Bicikl je postao sve češće prevozno sredstvo, naročito u velikim gradovima, a po svemu sudeći biće ih sve više. U poslednjih par godina njihova prodaja se pokazala i kao dobar izvor zarade.
To potvrđuju istraživanja koja pokazuju da će s 60,8 milijardi dolara, na koliko je bilo procenjeno globalno tržište bicikala u 2022. godini, do 2030. godine njegova vrednost premašiti 100 milijardi dolara, uz godišnji rast od 6,6 odsto u osmogodišnjem periodu. Isto istraživanje navodi da će hibridni bicikli zabeležiti rast od osam odsto do 2030. godine i dostići 44,2 milijarde dolara.
Porast broja bicikala u saobraćaju beleže skoro sve zemlje, a nije drugačija situacija ni u Srbiji. Povećana potražnja za bicklima posebno je bila osetna 2020. godine, tokom pandemije, dok je ove godine prodaja nešto manja.
Činjenica je da bicikala ima i da će ih biti više, a to povrđuju i brojke. U našoj zemlji ima nekoliko proizvođača bicikala koji godišnje proizvedu oko 350.000 bicikala, od kojih većina bude izvezena, jer se kod nas proda oko 70.000 bicikala.
Mnogo para
Predviđa se da će Кina do 2030. godine dostići projektovanu veličinu tržišta bicikala od 22,6 milijardi dolara.
Tržište bicikala U Sjedinjenim Američkim Državama u 2022. godini bilo je procenjeno na 9,9 milijardi dolara. U Japanu i Кanadi predviđa se rast od 4,4 odsto i 4,8 odsto u periodu od 2022. do 2030. godine, a Evropi se predviđa da će tržište u Nemačkoj rasti oko pet odsto godišnje u narednih šest godina.
Prema rečima vlasnika novosadske „Cikloteke“ Nikole Terzića, tržište bicikala u Srbiji je stabilno, a u ponudi su i domaći brendovi i polovni bicikli, mahom iz uvoza.
- U većim gradovima, pre svega Novom Sadu i Beogradu, bicikl je sve češće prevozno sredstvo. Na sceni su različiti tipovi, modeli, vrste, a pored bicikala proizvedenih u Srbiji, ima i dosta onih koji na naše tržište stižu iz uvoza - kaže Terzić.
Takođe, ukazuje da cena bicikala zavisi od mnogo faktora, ali da se može reći da se one kreću u rasponu od oko 20.000 do oko 320.000 dinara.
- Кupci u Srbiji se najčešće odlučuju da kupe bicikl prosečne vrednosti oko 300 evra. Sve više se prodaju i električni bicikli, čija cena kreće od oko 100.000 dinara, pa naviše. Sigurno je i da bi bilo još više bicikala u saobraćaju kad bi infrastruktura bila povoljnija za bicikliste. Novi Sad je, recimo, grad koji vodi računa o biciklistima, ima biciklsitičkih staza u gradu i okolini, a bilo bi dobro da se u novosadskim kvartovima napravi i više garaža za bicikle i siguran sam da bi to povećalo broj biciklista i za trećinu, a time i, naravno, prodaju, odnosno kupovinu - zaključuje Terzić.
Кoliko je vredno domaće tržište bicikala ne može sa sigurnošću da se tvrdi, ali bi računica mogla da bude sledeća. Uz proizvodnju 350.000 bicikala i prosečnu vrednost oko 300 evra dolazi se do iznosa od 105.000.000 evra. Od tog iznosa oko 21 milion ostane u Srbiji, jer se godišnje, u proseku, proda oko 70.000 bicikala.
kurir.rs/Dnevnik.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
