Da, Nikeziću, zaista imamo skoro pet milijardi evra na računu države. Srbija je likvidna, finansijski stabilna, ekonomski jaka da nastavi reforme uz rast kvaliteta života građana, rast plata i penzija. Za to se borimo i to su, ukratko, okosnice naše odgovorne politike, napisao je Siniša Mali, ministar finansija na svom Fejsbuk profilu.
- Vi biste to znali da ste bili vođeni time dok ste imali uticaja na tok razvoja Srbije. I, zato je Vama ovih pet milijardi na računu bauk koji Vas guši, jer dok se 619 miliona evra slivalo na račune Vašeg šefa Dragana Đilasa, Srbija je tonula u ponor bankrota. Te 2012. nije bilo novca na računu ni za isplatu mesečnih penzija, koje su u proseku iznosile tek 204 evra. Zato vam sad deluje kao naučna fantastika račun Republike Srbije. Ali, to je prosto tako kada znate da radite svoj posao i kada vam je dobrobit zemlje i njenih građana u fokusu - kaže potpredsednik Vlade.
Mali objašnjava da se nismo, kako kaže Nikezić, zadužili po kamati od 10 odsto, prosečna ponderisana kamatna stopa danas iznosi 3,6 odsto, i to u uslovima kada u svetu kamate na kredite nekontrolisano rastu. U vaše vreme išla je i do 17 odsto. Dalje, Đilas i Vi ste se zaduživali za potrošnju i likvidnost, sa negativnom stopom rasta, sa nula kilometara izgrađenih auto-puteva, bez izgradnje i rekonstrukcije pruga, sa nikada manjim platama i penzijama, u okolnostima u kojima je 500.000 ljudi ostalo bez posla.
- Srbija danas kredite uzima za ulaganja u infrastrukturu, za podizanje kvaliteta života građana, a kao rezultat tih poteza očekujemo rast BDP-a ove godine od 2,5 odsto, sledeće očekivanih 3,5 odsto, a uz to smo stvorili pola miliona radnih mesta, što je baš toliko porodica koje ste vi pustili niz vodu pod velom demokratskih promena, a koje su promenile samo vaš konto na računima - kaže ministar.
U vaše vreme Srbija je propadala, kurs je padao uz dvocifrenu inflaciju, a život građana se svodio na puko preživljavanje.
Javni dug Republike Srbije na centralnom nivou vlasti (bruto) na kraju septembra 2023. godine je iznosio 35,46 milijardi evra, dok je njegovo učešće u BDP-u iznosilo 51,3 odsto. Na kraju 2022. godine učešće javnog duga u BDP-u je iznosilo 55,1 odsto, te je tokom prva tri kvartala 2023. godine došlo do njegovog pada od čak 3,8 procentnih poena. Zato što, Nikeziću, tako izgledaju grafikoni kada stručno upravljate javnim finansijama jedne zemlje.
S obzirom na to da Republika Srbija ima na računu čak 550 milijardi dinara na današnji dan, neto stanje javnog duga, što je dug umanjen za sredstva na računu, na kraju septembra 2023. godine je znatno manji, i iznosi 30,8 milijardi evra, dok je u tom slučaju njegovo učešće u BDP-u 44,5 odsto.
Siniša Mali dalje naglašava da je zahvaljujući odgovorno vođenoj fiskalnoj i monetarnoj politici u poslednjih nekoliko godina primetan kontinuirani pad učešća javnog duga u BDP-u. Politika upravljanja javnim dugom je jasno definisana i za naredne godine i obezbeđuje stabilnost kako duga, tako i javnih finansija.
- Ukoliko se naš javni dug uporedi sa dugom pojedinih članica EU, Srbija je u znatno povoljnijoj poziciji u odnosu na najveći deo njih. Evrostat je poslednje podatke o dugu objavio za drugi kvartal 2023. godine, te se tako može videti da Grčka ima javni dug od 166,5 odsto BDP-a, Italija 142,4 odsto javnog duga u odnosu na BDP, Francuska 111,9 odsto, Španija 111,2 odsto, evrozona 90,3 odsto i tako dalje - piše Mali.
Od 2012. do 2022. godine, napominje potporedsednik Vlade, učešće troškova kamata u BDP-u kretalo se u rasponu od 2,9 odsto (2015. godine) do 1,5 odsto na kraju 2022. godine. Usled rasta kamatnih stopa očekuje se da učešće kamata u BDP-u u 2023. iznosi 1,8 odsto. Tokom 2022. i 2023. godine je došlo do rekordnog rasta kamatnih stopa na globalnom finansijskom tržištu, što će znatno uticati na troškove servisiranja javnog duga svih država.
- Primera radi, šestomesečni Euribor je na početku 2022. godine iznosio -0,539 odsto, dok je sredinom oktobra ove godine iznosio 4,103 odsto, što je rast od čak 4,64 procentnih poena. Američka centralna banka (FED) je u istom periodu podigla u više navrata referentnu stopu, tako da je ona porasla sa 0,08 odsto na čak 5,33 odsto, kao i Evropska centralna banka, čija refentna kamatna stopa je od 0 procenta porasla na 4,5 odsto - kaže on.
Prema oceni ministra finansija, i u ovako teškim i izazovnim okolnostima, Srbija je uspela da minimizira uticaj globalnog rasta kamatnih stopa:
- Prosečno poderisana kamatna stopa je uprkos ovako intezivnom rastu stopa na tržištu ostala na stabilnom nivou i u septembru je iznosila 3,49 odsto.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
