Kamatne stope na kredite će padati od septembra, pa će ljudi opet moći da uzimaju jeftinije kredite za stanove i ostalo, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisiji "Takovska 10" na RTS.
Da je pad kamatnih stopa na bankarske pozajmice u narednom periodu realno očekivati za Kurir potvrđuje i ekonomista Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
foto: Kurir televizija
- Pad kamata na kredite je nešto što se sada sa sigurnošću može tvrditi. Dinamika je još uvek upitna, odnosno da li će brzina smanjivanja biti takva da korisnici kredita u tom periodu osete efekte tog umanjenja ili će trebati da prođe vreme da bi ih građani osetili. Verujem da ćemo krenuti sa popuštanjem monetarne politike od sredine godine i naravno da će to raditi i Evropska centralna banka i FED, ali verujem da će to biti oprezno i postepeno. Oprezno će se krenuti s popuštanjem restriktivnih uslova s obzirom da je inflacija bila snažna i dugo prisutna. Nema ništa što je definitivno, verujem da će postepeno za desetine baznih poena kamatna stopa biti niža, ali sve zavisi od inflacije. Da bi se osetio veći efekat toga popuštanja potrebno je da prođe neki veći period - kaže Nikolić.
foto: Shutterstock
PAD KAMATA NA SVE KREDITE
U Narodnoj banci Srbije za Kurir ističu da bi se eventualno smanjenje referentnih kamatnih stopa NBS i ECB odrazilo ne samo na kamatne stope na novoodobrene kredite, već bi bile niže i rate kredita odobrenih po varijabilnoj kamatnoj stopi.
- Pored toga, podsećamo da su odlukom NBS ograničene kamatne stope na stambene kredite za period od oktobra 2023. do kraja 2024, za postojeće kredite za korisnike prvog stambenog kredita na 4,08 odsto, a za nove kredite na pet odsto, čime su rate većine postojećih stambenih kredita već umanjene u značajnoj meri - kažu u NBS.
Kako objašnajvaju, realno je očekivati da će u tekućoj godini doći do postepenog popuštanja monetarnih uslova, imajući u vidu da se i globalna i domaća inflacija nalaze na opadajućoj putanji i da usporavaju čak i brže od prvobitnih očekivanja. - Ocene relevantnih finansijskih institucija su da su prva smanjenja referentnih kamatnih stopa vodećih centralnih banaka moguća već sredinom ove godine, dok su očekivanja tržišta i nešto optimističnija. Takođe, u svojim zvaničnim saopštenjima i izjavama, predstavnici Federalnih rezervi (FED) i Evropske centralne banke (ECB) su konstatovali usporavanje inflacionih pritisaka na njihovim područjima (SAD i zona evra), kao i da se ove godine, ako se ispune potrebni uslovi, mogu očekivati smanjenja njihovih referentnih kamatnih stopa, za koje tržišta prognoziraju smanjenje i do 75 b.p. - kažu u NBS.
U centralnoj banci napominju da će nastaviti da analiziraju trendove na domaćem i međunarodnom robnom i finansijskom tržištu.
- Odluke o referentnoj kamatnoj stopi donosimo sa ciljem obezbeđenja cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz pružanje podrške daljem rastu i razvoju privrede, kao i nastavku rasta zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta. S obzirom na našu projekciju inflacije i njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja od tri odsto u horizontu monetarne politike, a u odsustvu većih šokova iz međunarodnog okruženja, može se očekivati da u određenom trenutku dođe i do ublažavanja monetarne politike NBS, ali će svakako NBS zadržati oprezan pristup u donošenju odluka o monetarnoj politici koje će zavisiti od brzine nastavka usporavanja inflacije - poručuju iz NBS.
Koliko će kamate na kredite pasti zavisi od bazne inflacije koja ne zavisi od energenta i koja, kako ističe Nikolić, dosta pada.
- Bazna inflacija ne zavisi od energenata, ali u nekim segmentima i trenucima i dalje postoje ti impulsi cenovnih pritisaka. Nesumljivo će doći do pada kamatnih stopa, samao ne treba očekivati da će to biti brzo, a nikako da će se one u kratkom vremenu vratiti na nivo pre inflacije. Vrlo je moguće da se to i ne dogodi, jer one kamatne stope koje su bile bliske nuli su bile incidentne ili posledice nekih događaja koje smo imali na tržištu. Monetarna politika će biti rasterećenija jer inflacija pada, ali će ta politika i odluke koje će se donositi, donositi vrlo oprezno kako bi se pratio taj efekat dok se cene i inflacija ne bude učvrstile da to postane dugoročan trend - kaže Nikolić.
INFLACIJA JE OBUZDANA, ZATO KAMATE KREĆU DOLE
foto: Fonet
I ekonomista Milojko Arsić se slaže da će kamate na kredite padati, ali da će to događati postepeno.
- Pad kamatnih stopa se očekuje i u svetu i u Srbiji u drugoj polovini godine, ali će se to dešavati postepeno, kao što su postepeno i rasle. Verovatno će to smanjenje biti za 0,25 procentnih poena, i da bi kamate bile na nivou od pre dve godine proći će dve godine. Inflacija u Evropi je oborana, pada i kod nas, tako da će i kamate krenuti na dole - kaže Arsić.
I Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji kaže da je očekivanje svih stručnjaka iz centralnih banaka FED-a, iz ECB-a da kamate od sredine godine ili u trećem kvartalu krenu značajnije da padaju.
- Ali neće se to desiti odjednom. Država će verovatno sagledati trenutak, u kom trenutku kamate budu na kom nivou i doneće odluku da li da se produži mera, koja ističe do kraja ove godine, a koja je baš značajna i koju je doneta u dogovoru sa bankama i ograničila ukupnu kamatnu stopu na četiri odsto. U suprotnom one su mogle da budu i šest i sedam odsto, zavisno u kom trenutku ste uzeli. To je značajna promena i rate su značajno pale u tom trenutku - smatra Grubišić.
foto: Beta
Ipak, prema Grubišićevim rečima snižavanje kamatnih stopa koje će krenuti od polovine godine će biti postepeno, što znači da građani ne mogu očekivati da će im stambeni krediti pojeftiniti preko noći.
- Mislim da će sniženje iznositi možda 0,5 odsto do jedan procenat na kraju godine. U zbiru kamatna stopa ponovo bi mogla da bude nekih pet i po do šest odsto, što je jako visoko. A građani su sad na četiri odsto sa ovom ograničenom merom, tako da verujem da će se ova mera produžiti. To je neko moje očekivanje, jer je nemoguće da će euribor tako brzo pasti, neće to dozvoliti centralni bankari, neće smeti da preuzmu takav rizik da ga naglo obore. Znači to će biti popuštanje za po 0,25 odsto - objašnjava Grubišić.
