ZNAČAJ ŠUMSKIH EKOSISTEMA ZA ODRŽIVOST

Sovilj: Adaptacija na nove klimatske uslove

Ljiljana Sovilj, šef odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je navela da to Ministarstvo preduzima sveobuhvatne mere, od stvaranja regulacionog okvira do sprovođenja regulative i praćenja.

Ona je kazala da je cilj države da omogući da naše šume budu što adaptiranije na novonastale klimatske uslove, da se omogući što većem broju stručnjaka, inženjera da se edukuju i primenjuju u praksi za svoja znanja.

- Ministarstvo svake godine raspisuje konkurse, izdvaja sredstva za zaštitu šuma, radi istraživačke projekte koji će nas najbolje pripremiti za posledice klimatskih promena i pomoći da nađemo adekvatne odgovore. Takođe, omogućavamo praćenje zdravstvenih stanja šuma i predlažemo mere. Naš fokus je pošumljannje i podizanje novih šuma, na godišnjem nivou, dva i po do tri miliona stabala posadimo. U odnosu na ranije godine, to su značajni rezultati.

Pratimo uspeh sadnje i zadnjih par godina uspešnost je oko 50 odsto od ukupno zasađenih satabala, zbog suše ili, s druge strane, visokih temperatura i drugih perioda ekstreno visokih temperature. EU je dala smernice koje ćemo i mi morati da primenjujemo u smislu količine sadnice, vrsta sadnica i slično. Sve ono što je nekada moglo, sada se menja i mi moramo da se prilagodimo tome, a u tome nam je potrebna pomoć nauke i struke. Dosta se radi na tome, uvodimo olakšice, i raznim merama podstičemo usklađivanje sa regulativom EU i standardima koje primenjuju evropske zemlje.

Jančić: Značajna podrška EU

Gordana Jančić, pomoćnik direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbijašume“ je rekla da to preduzeće u saradnji sa drugim institucijama sprovodi određene projekte u smislu održavanja i gazdovanja šumama u kontekstu klimatskih promena.

- Streteški cilj je da očuvamo šume, da ih zaštitimo i održimo. Izazovi su veliki, od sve češćih pojava suša ili elementarnih nepogoda što za nas predstavlja dodatne izazove. Ipak, pored svih izazova uspeli smo da postignemo značajne rezultate. Svuda gde smo imali požare, vrlo brzo smo uspevali da uspostavimo uslove da se nastavi sa aktivnostima u tim šumama. Takođe, radimo na pošumljavanju degradiranih površina i zaštita šemljišta od erozije tla - kazala je ona.

Prema njenim rečima, značajna pažnja se posvećuje edukaciji kadrova, ali i lokalnog stanovništa, škola, pojedinaca, dok u tome značajnu podršku pruža i EU kroz projekte koji uključuju zaštitu biodiverziteta. Ona je dodala da je u Srbiji u zaštićenim područjima temeljnu vrednost čine šume i šumski ekosistemi.

- Mere koje će se primenjivati u zaštićenim područjima izazivaju brojne polemike i zato je razumevanje ove oblesti od strane kraatora politika, ali I građana od ključne važnosti. Ukoliko ih ne zaštitimo, šumski ekosistemi neće moći sami da se zaštite od uticaja klimatskih promena. Treba prvo sagledati celokupno stanje u šumama i šumskim ekosistemima, odrediti definisane mere kako bi unapredili stanje šuma, a ne da imamo regresiju.

Dr Marinković: Pretnje od klimatskih promena

Dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj, JP “Vojvodinašume” je pohvalio inicijativu WMG kompanije zbog kontinuiranog podržanja šumarstva.

- Ovo je važno, jer je šumarstvo aktuelno samo kada su neki problem u pitanju, ali vrlo retko ko se njime bavi na ovaj način i zato vam čestitam na tome - naveo je on.

Kako je istakao, čovek je najveća pretnja šumama, a šumarstvo je sada u nikada većim izazovima.

- Pretnje dolaze sa više strana. Klimatske promene nam se dešavaju, svake godine imamo oluje, sve više toplotnih talasa, i to se dešava svuda u svetu. Šume svi posmatraju kao zaštitu od klimatskih promena ali manje se gleda na to da su šume ugrožene, a sve to izuskuje preventive i dodatne napore naše struke. Što se tiče požara, imali smo i koristili mehanizme koji su nam pomogli da poslednjih godina nismo imali požare katastrofalnih razmera – rekao je on.

Dodao je da postoji bogatu istorija gazdovanja šumama, ali da moramo da primenjujemo nova znanja i nova iksutva.

- Greške su nam jednostrano posmatranje šumarstva i na tome se mora raditi -zaključio je on.

Dekan Stajić: Suština je u balansu

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Stajić je ukazao da je jedno od suštinskih pitanja sagledavanje efekata klimatskih uslova na šume.

- Jedan od važnih segmenata su analize, a na bazi takvih saznanja i najnovijih trendova možemo da razvijemo politike očuvanja šuma. Moramo imati u vidu činjenice, a to je je između ostalog ugroženost pojedinih vrsta. Bukva je u opasnosti od nestajanja, a osim nje kod nas su to i hrast i Pančićeva omorika koji su u riziku od isušivanja - naveo je on.

Kako je napomenuo, mi stalno govorimo o tome koliko su nam šume potrebne, ali potrebni smo i mi njima, kako bismo ih zaštitili, očuvali i unapredili.

- Moramo tačno da znamo šta se štiti i kako se štiti. Zdrava ekologija i zdrave šume moraju nam biti prioritet, moramo više da se edukujemo i obrazujemo kako bi zaštita šuma bila efikasnija. Što se tiče poljoprivrede, moramo prvo da definišemo šta je seča, a šta krčenje šuma i to moramo da objasnimo narodu da jedno seča, a drugo krčenje, jer prvo nužno i korisno, a drugo štetno - kazao je on.
Kako je istakao, suština je naći balans i moramo da nađemo put da nametnemo teme šumarstva kao prioritetne.

Konferencija se je održana u Privrednoj komori Srbije, uz institucionalnu podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, Privredne komore Srbije, JP „Srbijašume", JP „Vojvodinašume" i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i uz podršku partnera WMG fondacije opštine Vrnjačka Banja, ProCredit banke Srbija i Saveta zelene gradnje Srbije.

M. Antonijević