Nevreme je uništilo krov, prozore i fasadu: Evo ko zapravo plaća štetu, odgovor mnoge neće obradovati

Superćelijske oluje u Srbiji oštetile su u julu 2023. približno 11.000 porodičnih kuća, dok je deset objekata bilo potpuno uništeno. Kada stradaju krov, fasada, prozori ili unutrašnjost doma, pitanje ko plaća sanaciju zavisi od vlasništva, ugovorenog osiguranja i dela zgrade koji je oštećen.

Sektor za vanredne situacije imao je 234 intervencije već posle prvog udara. Od toga se 166 odnosilo na uklanjanje oborenih stabala, a 24 na uklanjanje limenih krovova i druge posledice nevremena, navedeno je u saopštenju Vlade zasnovanom na podacima MUP-a.

Za pomoć vlasnicima oštećenih i porušenih stambenih objekata država je tada izdvojila 1,1 milijardu dinara. Iznosi pomoći kretali su se od 50.000 do 350.000 dinara, u zavisnosti od kategorije oštećenja. To nije bila potpuna naknada štete, već pomoć domaćinstvima koja su objekte koristila za svakodnevni život.

Razmere posledica koje su superćelijske oluje u Srbiji ostavile 2023. pokazuju da sanacija ne mora da se završi zamenom nekoliko crepova.

Posle oštećenja krova strada i unutrašnjost doma

Snažna nevremena nastavila su da oštećuju nekretnine i tokom 2026. godine. Početkom jula u selima kod Koceljeve oštećene su kuće, pomoćni objekti i elektroenergetska mreža, dok je olujni vetar nosio crepove i delove krovova. Gubitak krovnog pokrivača otvara put vodi, pa šteta može da zahvati izolaciju, tavanicu, zidove, električne instalacije, podove i stvari u domaćinstvu. Konačan trošak zato može višestruko da premaši cenu popravke krova.

Ko plaća popravku kuće, a ko zajedničkih delova zgrade

Kod porodične kuće sanaciju finansira vlasnik, osim ako ima osiguranje koje pokriva nastali rizik ili bude donet poseban program državne pomoći. Program iz 2023. bio je rezultat posebne odluke Vlade i ne znači da ista pomoć automatski sledi nakon svakog nevremena.

 Kod stambene zgrade primenjuju se drugačija pravila. Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, krov, fasada, dimnjaci i spoljna izolacija predstavljaju zajedničke delove zgrade.

Njihovu popravku organizuje stambena zajednica, dok troškove snose vlasnici stanova i poslovnih prostora. Finansiranje se obezbeđuje sa računa stambene zajednice, iz sredstava za održavanje, osiguranja ili dodatnih izvora koje vlasnici odobre.

Ako oštećenje ugrožava ljude ili imovinu, potrebno je sprovesti hitnu intervenciju. Zakon propisuje da upravnik mora da reaguje odmah po saznanju, odnosno najkasnije u roku od 48 časova ako ranije postupanje objektivno nije moguće. Troškovi hitne intervencije finansiraju se iz sredstava stambene zajednice bez obzira na njihovu prvobitnu namenu.

Kada zgrada odgovara za štetu na drugoj imovini

Ako deo zajedničkog krova, fasade ili dimnjaka ošteti susednu nekretninu, član 69. Zakona predviđa odgovornost stambene zajednice, a supsidijarno i vlasnika stanova ako zajednica ne nadoknadi štetu u određenom roku.

Važno je utvrditi stanje objekta pre nevremena. Ranije prijavljena oštećenja, zapisnici stambene zajednice i dokazi o održavanju mogu biti važni prilikom utvrđivanja uzroka i odgovornosti.

Tek svaka deseta nekretnina ima osiguranje od oluje

Prema podatku koji je predstavnik Udruženja osiguravača Srbije izneo, između osam i deset odsto vlasnika nekretnina ima polisu koja pokriva rizike poput požara i oluje. To znači da je od takvih posledica zaštićena približno svaka deseta nekretnina u Srbiji.

Osiguranje imovine može da pokrije popravku kuće ili zajedničkih delova zgrade ako je konkretan rizik naveden u polisi. Osiguranje od odgovornosti ima drugu namenu: pokriva štetu koju deo zgrade pričini drugom licu ili njegovoj imovini.

Posle nevremena oštećenja treba fotografisati pre početka sanacije, prijaviti ih upravniku i osiguravaču i sačuvati zapisnike, račune i procene. Superćelijske oluje u Srbiji pokazale su da posledice po nekretninu mogu trajati znatno duže od samog nevremena.

Biznis Kurir/Nekretnine.rs