MOGU LI DOMAĆA PREDUZEĆA NA MEGDAN STRANIM KOMPANIJAMA? Stranci ostvaruju trećinu ukupnih prihoda u Srbiji i zapošljavaju svakog četvrtog radnika

U situaciji kada je Evropskoj uniji potrebno godišnje 800 milijardi evra dodatnih ulaganja da bi u narednoj deceniji značajnije smanjila zaostajanje za SAD i Kinom, privreda u Srbiji nema finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku kojima bi mogla da parira stranoj konkurenciji.

Oni objavljuju rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2023. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji su i najaktuelnije analize o makroekonomskim kretanjima na svetskom i domaćem tržištu, kao i o poslovanju 16 vodećih sektora, mereno njihovim učešćem u BDP-u Srbije.

Cela Srbija bi mogla da kupi 2% akcija Epla

Evropska unija, koja je glavni spoljnotrgovinski partner srpske privrede, morala bi dodatno da ulaže 800 milijardi evra godišnje da bi u narednoj deceniji značajnije smanjila zaostajanje za SAD i Kinom, pišu Biznis i finansije. Svih pet kompanija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u oktobru ove godine potiče iz američkog tehnološkog sektora. Prve tri, Epl, Nvidia i Majkrosoft, vrednije su od BDP-a Francuske i Britanije i trenutno jedino zaostaju za BDP-om Nemačke.

Tržišna vrednost Epla, koji se u oktobru našao na prvom mestu, bila je 12 puta viša od BDP-a bivše SFRJ.

"Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija američkog Epla. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2% - piše u najnovijoj godišnjoj ediciji.

Razlika je višestruka i kada se poredi pet vodećih svetskih kompanija po ostvarenim prihodima sa BDP-om biv- še SFRJ. Prvoplasirani američki Volmart, prošle godine je ostvario prihode od 630 milijardi dolara, dok je prema procenama istraživačke platforme Statista, ukupni BDP zemalja nekadašnje Jugoslavije u 2023. iznosio oko 289 milijardi dolara, navodi se u ediciji. 

Pet vodećih u Srbiji

Volmart je imao oko 140 puta veće prihode od Elektroprivrede Srbije (EPS), koja je po ovom parametru bila vodeća kompanija u Srbiji 2023. godine. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), EPS je prošle godine ostvario prihode od 498 milijardi dinara, što je približno 4,5 milijardi dolara. Među prvom petorkom bila su i vodeća kompanija Naftna industrija Srbije (394,9 milijardi dinara), Srbijagas (174,2 milijarde), Deleze Srbija (155,5 milijardi) i Ziđin majning sa prihodima od 131,4 milijarde dinara.

EPS je nakon dve godine negativnog poslovanja, 2023. bio i najprofitabilniji u Srbiji, sa zaradom od 112,4 milijarde dinara, što čini 8,7% dobiti cele privrede. Slede Ziđin majning (82,3 milijarde), NIS (41,9 milijardi), Telekom Srbija (34,2 milijarde), dok je na petoj poziciji bila kompanija Ziđin kuper Srbija sa dobiti od 19,2 milijarde dinara.

Kineska ulaganja sve zastupljenija

Manju tražnju za srpskom robom na tržištima EU zbog usporavanja evropske privrede, u Srbiji je donekle nadoknadila veća zastupljenost Kine u ukupnim investicijama i trgovinskim aktivnostima. Slobodne zone u Srbiji prošle godine su ostvarile rekordnih 980,7 miliona evra investicija, a od toga preko 970 miliona evra su bila strana ulaganja.

Više od 57% ukupnih investicija uložila su preduzeća iz Kine i Japana, a najveće prošlogodišnje ulaganje u iznosu od 357,7 miliona evra realizovala je kineska kompanija za proizvodnju automobilskih guma Linglong, u Slobodnoj zoni "Zrenjanin“.

Slično 2023. godini, javna ulaganja u velike infrastrukturne projekte bila su među ključnim faktorima koji su pogurali privredni rast i ove godine, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24. Ovogodišnji privredni rast predvode maloprodaja i građevinarstvo, ali je primetno da sve veći uticaj na ukupne rezultate privrede imaju proizvodnja autodelova i rudarstvo, pri čemu je eksploatacija ruda od 2018. godine uvećala svoj udeo u bruto domaćem pro-izvodu (BDP) više od četiri puta.

Najveći deo rasta nije u našem vlasništvu

Strani investitori ostvaruju trećinu ukupnih poslovnih prihoda u Srbiji, zapošljavaju svakog četvrtog zaposlenog, donose dva od tri dinara srpskog izvoza i stoje iza polovine uvoza, navodi se u ediciji.

Ekonomisti većinom smatraju da preduzeća u domaćem vlasništvu teško mogu toliko da napreduju da bi u doglednoj budućnosti bila konkurentna stranim kompanijama, naročito u izvozu. Razlozi za to su brojni, od toga da Srbija nema potrebne finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku, do ocena da je neophodno povećati konkurentnost kroz ravnopravan tretman domaćih i stranih preduzeća, jačanje institucija i rasterećenje poslovanja.

Sagovornici Biznisa i finansija procenjuju da su među proizvodnim delatnostima najveći domaći aduti za "izlazak na crtu“ stranoj konkurenciji autoindustrija, prehrambena i industrija gume i plastike, a u oblasti usluga IT sektor.

Ali u svim pomenutim oblastima izvoz trenutno predvode strani investitori. Primera radi, za IT industriju se procenjuje da će izvoz ove godine premašiti 3,5 milijardi evra, ali će zato vrednost domaćih IT ulaganja biti preko tri puta manja. Najveći deo rasta u IT industriji potiče od oko 700 firmi u stranom vlasništvu, koje zapošljavaju preko 77% radne snage i ostvaruju više od 70% ukupnih prihoda u našem IT sektoru.

Bankama na radost

Za razliku od ključnih sektora u realnoj privredi, čiji su rezultati vrlo šarenoliki i gde će po svoj prilici ove godine najlošije proći poljoprivreda i energetika, banke i dalje beleže rekordne zarade. Bankarski sektor je u prvih šest meseci tekuće godine ostvario zaradu od 89,2 milijarde dinara, što je za trećinu bolji rezultat u odnosu na isti period prethodne godine. Zato je najverovatnije da će 2024. biti najberićetnija godina kada su u pitanju bankarski profiti, ocenjuje se u pomenutoj ediciji.

Premija osiguranja u Srbiji mogla bi na kraju ove godine da dostigne 1,5 milijardi evra, ali u Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da su neke vrste osiguranja manje profitabilne ili čak beleže negativne rezultate, poput osiguranja motornih vozila - kasko, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti.

Kurir.rs/BiF/Prenela S. Č.