PROSEČAN SRPSKI GASTARBAJTER U NEMAČKOJ ZARAĐUJE OD 1.500 DO 4.000€! Natuca nemački, živi kao podstanar, a za kiriju daje PREVIŠE!

Prosečan srpski gastarbajter u Nemačkoj često spominje penziju, ali se u Srbiju ne bi vratio sve dok može da radi i zarađuje. U ovoj evropskoj zemlji trenutno živi i radi najmanje 400.000 Srba. To su najčešće mladi ljudi do 45 godina. Ima, međutim, i onih starijih koji čekaju penziju. Sticanje uslova za odlazak u penziju njihov je, najčešće lični uslov da se vrate u Srbiju.

Ništa neuobičajeno za uređenu državu kakva je Nemačka – što su bolje kvalifikacije i znanje nemačkog jezika, to je lakše da se nađe posao. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one poslove za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika. To je manje plaćeno, ali sa godinama mnogi od njih i nauče jezik. Starijima je teže, ali deci koja se školuju, nemački vremenom postaje kao maternji.

Srbi u Nemačkoj, prema pisanju Blica, najčešće rade u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja, obezbeđenja… Za većinu ovih poslova nije potrebno dobro znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.

Veliki broj Srba je u Nemačkoj radi i u ugositeljstvu bilo kako kuvari ili posluga. Ovde su plate plate nešto manje i kreću se prosečno oko 1.800 evra.

Zanimljivo je da naši ljudi ovde često rade i dodatni, takozvani „mini posao“, na kojima su angažovani najčešće rade po oko dva sata i oni im mogu doneti oko, u proseku, 1.000 evra mesečno.

Naši ljudi se zapošljavaju u struci i sa diplomama različitih fakulteta. Navodi se da inženjer mašinstva zarađuje oko 6.200 evra, inženjer elektrotehnike 6.300, a arhitekta 4.100 evra. Programerima su vrlo visoke plate, što je trend širom sveta.

Kako i gde žive naši gastarbajteri u Nemačkoj

Na pitanje zašto i šta im je to tamo toliko bolje, naši ljudi u Nemačkoj kažu, da je sve „lakše, sporije, uređenije i sa mnogo manje stresa i razmišljanja o tome kako sutra.

- Sve je nekako lakše, mirnije. U mnogim firmama možeš da odabereš hoćeš li raditi šest ili osam sati ili prekovremeno. Tako supružnici sa decom najčešće odlučuju da žena radi skaraćeno, a muž osam sati dnevno. Prednost je i što nam je svima škola i posao praktično nadomak kuće i što ne gubimo ni vreme ni strpljenje u prevozu i gužvi… Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš - kaže Mirko, koji četiri godine živi u Ahenu sa suprugom i dvoje dece.

Svi Srbi koji rade najčešće su i kreditno sposobni, pa gotovo svi uzimaju i dobre automobile na kredit. Za nekretnine se ipak malo odlučuju jer su u pitanju dugoročni zajmovi od 20 i više godina.

U Nemačkoj malo Srba ima sopstveni stan. Svi uglavnom iznajmljuju prostor gde žive. U Nemačkoj, međutim, postoje i pravila. Četvoročlana porodica, na primer, ne može da iznajmi stan od 30 kvadrata. Kirija, pak, nije zanemarljiv trošak. Ona, u proseku iznosi oko 1.000 evra.

kurir.rs/Penzin