Bankari u Srbiji mogu da se pohvale rekordnom zaradom u prethodnoj godini, a kako i ne bi kada su neki njihovi proizvodi čak četvorostruko skuplji nego u nekim zemljama Evropske unije. Konkretno, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu u našim do jučerašnjim "bratskim" republikama Hrvatskoj i Sloveniji naplaćuje se po kamatnoj stopi od maksimalno 7,5 odsto, kod nas se tarifira i po 33,28 procenata! Čak je i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini duplo povoljnije nego ovde.
Drugim rečima, ako je građanin Srbije ušao u "crveno" i tokom cele godine je zadužen 100.000 dinara na ovo zaduženje će banci platiti bezmalo 30.000 dinara! Kamate su gotovo na zelenaškom nivou. A, ako klijentu banke dođe na otplatu rata koja će probiti dogovoreni iznos dozvoljenog minusa i pređe u nedozvoljeno prekoračenje, neke banke to naplaćuju po godišnjoj kamatnoj stopi od preko 55,10 procenata!
Hrvat ili Slovenac ako su za isti iznos zaduženi plate 7.500 dinara. U Republici Srpskoj su kamate fiksne i kreću se između 12 i 15 odsto. Što znači, 100.000 dinara duga u RS košta najviše 15.000 godišnje kamate ili duplo jeftinije nego kod nas. U Crnoj Gori te kamate su, takođe, fiksne i iznose između 12 i 14 procenata. Već je uobičajeno postalo da se bankari "peru" da je minus najlošiji proizvod i da je mnogo bolje uzeti keš kredit, a račun držati koliko god je moguće iznad nule, nije ja sno kada banke koje rade i kod nas i na regionalnim tržištima, konkretno u Hrvatskoj i Sloveniji, imaju četiri puta nižu tarifu.
- Stara je priča da je dozvoljeni minus najskuplji bankarski proizvod i lako je objasniti da bankari sa njim najviše rizikuju, jer ne znaju koliko će ljudi da ga koristi i koliki iznos novca će morati da ostave na raspolaganju - kaže za Vladimir Vasić, bankarski stručnjak.
Zato je, smatra on, opravdano da kada nekom treba dodatni novac da ga nabavi po značajno povoljnijim uslovima kroz keš kredite, gde i klijent i banka znaju koliko se novca pozajmljuje i pod kojim uslovima.
- Moj savet je da ljudi bez preke potrebe ne ulaze u crveno, a ako baš moraju da to bude u veoma kratkom roku, dan-dva, najviše mesec - ističe Vasić.
Po njemu je opravdano da javnost postavi pitanje zašto su cene u našoj zemlji pojedinih usluga i do četiri puta više nego u komšiluku.
MANJE DUŽNIKA
U Narodnoj banci Srbije ističu da je u periodu od januara 2014. godine (od kada NBS objavljuje pojedinačne podatke po bankama) do jula 2023 godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena za 4,8 procentnih poena. Kada su u pitanju neprekoračenja dozvoljena stanovništvu po tekućem računu, u istom periodu ova stopa je smanjena za 12,1 odsto. Trenutno učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi svega 1,4 procenta (u januaru 2014. bilo je 4 odsto).
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić objašnjava da je ovakva cenovna politika posledica tržišta, ali i velike potrebe naših građana za dodatnim novcem, što banke vešto i unosno koriste.
- Banke računaju i na to da većina naših građana ne zna prave cene njihovih usluga i veliki broj njih i ne čita ugovore koje dobiju. Ne znam koliko Narodna banka može da uradi da ograniči cene, ali ono što je sigurno moguće uraditi je da mi kao klijenti počnemo da više cenimo naš dinar. Razvijena društva veoma cene svoj cent ili peni. Mi prihvatamo da bukvalno bacimo 500 do 1.000 dinara. E kad se to sabere, na godišnjem nivou se nakupi ogromna cifra.
U FRANCUSKOJ POSLE TRI MESECA - KREDIT
Kamata na dozvoljeni minus u Francuskoj zakonski ne može da pređe 20 odsto, a kreće se uobičajeno između 15 i 20. Ima i banaka, uglavnom onih koje postoje samo preko interneta, bez direktnog kontakata s klijentima, koje naplaćuju svega sedam procenata kamate na godišnjem nivou za ovakvu vrstu usluge. Postoji i minimalna suma koja se svakako skida, bez obzira na to koliko je mali minus.
Francuska poštanska banka to, na primer, naplaćuje 1,5 evra po tromesečju. Ako se prekorači dozvoljeni minus, plaćaju se i troškovi bankarske komisije koji po zakonu ne mogu da prekorače 8 evra po operaciji, a 80 evra maksimum. Ukoliko se klijent nalazi u utvrđenoj teškoj materijalnoj situaciji, naplaćuje se 4 evra po transakciji, a 20 ukupno maksimalno mesečno. Minus na duže od tri meseca, inače se pretvara u potrošački kredit.
Nisko učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu u ukupnom stanju kredita je i očekivano s obzirom na to da pozajmice po tekućem računu predstavljaju jedan od najskupljih vidova kreditiranja, pre svega zbog toga što su vreme i obim ni hovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni, navode u NBS. Oni su uvek upozoravali građane da bi ove vrste pozajmica trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ove pozajmice, već da odluku donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.
Iz NBS poručuju da je sasvim sigurno da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara itd. nego pozajmice po tekućem računu.
Ostaje nejasno da li bi ovakve naknade mogle institucionalno da se ograniče. Ako ne može, onda bi zarada od minusa morala dodatno i ozbiljno da se oporezuje. Zašto? Zato što gotovo da na planeti nema biznisa u kojem za godinu možeš da zaradiš čak trećinu uloženog! Naravno, ne legalnog!
kurir.rs/ Novosti
NE PROPUSTITE
