Samit Ujedinjenih nacija o ciljevima održivog razvoja održava se u sedištu ove organizacije u Njujorku.
Kako smo na pola puta ka ostvarenju Agende za održivi razvoj 2030, lideri širom sveta će sprovesti sveobuhvatni pregled stanja svih 17 ciljeva održivog razvoja, odgovoriti na uticaj višestrukih i isprepletanih kriza sa kojima se svet suočava i pružiti političke smernice za ubrzane akcije za ciljeve postavljene za 2030. godinu.
O ovoj temi voditelji Pulsa Srbije Anastasija Čanović i Miloš Anđelković razgovarali su sa Fransoaz Žakob, stalnom koordinatorkom Ujedinjenih nacija u Srbiji.
- Imamo 193 članice države koje se sastaju u Njujorku i koje će tu biti cele nedelje. Posebno je važno jer smo na pola puta u sprovođenju Agende 2030. Na kraju će se doći do političke deklaracije kako bi bili sigurni da će se ciljevi realizovati do 2030. godine. Kao što znate, u protekle tri godine imali smo više kriza, kovid pandemiju, inflaciju, energetsu krizu, sukoba u Ukrajini i drugim delovima sveta. To je stvorilo okruženje u kom je sve teže raditi na dugoročnim promenama i transformaciji. I ovaj samit koji se odvija u Njujorku će pružiti priliku da pogledamo šta sve možemo da preduzmemo dugoročno gledano, kako bismo se vratili na osnovna pitanja i bili sigurni da ćemo ostvariti ciljeve do 2030 - kaže Žakob.
Sa trenutnom trostrukom planetarnom krizom zagađenja, gubitka biodiverziteta i klimatskih promena, koje su neke od ključnih rezolucija i akcija koje će biti obrađene na samitu?
- Mi to nazivamo trostrukom planeternom krizom. Sutra će biti samit koji će se baviti klimatskom krizom i čelnici država će ponoviti posvećenost smanjivanju emitovanja ugljendioksida i ponovo će se obavezati da će sprovesti nove aktuivnosti koje će ubrzati transfgormaciju. To se odnosi i na borbu protiv gubitka biodiverziteta. elim da naglasim da je priomarna odgovornost na državi. Vlada Srbije mora da usvoji zakone tako da svi akteri mogu da sprovode ovu transformaciju. Gradovi su ključne jedinice gde se odvija borba protiv klimatskih promena, zagađenja i gubitka biodiverziteta. Dakle, mi apelujemo na gradonačelnike, uključujući i Beograd da usvoje Agendu za održivi razvoj. Postoje neke vodeće kompanije koje pokušavaju da transformišu svoje poslovanje i postanu primer za privatni sektor. Gledamo kako da preomenimo poljoprivredu što će biti ključno za Srbiju. Gledamo kako da transformišemo energetiku, proizvodnju čelika i cementa. Svaka krupnija investicija koja dođe u Srbiju mora da uzme u obzir zagađenje vazduha, vode i tla i uticaj na biodiverzitet. Ovo je odgovornost svih nas i moram da naglasim da svi akteri moraju blisko da sarađuju.
Srbija je posvećena Ciljevima održivog razvoja, što se vidi kroz dokument Nacionalnog obavezivanja. Kako će ova posvećenost ubrzati postizanje ciljeva na lokalnom nivou? Koje su neke ključne oblasti za unapređenje u Srbiji kada je u pitanju postizanje ciljeva održivog razvoja?
- U Srbiji postoje šest oblasti tranzicije na kojima smo radili u protekle tri godine. Jedna se odnosi na prehrambeni sistem, to pre svega podrazumeva poljoprivredu, raspodelu, potrošnju hrane. posmatramo zdravstvo i životnu sredinu. Druga oblast je ennergetska tranzicija, dugo se radilo na zakonodavnom okviru, sad treba da se potrudimo da zaživi u praksi. Radi se o jako složenoj oblasti, ali mi u Ujedinjenim nacijama verujemo da će u narednoh 12 do 15 godina Srbija moći da kompletira energetsku tranziciju. Tu je oblast socijalne zaštite gde je došlo do nekih promena. Srbija je usvojila mehanizam koji se zove "Da niko ne bude izostavljen" i koji podrazumeva da svaki zakon mora da ima odredbe koje ciljaju najugroženije delove društva, siromašne, osobe sa invaliditetom i koje najčešće nemaju pristup mehanizmima koje propisuje zakon. To je veoma dobro i Srbija mi mogla da uradi mnogo više na polju socijalne zaštite. Postoje još neke oblasti kao što je obrazovanje. Srbija je izradila nacionalni plan za tranformaciju obrazovanja, ali mislim da treba više da radimo na toj temi kako bi deca bila spremna za budućnost. Za neizvesnost koju busućnost donosi, moramo se pozabaviti nasiljem, ne samo nad decom, nego u čitavom društvu. I postoji šesta tranzicija koja podrazumeva biodiverztet. zakonodavni okvir je unapređen, ali nema dovoljno akcije na terenu. U oktobru će biti konferencija između sedam zemalja regiona, uključujući i Srbiju, o biodiverzitetu u Karpatskoj oblasti. To obuhvata planine i močvare u ovom regionu. To je oblast gde Srbija ubrzava svoj rad. Moram da pomenem i digitalnu transformaciju gde Srbija vrlo brzo napreduje. Tu je i element koji želim da ponovim. Celokupna transformacija mora da bude pravedna, a to znači da oni najugroženiji ne smeju da budu dodatno pogođeni u odnosu na vas ili mene. To je ono što je jako važno za Ujedinjene nacije jer je naša misja u Srbiji povezana na rešavanje problema nejednakosti u svim delovima društva.
Često slušamo o agendi Srbije za pristupanje EU. Kako se ova agenda odnosi na Agendu 2030?
- Ukratko, agenda vezana za EU se odnosi na usklađivanja zakona Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije. Agenda 2030 se odnosi na društvena pitanja, zaštitu životne sredine, održivu ekonomiju. Mi smo fokusirani na ljude jer dve agende dopunjuju jedna drugu. Pomoću toga se bavimo nejednakostima i drugim problemima u društvu i važno je videti da Agenda 2030 jača proces pristupanja Evropskoj uniji, a isto tako jača sopstveni drđivi razvoj Srbije. EU je usvojila Agendu 2030 i ciljevi se nalaze u velikom broju propisa EU, s kojom najbliže sarađujemo. Nadamo se da će se pristupanje Srbije Evorpskoj uniji dogoditi u narednih nekoliko godina na korist građana Srbije.
Koju poruku biste želeli da prenesete građanima Srbije u vezi sa njihovom ulogom i potencijalom u ovom procesu?
- Ovo je jako važno pitanje. Imamo tendenciju da kažemo ovo su Vladine stvari i na njoj je da transformiše društvo, ali to je i naša odgovornost. Mislim da kao građani treba da vidimo sve što možemo da uradimo kako bismo izgradili bolji svet. To počinje od naših svakodnevnih navika, da li možemo biciklom da idemo na posao, kakvu hranu konzumiramo. Moramo da postanemo svesniji kao građani toga koji su izazovi pred nama i šta Vlada radi po pitanju zakona. Imamo aktiviste koji se bave civilnim društvom, ali sami građani moraju da učine više. Deca moraju da budu svesna sopstvenog uticaja na društvo. Takođe, treba da koristimo prilike koje nam se pružaju. Na primer, kada grad ili Vlada pružaju finansijsku podršku da promenite prozore ili sistem grejanja, to tereba da prigrlimo. Pomoću tih sitnica, zajedno ćemo dovesti do velikih razlika i moramo zajedno da radimo na tome. Jedna oblast gde Srbija zaista može da promeni nešto se odnosi upravo na dijalog. Da svi učestvuju, da građani budu deo procesa. U redu je da imamo različita mišljenja, sli izazovi koji su pred nama, zagašđenje vazduha, klimatske promene, su ogromni, tako da ne smemo sebi da dozvolimo govor mržnje, nasilje ili ponašanje kad ljudi pokušavaju da izvuku kratkotrajnu korist. moramo da radimo zajedno, da živimo zajedno i da napredujemo, čak i ako se ne slažemo. To je naš cilj, da prekinemo govor mržnje za dobrobit svih nas.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
