LITIJUM MOŽE DA PRIVUČE OZBILJNE IGRAČE DA INVESTIRAJU: Sva velika imena auto-industrije investiraju u izgradnje gigafabrika baterija: Folksvagen, BMW, Mercedes

Industrija e-mobilnosti, koja obuhvata ne samo električna vozila, već i baterije, punjače, reciklažu i kritične minerale, beleži visoku stopu raste širom sveta, s procenom da će do 2030. godine ukupna ulaganja premašiti hiljadu milijardi evra. Srbija zahvaljujući značajnim depozitima litijuma, ključne sirovine za baterije, ima priliku da postane važan igrač u ovom sektoru.

Sve veća potražnja za litijumom podstaknuta je, pre svega, rastom tržišta električnih vozila. Predviđa se da će njihova prodaja premašiti prodaju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2028. godine u Evropi, a u SAD do 2036. godine. Već u julu ove godine, više od polovine svih prodatih vozila u Kini, najvećem automobilskom tržištu na svetu, bila su ili potpuno električna vozila ili plug-in hibridi. Zbog toga proizvođači električnih vozila razvijaju dugoročnu blisku saradnju sa dobavljačima baterija koji se često nalaze u njihovoj blizini. Gotovo sva velika imena auto-industrije investiraju u izgradnje gigafabrika baterija: Folksvagen, BMW, Mercedes, Stelantis i drugi. Na teritoriji Srbije, u Subotici već postoji domaća fabrika litijum gvožđe fosfatnih (LFP) baterija „ElevenS", s potencijalnom da preraste u gigafabriku, a u Ćupriji je planirana fabrika baterija slovačkog „Inobata".
Giganti auto-industrije ulažu i u rudarske projekte. U Koruškoj u Austriji na 270 km od Beča i 20 kilometara istočno od Volfsberga, razvija se podzemni rudnik litijuma. U junu je ovaj projekat dobio investiciju od 15 miliona evra od kompanije BMW. Prema studiji koju je za projekat „Jadar" izradila kompanija Ergo Strategy Group, Srbija bi privlačenjem samo dva odsto globalnih investicija u e-mobilnost udvostručila strane direktne investicije i ubrzala ekonomski rast.

Milijarde od reciklaže

Memorandum o strateškom partnerstvu s EU, koji pokriva održive sirovine i proizvodnju baterija, pruža osnovu za dalji razvoj i privlačenje zelenih investicija. Jedna od oblasti koje bi mogle privući investicije je reciklaža. Kako se sve više električnih vozila približava kraju životnog ciklusa, u narednoj deceniji će reciklaža igrati sve važniju ulogu. Trenutno se u procesima reciklaže baterija može izvući do 90 odsto prvobitnog litijuma i stopa ponovnog iskorišćenja i ekonomska računica mogu samo da rastu kako bude više ulaganja i baterijskog otpada.
Srbija ima šansu da postane lider u reciklaži litijum jonskih baterija, što bi dodatno ojačalo njen položaj u industriji e-mobilnosti, doprinelo ukupnom ekonomskom razvoju i višestruko unapredilo njen geostrateški značaj. Potrebe za reciklažom baterija u Evropi će do 2040. godine zahtevati ulaganja od preko 33 milijarde evra, a Srbija, s dobrim geostrateškim položajem i razvijenom infrastrukturom, mogla bi biti ključna tačka za dodatna ulaganja.

U Evropi bi do kraja godine trebalo da počne da radi dvadesetak postrojenja za reciklažu litijum jonskih baterija - najviše u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj. Iako je značajna, reciklaža litijuma neće moći da zameni potrebu za njegovim eksploatisanjem, jer će potražnja rasti brže od stope reciklaže. Zbog toga će rudarstvo ostati ključni izvor snabdevanja litijumom na duži rok, a kvalitet nalazišta „Jadar" je takav da može decenijama obezbeđivati dovoljno litijuma za milion e-vozila.
Investicija Rio Tinta u projekat „Jadar", vredna 2,55 milijardi evra, važna je i kao signal stranim investitorima da je Srbija privlačna destinacija za nova ulaganja u sektor e-mobilnosti, koja će dodatno umnožiti benefite eksploatacije i prerade litijuma.
U brojkama prognozirana ekonomska korist izgleda ovako. Osim 695 miliona evra direktnog doprinosa BDP-u Srbije, projekat „Jadar" će stimulisati i znatne indirektne i dodatne doprinose (dobavljači usluga i proizvoda, potrošnja plata zaposlenih kako u samom projektu, tako i u dobavljačkim firmama itd). Uzevši u obzir ove uticaje, procenjeni doprinos celokupnoj ekonomiji Srbije procenjuje se na 1,9 milijardi - što iznosi preko tri procenta trenutnog BDP-a Srbije. A kada se u obzir uzme i čitav lanac vrednosti za električnaĐ'e8vozila, Srbija ima priliku da poveća BDP za više od 10 odsto, navodi se u studiji procene ekonomskog uticaja koju je za projekat „Jadar" izradila Ergo Strategy Group, renomirana kompanija specijalizovana za ekonomsku procenu u oblastima rudarstva, energetike i infrastrukture.