Novi tekstil, tehnike sušenja, ušteda vremena, veće prihvatanje blago izgužvane odeće, reorganizacija deljenja domaćih poslova…
Mnogi Francuzi, posebno mladi, odustaju od peglanja odeće. Da li to postaje rezervisano samo za nekoliko povremenih odevnih predmeta?
Da li je peglanje zastarelo?
Luj je uvek viđao svoju majku kako pažljivo brine o garderobi cele porodice, nekoliko puta nedeljno. „Čak i donji veš ili čaršave!”, uzvikuje. „Činilo mi se nezamislivim da imam malo izgužvanu odeću“, poverava se mladić koji sada ima 25 godina.
Kada je otišao da uči daleko od kuće, majka ga je naučila kako da pravilno pegla odeću. „Dakle, zadržao sam ovu naviku, ali sam brzo shvatio da mi to oduzima mnogo vremena, nisam više mogao da vidim sebe da to radim kao ona“, kaže on. „Izdržao sam nekoliko meseci, a onda sam shvatio da uglavnom mogu bez toga, objavio je sajt Svi Srbi u Parizu koji okuplja naše ljude koji žive i rade u Francuskoj.
Ovaj mladić nije jedini koji postepeno napušta ovu naviku. Tim povodom kontaktirala ga je BFMTV.com, Grupa brendova kućnih aparata (Gifam) koja primećuje „strukturalnu promenu koja odražava evoluciju potrošnje“.
„Tržište je već bilo u padu pre kovid krize, ali je odatle došlo do povećanja“, objašnjava Emili Pin, šef odeljenja za statistiku i studije organizacije.
U 2022. godini, prodaja pegli je opala za 3,3%, a uređaja na paru za 6,9%. Pad u sektoru koji se dešava već nekoliko godina: -7,3% u 2018, -2,4% u 2019, -4,9% u 2022.
„To je jedan od kućnih poslova koje možemo da eliminišemo"
„To je jedan od kućnih poslova koje možemo da eliminišemo“, objašnjava Luj. Ovu uštedu vremena prati, zauzvrat, veća tolerancija na ponekad tvrdoglava izgužvana mesta. „Prihvatio sam da ako je malo naborano, to nije velika stvar“, nastavlja mladić. „Posebno među mladim ljudima, to je široko rasprostranjeno… čak i u profesionalnom svetu sada“.
„Standardi odeće i ograničenja postepeno su se smanjivali“, potvrđuje Frederik Godart. „U mnogim društvenim kontekstima više nije neprihvatljivo nositi izgužvanu odeću, ali potreba da se pegla ono što se može ispeglati se i dalje razume.
Doktor sociologije mode u ovom smanjenju peglanja vidi „uspon ležernijeg stila u svim okolnostima života u društvu“. „Neformalniji i sportskiji“ stil, rezimira on, takođe ilustrovan opadanjem odela, košulja i bluza.
Presudan je trenutak prostiranja veša!
Odabir da ostavite peglu u ormaru i dalje zahteva neke tehnike kada izvadite veš iz mašine za pranje veša. Circee, autorka bloga „Je Suis Debordée“, peglala je ujutru gledajući vesti ili nedeljom, uvek ispred televizora.
Za ovu majku, okidač je bila „fascikla za veš”, plastični predmet za lakše sklapanje odeće, koji je ponudila prijateljica, a koji omogućava „besprekorno skladištenje” u ormaru.
Ali, prema njenim rečima, sve se dešava unapred, kada se veš prostire. „Na primer, pantalone morate da okačite naopačke jer će vam najteži deo na dnu omogućiti da rastegnete odeću što je više moguće“, savetuje ona.
„Tehnika takođe uključuje manje trpanje u mašine kako bi odeća bila manje naborana“, dodaje Dominik, 61-godišnji penzioner.
Adaptacija takođe uključuje različite kupovine. „Od kada sam prestao da peglam, nosim mnogo manje košulja jer je to jedini odevni predmet koji se previše gužva“, ilustruje Louis. „Izbegavam lan“, kaže Circée, koja preferira „materijale bliske telu poput pamuka ili sintetike“. „Sa toplotom tela, jednom na vama, to daje gladak efekat“, kaže ona.
Pored toga, kako primećuje modni stručnjak Frederik Godar, „istraživanja su postigla veliki napredak poslednjih godina“ na tekstilu i materijalima koje više nije potrebno peglati.
"Otkad sam se razvela, više ne peglam"
Otkako je postao svestan peglanja, Luj je pitao svoju majku „zašto se ona smarala da to radi“. „Rekla mi je da je nedavno prestala da pegla donji veš“, osmehuje se.
Danas u Francuskoj, kao i Lujeva majka, kućne poslove i dalje uglavnom obavljaju žene. One tamo provode u proseku tri sata dnevno, dok muškarci provode tamo 1 sat i 45 minuta, prema Opservatoriji nejednakosti.
Pre otprilike pet godina, Dominik je prestala da pegla „skoro iznenada“. „Rekla sam sebi, ’ali šta je zapravo poenta toga?’“, kaže ona. Na kraju je samo izvadila dasku za peglanje da bi se pozabavila košuljama i pantalonama koje je njen muž nosio u kancelariji. „Otkad sam se razvela, primetila sam da više ne peglam“, objašnjava Dominik.
„Pošto je kućni zadatak peglanja dugo bio skoro isključiva odgovornost žena – a to je uglavnom i danas – njihov masovni ulazak u svet rada, i sve veće protivljenje konvencionalnim rodnim ulogama, dovode do smanjenja vremena na raspolaganju za takav zadatak“, objašnjava s tim u vezi Frederik Godar.
“Samo dvaput godišnje”
Ako 70% domaćinstava i dalje koristi peglu svake nedelje, prema Gifamu, trend očigledno opada. Danas je Dominik vadi samo s vremena na vreme da bi „ispeglala jednu ili dve kragne koje se lako gužvaju“.
„Konačno, leti malo više peglam za fine tkanine poput malih majica ili laganih haljina“, poverava se ona. „To je zaista samo za posebne prilike: dva puta godišnje za košulju i haljinu za venčanje“, slaže se Circée.
Ostaje novo tržište za proizvođače: tržište parnih mašina, čak i ako njihov uspeh ne nadoknađuje pad prodaje pegli i aparata na paru. Dugo rezervisani za profesionalce, omogućavaju uklanjanje izgužvanih delova odeće pomoću difuzora pare bez kontakta sa odećom i bez potrebe za korišćenjem daske za peglanje. Ovi uređaji sada privlače „mlađe, CSP+ i urbane profile“, navodi Emili Pin iz Gifama.
Kurir.rs/Svi Srbi u Parizu
NE PROPUSTITE
