Razgovarali smo o blokčejnu i renesansi kriptografije sa izvršnim direktorom kompanije MVP Workshop Ivanom Bjelajcem, koji smatra da je jedan od najvećih problema interneta kakav poznajemo – bezbednost. Rast korisnika na internetu je veliki u smislu broja uređaja, jer danas svako od nas ima više uređaja koji su zakačeni na internet, bilo da je reč o telefonu, bilo o TV-u, čak i frižideri i veš-mašine. Sve je veći broj smart uređaja, a samim tim je veći i broj napada na računarske mreže, raste iz godine u godinu. Kako bismo rešili taj problem, pribegavamo blokčejnu, pa tako nailazimo na otvoreni softver (open source), njegove vrline i mane, a i potencijalnu monetizaciju.
Šta je blokčejn i koje probleme rešava?
– Zamišljen je da bude tehnologija novog interneta. Trenutni internet ima velikih problema s bezbednošću, što blokčejn pokušava da reši tako što onaj računarski server s kojim inače kontaktirate kada hoćete da otvorite neki veb-sajt zamenjuje gomilom nekih malih servera, koje je onda teže napasti - kaže na početku razgovora izvršni direktor kompanije MVP Workshop Ivan Bjelajac, koji je uveren da je jedan od najvećih problema interneta kakav poznajemo – bezbednost.
Kako broj napada na računarske mreže raste iz godine u godinu, pribegavamo blokčejnu da taj problem rešimo, pa tako nailazimo na otvoreni softver (open source), njegove vrline i mane, a i potencijalnu monetizaciju:
– Blokčejn je bazirana na nizu, on je transakciona distribuirana baza. Glavna razlika koja je dovela do renesanse u kriptografiji jeste da je zahvaljujući nekoliko novih otkrića blokčejn uradio za računarske mreže ono što je svojevremeno uradio internet za računarske mreže u globalu. On nam je omogućio da računarsku mrežu izbacimo iz zatvorenog okruženja i prebacimo u ceo svet, a da ne moramo kablom da povežemo sve računare na svetu.
U kakvu budućnost nas vodi ova tehnologija?
Blokčejn ne bi trebalo da preterano zanima pojedinca, smatra Bjelajac:
– Osnovna ideja blokčejna je da pojedinac može i treba da postane vlasnik svog identiteta na internetu i svojih podataka. Danas velike korporacije imaju priliku da tu pojedinca zloupotrebe. Postoji izreka „ako ne plaćate proizvod, onda ste vi proizvod“.
Kada je reč o budućnosti, on smatra da možemo da očekujemo robotizaciju fizičkih procesa.
– Godinama pričamo o digitalizaciji, ali smo daleko od nje. Većina firmi misli na to da su za neke procese počeli da koriste softver, a prava digitalizacija bi podrazumevala da su ti softveri povezani i da samostalno mogu da izvršavaju operacije.
Šta je veb 3?
Poslednjih godina koristi se često termin veb 3, a Bjelajac pojašnjava na šta se on konkretno odnosi:
– Veb predstavlja sve sajtove na koje odlazimo i kada govorimo o podeli na veb 1, 2 i 3, mislimo na veb 1, i mislimo na sajtove gde vi kao korisnik dolazite i konzumirate sadržaje sa sajtova. Kada govorimo o vebu 2, obično govorimo o društvenim mrežama gde korisnik konzumira sadržaj, ali ga aktivno i kreira. Ideja za veb 3 je da taj sadržaj možete i da posedujete. Veb 2 se smatra izvorom određenih problema – korisnici koji kreiraju sadržaj nisu njegovi vlasnici, pa se veb 2 kompanije bore za pažnju korisnika. To je odvelo u pravcu veba 3. Jedna od najvećih primena veba 3 je njegova primena u automatizaciji, naročito u budućnosti u lancu snabdevanja (supplay chain) – ističe Bjelajac.
Koje su mane blokčejna?
– Mene je zainteresovao blokčejn jer omogućava da praviš bezbedan internet, softvere, aplikacije i to što istovremeno ima mehanizam za plaćanje. Mogućnost da se u okviru same tehnologije izvrši i plaćanje je revolucionarna na više načina. Jedan od najvećih problema je kako korporacije, s jedne strane, gledaju blokčejn i s druge pojedinci koji razvijaju projekte na blokčejnu. Novi talas firmi koje nastaju na blokčejnu gleda kako da napravi neku novu vrstu društvenog poretka koji se suštinski i ne razlikuje mnogo od postojećeg.
On primećuje da se „nalazimo na početku jedne nove revolucije, gde tehnologija i kriptografija u toj svojoj renesansi potencijalno mogu da nam omoguće druge načine da manipulišemo podacima“.
– Da li će to biti za dobro ili za zlo iskorišćeno, to ćemo videti kako vreme prolazi – kaže Ivan.
Kada je reč o blokčejnu u Srbiji, Bjelajac smatra da je on prilično zastupljen, barem u tehnološkoj zajednici.
– Preko 60 domaćih firmi razvija neke proizvode na blokčejnu. Za malu zemlju to je priličan broj firmi – zaključuje on.
Projekat "Lančana reakcija" sprovodi se u okviru Programa promocije i popularizacije inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu, koji je pokrenula Vlada Republike Srbije
(Promo)
