NE MRDNETE NI PRSTOM, A SVAKI DAN ZARAĐUJETE: Poslovi koji se isplate da radite u Srbiji, mašina vam sama pravi pare

Brz tempo života i pokušaj da se uštedi prostor u stanovima, doneli su i nove navike građanima, ali i šansu preduzetnicima za pokretanje novih poslova, bez angažovanja radnika.

Senka i Milovan Maličević su na ideju da pokrenu ovakav posao došli pre pet godina, kada im se pokvarila mašina za pranje veša, a prošle godine u avgustu su u Novom Sadu otvorili „Laundromat NS“. Lokal koji je bio na raspolaganju je bio mali za mnogo toga, ali se pokazao kao idealan za tri kompleta mašina za samouslužno pranje veša.

Pre upuštanja u ovaj poduhvat, raspitali su se kod ljudi koji su držali klasične perionice u Novom Sadu, ali kažu da su i vlasnici laundromata u Beogradu, od kojih su zatražili savet, podelili parče iskustva i znanja sa njima. Tvrde da svako ima svoju klijentelu, ako se posao dobro radi, a da je ključna stvar da ne otvaraš lokal blizu konkurencije.

- Čini se da posao ide, nema više ’praznih dana’. To trenutno brojimo kao uspeh, jer smo ipak nedavno počeli, a nov je i sam model potpuno samouslužne perionice veša. Ovde se radi pomalo i o razvijanju navika stanovništva. Osećamo se kao pioniri u ovom poslu u našoj zemlji, jer još nije uobičajeno koristiti ovaj servis umesto sopstvene veš-mašine i sušilice, što je u nekim zemljama već usvojeno kao odličan način da se uštedi prostor i dobije na kvalitetu života. Trebalo bi da investicija počne da se vraća za oko dve godine - kažu Maličevići.

Na mašinama ne sme da se štedi

Vladan Damnjanović je pre dve godine sa bratom otvorio samouslužnu perionicu pasa „Puppy shower“. Iako žive u Dobanovcima, lokal su iznajmili na Novom Beogradu, jer smatraju da u gradu postoji veća potreba za tom uslugom. U trenutku kada su oni pokrenuli posao, bili su među prvima, ali su i danas ostali retki koji su i dalje u ovom poslu. Bilo je dosta preduzetnika koji su u ovoj delatnosti videli šansu za brzu zaradu, ali Damnjanović kaže da su mnogi brzo odustali.

- Najčešće se to dešavalo zbog mašina koje su bile lošeg kvaliteta. Ljudi su imali problema da im se kvare aparati ili da se životinja poseče. Mi smo u startu platili mašinu 2.500 evra više u odnosu na neki povoljniji model, ali se ta investicija isplatila, jer nismo imali zastoja u radu. Ulaganje je bilo oko 18.000 evra. Lokal je u pešačkoj zoni, gde ljudi i šetaju pse, ali bi na nekom prometnijem mestu verovatno bila još veća posećenost - kaže Vladan Damnjanović.

„Posao na žetone“ deluje kao šansa iz snova, jer se čini da je dovoljno uložiti u lokaciju i mašine i brojati pare. Oni koji su ga pokrenuli, međutim, ukazuju da to i nije baš tako.

- Pošto smo 100% samouslužni, moramo uvek biti dostupni za pitanja i da dojurimo u lokal za desetak minuta. Jednom do dva puta nedeljno se dešava da moramo odmah da sednemo u kola i dođemo da pomognemo. Sve to traje nekoliko minuta, ali ne možemo da putujemo ili da planiramo druge obaveze. Moramo da budemo dostupni svaki dan, od 7 ujutru do 21 čas, vikendima, praznicima - objašnjava Milovan Maličević.

Pokazalo se da je održavanje higijene zahtevniji deo posla, jer se čišćenje mašina radi najmanje jednom dnevno. - Svako veče mora da se čisti bukvalno sve, mašine, stolovi, pod, automat za naplatu. Jednom nedeljno se radi dezinfekcija i detaljnije čišćenje perionice. Sušilice se isto usisavaju i brišu svaki dan - napominje Maličević.

Perionica je inače sama sa mušterijama i kažu da se „dobro snalazi“ i da do sada ništa nije oštećeno. Slično je i iskustvo Damjanovića, ali je kod njih održavanje mašina još izazovnije, jer posle pranja ljubimaca ostane nered, koji vlasnici nisu uvek spremni da pospreme.

- Ovo deluje primamljivo, zato što nema potrebe za radnicima, ali svakako neko mora da obiđe, da kontroliše, jer ima ljudi koji ne razumeju koncept. Većina korisnika počisti, ali ima i onih koji ostave haos za sobom i onda je potrebno da brzo reagujemo, jer dolazi do neprijatnosti sa sledećim korisnikom koji to zatekne. U lokalu je televizor na kojem se vrti video kako se koristi mašina, ali ima ljudi koji uopšte ne obraćaju pažnju na to - objašnjava Vladan Damnjanović.

Vlasnik „Puppy showera“ kaže da se korišćenje najviše isplati vlasnicima velikih pasa, koji kod grumera moraju da izdvoje od 3.000 do 4.000 dinara za ovu uslugu, a da ih ovde košta i manje od 1.500 dinara.

- Kao i kod automobila, neko voli sam, a neko voli da otera i da mu operu. Ljudi se zahvaljuju, kažu da je ova usluga za njih spas, jer su posle svakog kupanja u stanu morali da ribaju i dezinfikuju kupatilo, a ovo je mnogo komfornije i brže. Nekima je neobično da nema nikog u lokalu i pitaju koje je radno vreme i to im je još nepoznato, naročito starijoj generaciji ljudi. Potrebno je da se oni naviknu na to da je stalno otvoreno. Imamo osiguranje u vidu elektronske brave koja noću posle 22 časa zaključava lokal, ali redovne mušterije znaju šifru i svoje ljubimce ovde kupaju i noću - kaže Damnjanović.

Nove usluge menjaju navike

Za razliku od kupanja pasa, pranje veša van kuće nekima deluje komplikovano, dok mnogi ovu uslugu takođe vide kao spas. Maličević navodi da se pere gotovo sve - veliki jorgani koji ne stanu u mašinu kod kuće, jastuci, zimske jakne, kao i običan veš, a da im dolaze i mladi i stari, Novosađani i turisti.

- Ljudi iskuvavaju beli veš, peru jastuke i glomazne stvari, naddušeke, jer ove mašine imaju stvarno veliku zapreminu bubnja i nije problem da se operu dva velika jorgana i jastuk u jednom pranju. Studenti zajednički peru veš i kažu da im se isplati. Troje studenata ako operu mašinu veša, pranje ih košta 200 dinara. Cilj nam je da cene budu pristupačne, da čak i u domaćinstvima može da se bira hoćeš li da ulažeš u kupovinu veš-mašine ili da pereš samouslužno, a da imaš prostora u kupatilu za nešto drugo - ističe Maličević.

Žetoni se kupuju na aparatu koji se nalazi na zidu u perionici, koji prima kartice i gotovinu. Uputstva su na zidu pored automata, kratka su i jednostavna. Nema puno koraka i korisnici se lako snalaze. Cena pranja ili iskuvavanja veša je jednaka za sve programe i temperature, a od količine i vrste veša zavisi koliko žetona je potrebno.

- Ljudi obično ubace žetone za pranje, pa prošetaju do pijace, a za sušenje ubace dva tri žetona i sednu na kafu ili opet negde potrče da obave nešto za to vreme - primetio je Maličević.

Pokazalo se da samouslužna perionica i te kako ima svoju klijentelu, jer neki ljudi dolaze iz centra grada na Detelinaru da operu veš. Jedna od prednosti u odnosu na klasične perionice je brzina, jer ovde kad dođeš, za sat i po ideš kući sa suvim, čistim vešom. Drugi razlog korisnika je privatnost, što im niko ne gleda u veš.

- Neki ljudi žele kompletnu uslugu i spremni su da sačekaju dan-dva, a neki žele da operu i osuše odmah. Nekome je važno da odvaja svetli i tamni veš, a ima ljudi kojima to nije važno nego samo da je čisto i oprano na 60 stepeni. Zavisi šta peru, za šta im treba, tako da svaki tip perionice ima svoje prednosti i mane - objašnjava Maličević.

Mušterijama se uglavnom sviđa koncept samouslužnih perionica i neki su postali stalni korisnici. Na osnovu toga su preduzetnici dobili i prve signale da su takvi servisi stvarno potrebni gradu i da njihovi poslovni poduhvati imaju perspektivu.

BiznisKurir/B&F