DETALJNA LISTA SVIH TROŠKOVA ZA JEDAN LET: Evo koliko avio-kompaniju košta povratni let Beograd-Frankfurt

Avio-kompanije su, u tom smislu, jedne od najkompleksnijih organizacija u svetu, jer u svakom trenutku balansiraju između operativne efikasnosti, sigurnosti, zakonodavnih okvira, planiranja flote i promenljivog tržišta cene goriva, sve u cilju da jedan let bude uspešno i isplativo realizovan.

Aerodromski troškovi

Međutim, gorivo je tek početak. Svaki aerodrom na kojem avion poleti i sleti, naplaćuje niz taksi. Tu su takse za sletanje i poletanje, koje zavise od maksimalne težine aviona pri poletanju (MTOW), zatim takse za korišćenje gate pozicije, takse za sigurnosne provere, osvetljenje piste, ali i takse koje se odnose na vreme zadržavanja aviona na platformi. Pojedini aerodromi, poput londonskog Hitroua (Heathrow), frankfurtskog FRA ili pariskog CDG, poznati su po naročito visokim tarifama koje po jednom letu mogu dostići nekoliko hiljada dolara.

Troškovi kontrole letenja

Pored aerodromskih taksi, kompanije plaćaju i takse za korišćenje vazdušnog prostora. U Evropi, navigacione usluge koordinira EUROCONTROL koji naplaćuje svaku fazu leta: od poletanja, preko kruženja u rutama, do prilaska i sletanja. Ove takse zavise od dužine pređenog puta i težine aviona, i često su skrivene od očiju putnika, iako direktno utiču na cenu karte.

Troškovi zakupa aviona

Jedan od nevidljivijih ali stalnih troškova je lizing ili amortizacija letelice. Većina avio-kompanija danas ne poseduje sopstvene avione, već ih iznajmljuje na period od pet do dvadeset godina. Cena mesečnog operativnog lizinga za avion poput A320 ili B737 kreće se od 250.000 do 400.000 dolara, zavisno od starosti i opreme. Kada se ta mesečna suma podeli na broj letova koje avion obavi mesečno (prosečno 100 do 120), dolazi se do troška od oko 3.000 dolara po segmentu samo za korišćenje aviona.

Plate pilota i kabinskog osoblja

Ulogu u ukupnim troškovima ima i posada. Kapetan i kopilot, kao i kabinsko osoblje, moraju biti adekvatno plaćeni i osigurani. U proseku, plata kapetana na evropskom tržištu kreće se između 8.000 i 12.000 dolara mesečno, dok kopiloti zarađuju između 4.000 i 6.000. Četvoročlana kabinska posada zarađuje manje, ali uz dodatke za noćenja, rad vikendom i duže smene, trošak posade po letu iznosi između 1.800 i 2.500 dolara. Ukoliko let uključuje noćenje, avio-kompanija mora obezbediti hotele, obroke i prevoz, što dodatno povećava troškove.

Troškovi opsluživanja aviona na aerodromima

Kada avion sleti, potrebno je obaviti niz operacija na zemlji. Rukovanje uključuje otvaranje vrata, iskrcavanje i ukrcavanje putnika, utovar i istovar prtljaga, pushback vozilo, priključivanje na pomoćne izvore struje, dopunu vode, čišćenje kabine, pa čak i odmrzavanje krila tokom zime. Ove usluge najčešće pružaju treće strane i naplaćuju se po letu, u rasponu od 1.000 do 2.500 dolara, zavisno od aerodroma i obima usluga.

Troškovi tehničkog održavanja aviona

Iako se čini sekundarnim, održavanje aviona je trošak koji kompanija ne sme zanemariti. Svaka letelica mora proći svakodnevne kontrole – linijsko održavanje pre i posle leta – kao i periodične preglede poznate kao A-check, C-check i u nekim slučajevima D-check. Održavanje uključuje i zamenu delova koji imaju ograničen broj ciklusa, poput pneumatika, kočnica, svetlosnih jedinica, i drugih vitalnih komponenti. Sve to se finansira iz rezervi koje kompanija pravi po letu, a u proseku, na svakom segmentu, održavanje košta oko 1.000 do 2.000 dolara.

Troškovi distribucije i prodaje avionskih karata

Jedan od troškova koji gotovo nikada ne ulazi u percepciju putnika je trošak distribucije karata. Kada putnik kupi kartu putem on-line platforme, putničke agencije ili čak zvanične stranice avio-kompanije, deo te sume odlazi na provizije. Globalni distribucioni sistemi (GDS), kao što su Sabre, Amadeus ili Galileo, naplaćuju od 4 do 8 dolara po karti, dok on-line agencije i platni procesori uzimaju dodatne procente. Kada se sve sabere, trošak distribucije po putniku često prelazi 10 dolara.

Troškovi keteringa

U avionima avio-kompanija koje nude besplatnu uslugu hrane i pića, ketering predstavlja još jedan obavezan trošak. Cena po obroku u ekonomskoj klasi varira od 5 do 10 dolara, dok je u biznis klasi značajno viša. Uz to ide i logistika: prevoz keteringa do aviona, rashladni lanac, sigurnosna provera i utovar.

Troškovi osiguranja

Avio-kompanije su takođe u obavezi da osiguraju svoje letelice i posadu. Polise obuhvataju kasko osiguranje, odgovornost prema trećim licima, kao i osiguranje putnika. Cena osiguranja zavisi od regiona, sigurnosne statistike i vrste operacija, ali na nivou jednog leta može iznositi između 200 i 600 dolara, piše Aero.

Takse za CO2 na letovima
Na kraju, ali sve važnije u savremenoj avijaciji, su troškovi povezani s emisijom ugljen-dioksida. Evropska unija je uvela sistem trgovine emisijama (ETS) koji obavezuje avio-kompanije da plaćaju naknade na osnovu količine CO₂ koju njihovi letovi proizvedu. Ove takse se povećavaju svake godine i postaju ozbiljan izvor troškova, naročito za kompanije koje lete u i iz EU.

BiznisKurir/BizPortal