Od 1. januara 2028. godine svi projekti u Srbiji moraće da budu projektovani u BIM tehnologiji, najavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Na otvaranju konferencije "BIM i infrastruktura" u Privrednoj komori Srbije (PKS), na kojoj će kroz primere iz prakse biti predstavljena primena BIM tehnologija u infrastrukturnim projektima, Vesić je kazao da je jedan od razloga zašto je dat taj odloženi rok za primenu ovih tehnologija, da bi projektni biroi mogli da se pripreme i nabave neophodnu opremu.
- Kada smo usvajali izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, najrevolucionarnija promena u tom zakonu se tiče BIM, digitalne metodologije, odnosno tehnologije zelene gradnje. Kada smo sve ovo donosili, trudili smo se da budemo ispred drugih, ali naravno, postoji ta direktiva EU o javnim ugovorima, koja je predvidela da svi učesnici u javnom sektoru moraju da koriste BIM tehnologiju - naglasio je Vesić.
On je kazao da oprema neophodna za BIM metodologiju nije jeftina i da se zbog toga pregovara sa PKS o posticajima koje bi mogli da se kreiraju od sledeće godine, kako bi oni koji žele da nabave tu tehnologiju mogli da ih dobiju.
- Ovo je velika promena u Srbiji i zato je i dat odloženi rok. BIM tehnologija postaje zakonska obaveza, pa nećemo moći da biramo da li ćemo od 2028. raditi u njoj ili ne, već ćemo naprosto morati da tako radimo - naglasio je ministar.
On je istakao i da mnoge zemlje EU nemaju uvedeno zakonski ovo rešenje, a to govori o tome da Srbija može da bude naprednija od drugih.
Vesić je najavio i da će se izmenama Zakona o planiranju i izgradnji u narednom periodu dati veća uloga projektnim biroima.
- Imamo ideju da građevinske dozvole do određenog broja kvadrata, prebacimo putem javnog oglašavanja na projektnie biroe, kao i da upotrebne dozvole takođe prebacimo na one koji sada vrše tehnički prijem na osnovu javnog oglašavanja - kazao je on.
To bi, kako je dodao, rasteretilo sekretarijate, odnosno one koji izdaju građevinske dozvole.
Vesić je objasnio i da je BIM tehnologija važna zato što sledi donošenje još jednog zakon, a to je Zakon o održavanju infrastrukture u narednom periodu
- Mi pišemo taj zakon i njime ćemo po prvi put imati neku vrstu srpskog katastra, odnosno stvarni registar kompletne infrastrukture - kazao je ministar.
Prema njegovim rečima, kroz taj zakon će se definisati upravljači svakog infrastrukturnog objekta, bez obzira da li je to most, podvožnjak, nadvožnjak, put, trafostanica, odnosno sve ono što spada u infrastrukturu.
- Postojaće i zakonska obaveza da se odvaja određeni procenat od budžeta za održavanje i tako ćemo sprečiti mnogo veće troškove prilikom rekonstrukcija koje imamo, jer svaki objekat mora da se održava - rekao je Vesić.
Ministar je naglasio i da će BIM tehnologija omogućiti lakše održavanje, jer kako je objasnio, kroz tu digitalizaciju se apsolutno vidi sve što je važno za održavanje infrastrukture.
On je naveo i da je stanica Prokop, odnosno stanična zgrada koja je nedavno završena je urađena u BIM tehnologiji, a i Metro je kompletno u toj tehnologiji.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović kazao je da je građevinska industrija poslednjih nekoliko godina mnogo uticala na ekonomski rast Srbije, dodajući da je ta privredna grana izuzetno osetljiva na sve poremećaje koji su se dešavali na globalnom tržištu.
- Znam koliko je poslednjih nekoliko godina porast cena, inputa i generalno inflacija uticala da se svaka kompanija koja se bavi izvođenjem radova bori da ostane konkurentna i da uspe da završi projekat i da ostvari profit - kazao je on.
Prema Vesovićevim rečima, upravo je BIM tehnologija, odnosno novi trend u digitalizaciji i građevinskoj industriji, jedan od alata budućnosti koji se u svetu pokazao kao najpraktičniji i koji povećava konkurentnost svake kompanije.
On je podsetio da PKS već dugo zajedno sa Vladom Srbije pokušava da nametne temu digitalizacije kao prioritet u stvaranju konkurentnosti i jačanju kompanija.
Predsednik Udruženja BIM Srbija Veljko Janjić najavio je da će zvanično svi međunarodno priznati sertifikati međunarodnih standarda od početka naredne godine za ovu tehnologiju moći da budu na srpskom jeziku.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
