'PROJEKAT JADAR NE ODSTUPA OD EVROPSKIH TRENDOVA': Stručnjak Anderhuber ukazuje na značaj i benefite koje donosi ulaganje u ovaj poduhvat

Ekologija je jedna od najvažnijih tema današnjice i zauzima centralno mesto u planovima održivog razvoja, pa nije ni čudo što se oko nje javlja najviše bojazni kada se pomene projekat „Jadar“ i iskopavanje litijuma, koji je projekatovan kao jedan od ključnih minerala u zelenoj tranziciji.

S obzirom na zalaganja njegove organizacije, Anderhuber opisuje kako se ceo projekat „Jadar“ uklapa u to.

- Možemo slobodno reći da je globalna namera održivije i odgovornije rudarstvo, kao i upotreba čistije i zelenije energije. Taj lanac vrednosti podrazumeva rudarske kompanije i kupce, a svi učesnici treba da preuzmu odgovornost i budu posvećeni zelenoj i čistoj energiji. Namera Evrope jeste karbonska neutralnost do 2050. godine, tako da se fosilna goriva kao što su ugalj, nafta ili gas, zamenjuju energijom sunca ili vetra, ali ne samo njima, već i bakrom, litijumom i niklom. Za EU važni su sirovi materijali i njihova nabavka, ali ne samo to, već i potreba da izvori budu stabilni i zbog toga je projekat „Jadar“ integralni deo slagalice prelaska ka čistoj industriji - poručuje on.

Florijan Anderhuber pojašnjava da rudarska industrija i rudarska aktivnost uvek imaju uticaj na životnu sredinu jer postoji infrastruktura koja je neophodna za rudarske aktivnosti i da projekat „Jadar“ nije izuzetak. Međutim, on ističe kako su na ovom primeru primenjeni najviši standardi o zaštiti životne sredine.

Oni ne prevazilaze samo zahteve srpskog, već i evropskog zakonodavstva i gotovo da ne postoji sličan projekat u svetu. Prema njegovim rečima, planirana je prenamena suvog otpada u projektu „Jadar“, a u primenu treba da uđe i baterijski pasoš koji će sadržati konkretne informacije o nastanku i poreklu sirovine koje su korišćene prilikom proizvodnje.

Anderhuber kaže da EU vodi računa o prihvaćenosti i primeni svih proizvoda i navodi postojanje Zakona o kritičnim sirovinama kao garant sigurnosti.

- Trenutno u Evropi postoji više od 20 planiranih projekata eksploatacije litijuma. Istina je da nijedan rudnik trenutno nije u operativnoj fazi, ali postoji logičan razlog koji leži u činjenici da je za otvaranje jednog rudnika potrebno 10-15 godina, ali pre desetak godina nije postojala tolika potreba za litijumom. Ona je rasla zajedno sa potrebom za električnim vozilima - objašnjava Anderhuber.

Svoje izlaganje zaključuje porukom da postoje projekti u Portugalu, Finskoj i Nemačkoj, kao i drugim zemljama, koji se trenutno nalaze u fazi izdavanja dozvola i koji će verovatno početi uskoro, tako da ni po tome projekat „Jadar“ ne odstupa od evropskih trendova.

BiznisKurir.rs