Za kupovinu električnih automobila novac više ne daje čak ni Norveška, koja je elektrifikaciju voznog parka godinama podsticala, opraštajući kupcima plaćanje PDV-a, poreza, drumarina, brodarina i mostarina, kao i parkiranje.
Išlo je do toga da su električne automobile smeli da voze na trakama rezervisanim za autobuse, a njihovi su vlasnici smeli da ih pune na račun zgrade.
Od podsticaja odustali u Belgiji, Danskoj, Finskoj...
Javni novac odabranim pojedincima za kupovinu skupe robe više ne žele da daju ni u Belgiji, Danskoj, Finskoj, Slovačkoj i Švedskoj. Međutim, Hrvatska će i dalje biti široke ruke, piše Jutarnji. Za svrhu nabavke energetski efikasnih vozila podeliće najviše novca ikada, čak 15 miliona evra.
Toliko je, naime, osigurao Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost i već je pokrenuta procedura. Njom zastupnici određenih marki moraju da prijave modele koje će prodavati. Slediće javni poziv za građane koji će odlučiti za koji automobil žele podsticaj, a trgovci automobilima će onda poslati njihove podatke u Fond, koji će im uplatiti nepovratna sredstva.
Bespovratna sredstva do 9.000 evra
Građani mogu da očekuju bespovratna sredstva u iznosu do 40 odsto vrednosti vozila, i to za lična električna i plug-in vozila, kao i za motocikle i skutere.
Što se tiče visine podsticaja, za električne automobile moći će da se dobije do 9000 evra, za plagin vozila do 5.000 evra, a za motocikle i skutere do 2500 evra. Uz jedno ograničenje: vozila ne mogu biti skuplja od 50.000 evra, uključujući eventualni popust i PDV.
Tako ćete, ako kupite električni automobil koji košta 20.000 evra, dobiti 40 odsto nazad, dakle, 8.000 evra, što znači da će vas automobil koštati 12.000 evra.
Ako kupite automobil koji košta 40.000 evra, neće vam se vratiti 40 odsto, već tih maksimalnih 9.000, što znači da je konačni ceh 31.000 evra.
I dalje smo uvereni kako ceo ovaj sistem nije pošten, a još manje koristan za bilo koga, piše Jutarnji. Velikim finansijskim sredstvima - koja su akumulirana od samih građana - olakšavati nekim drugim građanima nabavku skupe robe u krajnjem slučaju je moralno upitno.
Superhikovskim principom uzimanja siromašnima da bi se davalo bogatima dolazimo do situacije da finansijski profitira vrlo mala grupa ljudi, koja ionako baš ne spaja kraj s krajem.
Onaj ko odluči da kupi automobil vredan 50.000 evra verovatno nema posebne egzistencijalne probleme i jako se teško može opravdati da mu se daje javni novac.
Dugoročno loše i za trgovce
Podsticaji su možda kratkoročno sjajni za trgovce automobilima, ali dugoročno sigurno ne. Oni sada u strahu naručuju električne automobile, usrdno se nadajući da će se država odlučiti i krenuti s podsticajima, jer kupci ih čekaju i nema šanse da bez njih kupe električni automobil.
Proizvod koji treba podsticaj da bi se prodavao, bolje da se i ne prodaje. Trgovci bi trebalo da nastoje da prodaju ekološka vozila cele godine, uveravajući kupce u prednost takvog koncepta, a ne da budu osuđeni na čekanje milosti države.
Кad bi se budžet od 15 miliona utrošio samo na električne automobile i kad bi svaki od njih dobio maksimalnih 9.000 evra, to bi bilo dovoljno za subvencionisanje 1.666 privilegovanih hrvatskih građana. Slika je to koju u ovoj zemlji gledamo već decenijama: uplaćuju svi, koriste retki, kažu u Jutarnjem.
kurir.rs/Dnevnik
NE PROPUSTITE
