OVA TRI SRPSKA PROIZVODA SU ZAŠTIĆENA PO LISABONSKOM SPORAZUMU! Bogunović otkrio detalje: Šta brendiranje tačno podrazumeva?
Koliki je značaj brendiranja, i na koji način zaštita jednog proizvoda ostvaruje prednost u odnosu na konkurenciju?
Gost "Pulsa Srbije" koji je pojasnio ovu temu jeste Aleksandar Bogunović, iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
- Dakle, 85 proizvoda je zaštićeno u Srbiji, a postoji više nivoa zaštite, naš nacionalni je 85 proizvoda. Možete štiti u EU, ali i u nekim drugim zemljama posebno, ali ima ono što zovemo međunarodna koja je po Lisabonskom sporazumu. Tu imamo grupu zemalja koja uvažava taj sporazum, tamo i ostale zemlje stavljaju svoje proizvode, ali su obavezne da štite zaštićene proizvode drugih zemalja. Po Lisabonskom sporazumu mi imamo tri proizvoda, a to su leskovački ajvar, homoljski med i bermet - ovime je Bogunović otpočeo uvertiru u svet brendiranja.
Potom je obrazložio razliku između zaštite imena porekla i geografskog porekla:
- I jedno i drugo su geografske oznake, s tim što je jedna zaštita imena porekla, a druga geografskog porekla. Dakle, ako govorimo o prvom, to je složeniji i zahtevniji proces jer podrazumeva da se ceo proces stvaranja tog proizvoda dešava na tom lokalitetu. Dakle, morate obrazložiti zbog čega je poseban baš taj lokalitet, šta on nosi u smislu sastava zemljišta, klimatskih uslova... Kod geografskog porekla ne morate imati sve, već samo jedan od procesa koji se obavlja na tom lokalitetu, to je suštinska razlika, tu spadaju ova tri srpska produkta.
Ako se zaštiti proizvod, tu nije kraj, pa je Bogunović ispričao kako izgleda situacija nakon dobijanja ovakvog priznanja:
- Validnost se obanvlja na tri godine, a vi imate konstantnu proveru toga. Vi možete da zaštiti produkt, ali to traje tri godine, tada možete da ga obnovite, a pravo na to vam je neograničeno. Ukoliko to ne uradite, i dalje je to zaštićen proizvod, ali ne možete koristiti to dok ne obnovite zaštitu. Postoje proizvodi koji su štićeni 60-tih godina, koji se više ni ne proizvode. Uvek treba napraviti kalkulaciju da li se isplati raditi zaštitu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs / L. Majer
Bonus video:
VUČIĆ OTKRIO KAD ĆE BITI OTVORENA BRZA SAOBRAĆAJNICA ŠABAC-LOZNICA: To će biti najduža brza saobraćajnica koju smo ikad otvarali u komadu, 54 kilometra