Kućni budžet više od 150.000 građana Srbije poslednjih godinu dana opterećen je rastom kamatnih stopa, a mesečni izdaci za stambene pozajmice porasli su u proseku za 150 evra. Mnogi ne vide kraj divljanju rata, a ni prognoze koje stižu nisu baš optimistične.
Početkom prošle godine, vrednost šestomesečnog Euribora iznosila je 0,55, da bi danas njegova vrednost bila gotovo četiri. To znači, da su kamatne stope na stambenim kreditima u evrima, za nešto više od godinu i po dana, porasle sa 2,5 na čak 7,5 odsto, tvrdi Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.
- U novcu, to znači, da su u zavisnosti od visine iznosa i dužine roka otplate, veće u proseku za 150 do 200 evra na mesečnom nivou. Ta razlika u novcu predstavlja dodatni izdatatak građanima, koji ide nekome. U NBS odlično znaju kretanje kamatnih stopa u regionu, kao što znaju da izvori finansiranja banaka, novac koje one pozajmljuju, nije vezan isključivo za Euribor - navodi Gavrilović.
MNOGE BANKE NE NUDE FIKSNU KAMATU
Fiksnu kamatnu stopu, koja se bez obzira na kretanja Euribora, ne menja tokom čitavog perioda otplate, ne nude sve banke. Tamo gde postoji viša je od varijabilne i kreće se od 7,55 do čak 9,92 odsto.
U Srbiji, Euribor je najčešće tromesečni ili šestomesečni. Ako je rata kredita vezana za tromesečni euribor, kamata se računa tako što se na bankarsku maržu dodaje vrednost euribora na dan 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra. Ako je u pitanju šestomesečni euribor, kamata se računa na osnovu njegove vrednosti 30. juna i 31. decembra.
Tako varijabilna kamatna stopa varira od 7,2 do gotovo 8 odsto, ali se ona menja od juna 2022. godine, otkada raste Euribor.
Devizna štednja građana Srbije iznosi 14 milijardi evra, a na tu štednju, banke u proseku plaćaju godišnju kamatu od 2,5 do 3 odsto i to predstavlja nabavnu vrednost robe (novca), koju one kasnije prodaju putem kredita. Prema tome, prodajna vrednost tog novca onda može biti 4 do 4,5 procenta, koju bi kroz fiksnu kamatnu stopu, banke mogle da plasiraju građanima.
Dokaz za to su, tvrdi Gavrilović, fiksne kamatne stope koje banke u regionu daju građanima, za stambene kredite. On navodi da se prema podacima na sajtovima banaka u državama nekadašnje Jugoslavije fiksne kamatne stope kreću od 3,39 odsto u BIH, 3,99 u Hrvatskoj, 4,15 procenta u Makedoniji, do 4,25 u Sloveniji.
- Jedino su u Crnoj Gori nešto veće i iznose 6 procenata, ali je i to opet niže nego u Srbiji, gde su one minimum 7,2 do 7,5 odsto godišnje - tvrdi Gavrilović.
GUVERNERKA MORA DA POMOGNE
Efektiva je pozvala NBS da iskoristi svoju kontrolnu ulogu nad poslovanjem banaka i donese mere koje će podstaći banke da građanima ponude niže fiksne kamatne stope u cilju refinansiranja kredita. Takođe, pozivamo guvernera NBS da ne traži razloge da ovo ne učini, već da nađe način da zaduženim građanima pomogne. U protivnom, pozvaćemo korisnike stambenih kredita u evrima, kojih ima više od 150.000, na javno iskazivanje protesta.
Tako, na primeru, istog kredita od 100.000 evra na 25 godina, rata kredita iznosi:
- BiH - 495 evra
- Hrvatska - 527 evra
- Makedonija - 536 evra
- Slovenija - 542 evra
- Crna Gora - 644 evra
- Srbija - 721 evro
- Dakle, potpuno je jasno da banke u Srbiji imaju prećutni dogovor da građanima ne nude niže fiksne kamatne stope za refinansiranje kredita, jer ostvaruju extra profit na rastu Euribora. Sve to znaju u NBS, a takođe znaju da je Hrvatska, zbog rasta Euribora, uvela ograničenje kamatnih stopa na 3,79 odsto na postojeće stambene kredite. Dakle, mehanizmi za kontrolu kamatnih stopa postoje i oni ne bi doveli do gubitaka banaka, već bi one ostvarile neki normalan prihod za takav posao, a ne extra profit kao sada - kaže Gavrilović.
Vladimiri Vasić, finansijski stručnjka navodi da kamate jesu porasle sa 2,5 na 7,5 odsto što je uslovilo i povećanje rata stambenih kredita za oko 100 evra.
- Kao građani ne možemo na to da utičemo, jer kada su nam ponuđene fiksne kamatne stope nismo ih uzeli. Podaci pokazuju da je gotovo 99 odsto pozajmica u Srbiji sa varijabilnom kamatnom stopom i logično je da su sada mesečni izdaci svima veći - kaže on.
Vasić, međutim, smatra da je teško porediti naše sa tržištima u regionu, pošto su ona dosta različita. Primera radi, navodi da je kod nas u opticaju oko 150.000 stambenih kredita, dok je u ostalim taj broj prilično manji.
- Naše tržište je najveće i ima više banaka. Inflacija u Bosni je, recimo, tri do četiri odsto, a kada pređete Drinu ona dostiže već 12 procenta. To jasno pokazuje da se neke stvari ne mogu porediti, a jako je i važno odakle dolazi novac koji se pozajmljuje. Hrvatska je, recimo, u Evropskoj uniji i mnogo im je lakše. Novac im je pristupačniji pošto su na evropskom tržištu, oni ga pozajmljuju po stopi od 2,5 do 3 odsto i nemaju valutni rizik, koji postoji na našem tržištu novca - objašnjava Vasić.
Naš sagovornik tvrdi da stabilizacije tržišta neće biti pre aprila ili maja sledeće godine i očekuje nas još jedno podizanje referentne kamatne stope do kraja godine:
- Kritično će biti još narednih šest meseci, onda će rate početi da padaju.
U Narodnoj banci Srbije kažu da su u prethodnom periodu preduzimali različite aktivnosti iz svoje nadležnosti koje su doprinele povoljnijoj poziciji dužnika, a koje su uz rast raspoloživog dohotka, uticale na to, da i u uslovima rasta referentnih kamatnih stopa građani i dalje uredno izmiruju svoje obaveze po stambenim kreditima. To potvrđuje kretanje učešća problematičnih kredita, koje iznosi svega 1,6 odsto, a koje je poredeći sa periodom pre početka rasta kamatnih stopa dodatno sniženo sa dva procenta (decembar 2021. godine).
- Stambeni krediti u Srbiji su pretežno (više od 80%) vezani su za Euribor i rast kamatnih stopa koji je prisutan u poslednjih godinu dana posledica je usklađivanja ovih stopa sa kretanjem Eurobora koji raste usled zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke. Fiksni deo kamate nije menjan u ovom periodu, a na njega utiču između ostalog i kreditna sposobnost dužnika, ročnost na koji se uzima, kao i kreditni rejting zemlje, koji u slučaju zemalja zone evra može biti povoljniji i najčešće investicionog nivoa, zbog čega su i marže u tim zemljama niže - kažu u NBS.
BANKE DA PROCENE KLIJENTE
NBS od banaka očekuje da one same, nezavisno od toga da li je korisnik prijavio problem u otplati, prate stanje dužnika i da u skladu sa svojom poslovnom politikom i tržišnom orijentacijom reaguju i tamo gde ocene da je potrebno, predlože korisnicima neku olakšicu u otplati. Banke mogu u pojedinačnim slučajevima da u skladu sa svojim internim pravilima i procenom ponude korisnicima određene olakšice u otplati, kao što su zastoj u otplati, refinansiranje, produženje roka otplate i sl.
Administrativna ograničenja, za NBS, nisu rešenje, pošto je Srbija tržišna ekonomija i aktivnim praćenjem poslovanja banaka i preduzimanjem odgovarajućih mera oni su delovali preventivno, vodeći se interesima građana i privrede.
- Još 2018. godine propisali smo da su banke dužne da klijente koji uzimaju kredit s promenljivom kamatnom stopom, još u predugovornoj fazi na odgovarajućem obrascu obaveste o rizicima zaduživanja s promenljivom nominalnom kamatnom stopom. Zatim, u decembru 2022. godine produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, čime se banke i dalje podstiču da produže rok njihove otplate za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovorenu ročnost. U trenutnim okolnostima rasta stope Euribor u kratkom roku može smanjiti pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama koji se suočavaju sa problemima u otplati - navode u NBS.
kurir.rs/J. Ž. SKENDERIJA
NE PROPUSTITE
