U Prihvatilištu za beskućnike u Zagrebu, do sada je boravilo 552 korisnika, ono je namenjno isključivo muškarcima, a mogu da dođu jedino sa uputnicom Centra za socijalnu brigu.
Trenutno u prihvatilištu boravi 16 korisnika. Većina onih koji spajaju kraj s krajem pomoć potraži u Caritasu Zagrebačke nadbiskupije, koji obeležava 90 godina postojanja. Svoje temelje Caritas je postavio davne 1942. godine zbrinjavajući ratnu siročad, a od tada do danas utočište je mnogima koji nemaju kuda.
Miljenko Jurušić, korisnik Prihvatilišta za beskućnike, bio je uspešan preduzetnik. U jednom danu ostao je bez svega i našao se na ulici.
- Imao sam dva stana, ostao bez njih. Pranje novca je u pitanju, kaže on za HRT.
Jedna pogrešna životna odluka dovela ga je do toga da poslednjih pet godina živi kao beskućnik. Utočište je pronašao u prihvatilištu za beskućnike Caritasa Zagrebačke nadbiskupije.
- Jako je dobra hrana, gospođa upravnica je dobra, uslovi su dobri, kaže.
Iva Hrvačić, upravnica Prihvatilišta za beskućnike Caritasa Zagrebačke nadbiskupije, ističe da su pre korisnici bili puno mlađi, u dobi od 18 do 30 godina, a sada je najčešće reč o ljudima od oko 55 godina.
- To su godine kada izgube posao, a nisu dovoljno stari za penziju, govori Hrvačić.
Nakon saobraćajne nesreće na ulici se našao i Jadranko Palčec. Život ga nije mazio, ali on se ne predaje.
- Ja sam tu u kuhinji, volontiram, kuvam. Imam dva vrta. Po kući radim, znam da gletujem jer sam građevinac, uvek sve popravke napravim i tako mi prođe vreme. Imam probleme s kičmom. Vratiću se u svoj posao, doktor mi produžuje svake dve godine, a ja to ne mogu čekati. Tako ću do penzije, a ja imam 51 godinu, ne mogu ja to čekati. Moram ići da radim, rekao je.
Tridesetak korisnika prihvatilišta uspelo je da pronađe posao i osigura bolji život. Ali, uz volju i želju potrebna je i podrška porodice i okoline.
(Kurir.rs/HRT/Poslovni dnevnik)
NE PROPUSTITE
