Stečajevi preplavljuju nemačku industriju koja decenijama slovi za najjaču evropsku ekonomiju. Samo u poslednjih nekoliko meseci zatvoreno je preko 700 poslovnica, a više od 3.000 radnika je ostalo bez posla. Na udaru je nekoliko industrija, a stručnjaci imaju jasan odgovor kada ih pitate za razlog. Pominju rastuću inflaciju, rat u Ukrajini, ali i celokupnu krizu u svetu i ono što je loša vest - tvrde da ovo nije kraj.
Prema zvaničnim podacima Federalnog biroa za statistiku (Destatis), 18,2 odsto je više nelikvidnih preduzeća u prvom kvartalu 2023. u odnosu na isti kvartal lane. Nemački sudovi prijavili su 4.117 korporativnih insolventnosti u prva tri meseca ove godine. Broj redovnih stečajeva u Nemačkoj raste mesečno za oko tri odsto.
Neki od najpoznatijih nemačkih brendova zatvorili su svoje poslovnice. U pitanju su giganti iz različitih industrija, od modne, preko farmaceutske, do prehrambene kao što su: "Gery Weber", "Algajer", "Weck-Glaser", "H&M", "Primark", i "Orsay", "Dankwardt", "Zapata", "Scotch & Soda", "Brands4Friends", najstarija mesara u Nemačkoj "Rohrs" i mnogi drugi.
Katanac i na lanac delikatesa
Poslednja kompanija koja je podnela zahtev za bankrot je čuveni nemački lanac delikatesa Šlemermajer.
Kompanija namerava da zatvori većinu svojih prodavnica, ali postoji nada da će podružnice u Minhenu i i Augzburgu nastavi da rade. Šlemermajer decenijama važi za jednu od najboljih adresa za kupovinu delikatesa, međutim, poznati lanac tradicionalnih proizvoda podneo je zahtev za stečaj krajem maja.
Mediji navode da se kompanija na taj potez stečaja odlučila zbog inflacije i nedostatka radne snage, ali i zbog nezainteresovanosti kupaca za kupovinu.
Otkud toliki stečajevi?
- Evropa se dobrim delom lišila domaće industrije i veliki broj fabrika je otišao na istok Evrope, u Rumuniju i Bugarsku, a neke na istok sveta. Došli su u jednu situaciju da nemaju mnogo svoga, da zavise od sveta, a svet je izložen ogromnom poremećaju i to je osnovni razlog zašto Evropa kleca - objašnjava ekonomista Ljubodrag Savić.
- Nemačka, ali i celokupna EU, oštećena je još za vreme kovida, a naročito nakon početka rata u Ukrajini. Zato je objašnjenje sada krajnje jednostavno. Sada Nemačka plaća cenu dešavanja u Ukrajini, pa su stečajevi najveća posledica toga. Nažalost, tih problema u Evropi će biti još više. Ja se tome, naravno, ne radujem jer smo i mi deo Evrope i sigurno je da ćemo i mi snositi posledice - dodaje profesor, a nakon što je nemački Gruner najavio da otpušta 10 odsto radnika u Srbiji.
Na pitanje da li će se zatvaranje firmi u Nemačkoj nastaviti, Savić odgovara potvrdno.
"To je lančana reakcija. Jedna ili dve velike firme kada odu u stečaj, to onda povuče 20, 30, 50 manjih i to se širi kroz privredu zemlje"
Dragoljub Rajić o stečajevima u Nemačkoj: Cene sirovina rastu, ali ne i gotovih proizvoda
Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, kaže da su stečajevi u Nemačkoj posledica povećanih cena struje i gasa, kao i rastuća inflacije.
- S jedne strane proizvodne cene gotovih proizvoda rastu, a s druge proizvođači ne mogu značajno podići finalne cene proizvoda prema kupcima. A razlog je inflacija koja je već pogurala cene i sa daljim povećavanjem dolazi do pada u prodjaji robe - rekao je Rajić i dodao da je negativan uticaj imao i pad tražnje na većini vanevropskih tržišta.
Stečajevima u Nemačkoj stvari doprinela je i loša potrošačka klima.
Biro je saopštio da je to porast od 16,2 odsto u odnosu na prvo polugođe prošle godine. Procentualno veći porast zabeležen je, prema podacima stručnjaka, poslednji put 2002, prenosi dpa.
- Enormo finansijsko opterećenje zbog visokih cena energije i materijala pokazuje svoj efekat. Posle godina pada insolventnosti trend se sada preokrenuo, rekao je direktor za ekonomska istraživanja u Kreditreformu Patrik-Ludvig Hanč.
Ipak, iako je reč o značajnom porastu, pre je to normalizacija nego talas insolventnosti, ocenio je stručnjak.
Kurir.rs/Blic Biznis
NE PROPUSTITE
