ČOVEK TRAŽI POSAO OD 2022. GODINE Muškarac iz Beča 640 puta aplicirao za radna mesta, a i dalje je nezaposlen! I 17 godina iskustva mu nije dovoljno

Ronald T., 50-godišnjak iz Beča, već godinama uzaludno pokušava da pronađe posao. Uprkos čak 640 poslatih molbi za zaposlenje, još uvek nije uspeo da dobije radno mesto.

17 godina radnog iskustva - bez uspeha

Iako iza sebe ima 17 godina radnog iskustva i brojne dodatne edukacije, Ronald od jula 2022. godine nije uspeo da se zaposli. Ranije je radio u Burgenlandskoj zdravstvenoj ustanovi, a nakon toga se dodatno školovao u području analize kriminalnih podataka i istraživanja putem otvorenih izvora (Open Source Intelligence).

Ipak, zdravstveni problemi doveli su do prekida u karijeri i rupa u biografiji, što sada smanjuje njegove šanse na tržištu rada. Uz to, do 2023. godine primao je rehabilitacijsku naknadu, što takođe, prema njegovim rečima, može negativno da utiče na percepciju potencijalnih poslodavaca.

Ronald traži posao u administraciji, idealno sa mogućnošću rada od kuće ili sa maksimalno tri dana nedeljno u kancelariji. Nada se stabilnom zaposlenju koje bi mu omogućilo povratak u radnu svakodnevicu, jer osim finansijskog pritiska, višegodišnja nezaposlenost za njega predstavlja i emocionalni izazov.

Slaba situacija i u Nemačkoj - raste broj nezaposlenih

Situacija na nemačkom tržištu rada takođe nije ohrabrujuća. Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje, u maju je broj nezaposlenih pao za samo 12.000, što je vrlo slab rezultat za prolećno razdoblje koje inače donosi poboljšanja.

Ukupan broj nezaposlenih sada iznosi 2,9 miliona, što je za 197.000 više nego prošle godine.

Stopa nezaposlenosti trenutno je 6,2 posto.

Andrea Nales, čelnica agencije, izjavila je kako tržište rada ne pokazuje znakove oporavka i da se tokom leta očekuje porast nezaposlensti.

Zašto raste nezaposlenost?

Rast nezaposlenosti u Nemačkoj povezan je sa nekoliko ključnih faktora:

Visoka inflacija: Smanjuje potrošnju i usporava privredu.
Rastuće kamate: Negativno utiču na investicije i otvaranje novih radnih mesta.
Slaba potražnja iz inostranstva: Smanjen izvoz slabi industrijsku proizvodnju.
Odsustvo sezonske obnove: Uobičajeno “prolećno oživljavanje” tržišta rada izostalo je.
Dugoročna nezaposlenost: Veliki broj ljudi je već više od godinu dana bez posla, što stvara dodatne poteškoće za integraciju u tržište rada.

Koji su sektori u potrazi za radnicima?

Uprkos opštem porastu nezaposlenosti, određene struke i dalje beleže veliku potražnju:

Zdravstvo: Velika potražnja za negovateljima i medicinskim sestrama.
Elektrotehnika: Nedostatak stručnjaka u ovom području.
IT sektor: Digitalizacija povećava potrebu za IT stručnjacima.
Opšti nedostatak kvalifikovane radne snage: Povećana potražnja u mnogim industrijama.
Zadržavanje postojećih radnika: Firme sve više ulažu u zadržavanje kadrova zbog problema sa pronalaskom novih.

Ronaldov slučaj odražava širu sliku tržišta rada u regionu

Čak i iskusni i obrazovani radnici nailaze na velike prepreke pri povratku u svet rada, dok istovremeno brojna zanimanja vape za kvalifikovanim radnicima.

Kurir.rs