijati podatke. Na osnovu prikupljenih bodova, korisnik penzionerske kartice će moći da ostvari određene pogodnosti kao što su popust, poklon ili nešto drugo, kod davaoca pogodnosti. Fond će voditi evidenciju o dodeljenim i utrošenim bodovima, a dodeljeni bodovi se neće moći zameniti za novac, te su neprenosivi na druga lica.
Na snazi i novi uslovi za penzionisanje
Punih devet narednih godina menjaju se uslovi za penzionisanje žena u Srbiji. Tačnije, sve do 2032. godine pomeraće se broja godina potreban za penzionisanje i tada će reforma za dame i stati. A, tada, dame u starosnu penziju neće moći ako nemaju 65 godina i to je pet godina duže nego što smo se penzionisali u 2015. godini.
U 2023. na snagu su stupili novi uslovi za penzionisanje žena. Od početka godine u Srbiji se penzionisalo po novim uslovima oko 5.000 korisnika, od kojih oko 1.250 žena. Svaki zahtev koji su podnele tokom ove godine, podlegao je novim, rigoroznijim uslovima.
Govoreći o penziji, ove godine, one žene u starosnu penziju mogu sa 63 godine i 6 meseci života, umesto 63 godine i četiri meseca, koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u prethodnoj godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Primera radi, u 2015. godini dame su mogle u penziju sa 60 godina starosti i minimum 15 godina staža.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. I tako sve do 2032. godine kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego danas. Godine života kao uslov za osiguranike žene praktično će rasti narednih 9 godina kada će kriterijumi za žene i muškarce biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Strategija za unapređenje položaja penzionera
U Skupštini je predstavljena Strategija za unapređenje položaja starijih za period od 2024. do 2030. godine. Cilj ove strategije je poboljšanje kvaliteta njihovog života, poručila je ministarka za brigu o porodici i demografiju profesor dr Darija Kisić na javnoj raspravi o ovom dokumentu u Domu Narodne skupštine.
Strategija predviđa razne novine, između ostalog, "pokretni bankarski šalter" za ruralna područja, a pominju se i unapređenje javnog prevoza ka selima, adaptacija javnih objekata tako da budu pristupačni starijima sa invaliditetom, pomoć i podrška porodicama koje brinu o starijim članovima domaćinstva, vežbanje digitalne pismenosti, ovladavanje novim medijima komunikacije...
Između ostalog, kao posebni ciljevi istaknuti su: unapređenje javnih usluga za ljude u trećem dobu, posebno u ruralnim područjima, pristup programima celoživotnog učenja, sportsko-rekreativnim i kulturnim sadržajima, unapređenje volonterskih aktivnosti u lokalnim zajednicama, unapređivanje zdravstvene i socijalne zaštite i prevencije od nasilja, povećanje svesti populacije o potrebama i mogućnostima starijih od 65.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
