Poslednjih godina se sve češće za volanom kamiona može videti žena, a to ne treba da čudi s obzirom na to da profesionalni vozači zarađuju i do 2.000 evra mesečno. Među njima je i Andrijana Kuzmanović (28), iz mesta Brezovica kod Uba, koja, kako ističe zarađuje mnogo više od njenih poznanica, koje rade u trgovini. Prvo je radila kao zubna tehničarka, zatim na benzinskoj pumpi, a zadovoljstvo je pronašla u kabini ,,iveka", kojim prevozi opasne materije.
Ističe da danas više nije retkost videti ženu kako vozi kamion ili autobus, ali da i dalje vlada mišljenje da taj posao pripada muškarcima.
- Posao profesionalnog vozača je dobro plaćen, a i kako ne bi bio kad sa sobom nosi rizik i određene poteškoće, poput odsustva od kuće po nekoliko dana, spavanja u kabini, neredovnog kupanja, a sve to, ipak, teže pada ženi nego muškarcu - priznaje. Njoj nije teško da se presvlači u kabini kamiona, koja joj je već pet godina i soba i dnevni boravak i kuhinja.
- Navikne se čovek na sve, ali ja ovaj posao, pre svega, volim. Volim kamion i sigurna sam da mi većina žena zavidi kada me vide za volanom - uverena je Andrijana.
Po struci je zubna tehničarka i iako je isprva mislila da će se do kraja života baviti stomatologijom, predomislila se tokom šestomesečnog rada u bolnici.
- Nisam ni znala koliko sam gadljiva dok nisam počela da radim u bolnici. Shvatila sam da to nije ono čime bih volela da se bavim. Moja porodica je pretpostavljala da ću se baviti stomatologijom, pa su mi obezbedili svu potrebnu opremu da radim samostalno kao zubni tehničar. Kada sam im rekla da su uzaludno potrošili taj novac i da neću raditi to što su planirali, bili su u šoku. Prodala je opremu i rešila da polaže za kamion. Ljubav prema kamionima preneo joj je deka, koji je bio profesionalni vozač.
- Kad god bi se vračao s puta, baka bi me iznela do kapije, a onda me deka stavi u krilo i nas dvoje zajedno vozimo kamion do kuće. Kad god bi kamion bio u dvorištu, igrala bih se u kabini.
Posle posla u bolnici, kratko je radila na benzinskoj pumpi. koliko joj je trebalo da sakupi novac za polaganje vozačkog ispita za kamion i autobus.
Nakon što je položila, počela je da radi kod porodičnih prijatelja. Kada ih je njen tata pozvao i pitao da li može da pošalje nekoga da uči, oni su rekli da taj ,,mali" može već sutra da počne da radi.
Tata je rekao da nije ,,mali", nego ,,mala". Bilo je malo nelagode kod kolega, jer kad se pojavi žensko bez iskustva, ne veruju joj sve dok se ona ne pokaže i dokaže.
Andrijanin radni dan počinje jako rano. Nekada u dva ili u tri ujutru.
- Sve zavisi od mesta gde treba da se pojavim na utovaru il istovaru. Za volanom sam provodila i 25 sati, bez spavanja. Zvučaću arogantno, ali u jednoj firmi sam mesečno prelazila 15.000-16.000 kilometara, to je domaći transport, naši putevi, velike tonaže. Muškarci misle da preterujem, ali niko me ne može ubediti da nisam bolji vozač od 50 odsto muškaraca na našim prostorima. Tereni koje sam ja radila, tamo gde sam ja kročila, prosto neko ne bi prošao ,,ladom nivom".
Posle pet godina kako aktivno vozi kamion, prepoznaju je kolege iz drugih kompanija i njeno ime među vozačima više ne izaziva smeh i čuđenje.
- Kolege su prema meni skroz fer. Bila sam u Rumuniji nekoliko dana, na parkingu nas 120 kamiona, svi muškarci i ja jedina žena. Moje kolege iz firme su mi bili straža ispred kupatila koje smo koristili, tako da sam zaista srećna što sam pronašla svoje mesto pod ovim nebom - priznaje.
Posao profesionalnog vozača nije nimalo lak. Dobro je plaćen, kaže Andrijana, ali je bitno da ga radiš iz ljubavi. A kada se spoje dobra plata i uživanje u poslu koji voliš, to je tek dobitna kombinacija.
- Imam dovoljno za sebe i za svog konja koji, moram priznati, ravnopravno kao i ja troši platu. On je moja velika ljubav. Nažalost, konjički sport u našoj zemlji nema perspektivu, ali bih volela to da promenim.
Upravo zbog konja, koji je u ergeli, promenila je adresu stanovanja.
- Trenutno živim u Subotici. Ta ljubav zahteva veliku žrtvu. A zbog nje bih se žrtvovala, dok zbog neke osobe teško da bih, jer ljudi se lako kvare. Razo- čaranja su svakodnevna, to je, valjda, u ljudskoj prirodi, dok kod životinje to ne možemo da očekujemo.
Kurir.rs/Nova/Sanja Radovanović
NE PROPUSTITE
