U svet kripta i blokčejna uvode nas Aleksandar Matanović, direktor i suosnivač kripto menjačnice ECD.rs, i Petar Jovanović, izvršni direktor RBA banke i član UO Inicijative „Digitalna Srbija“. Osim što definišu pojmove, pojašnjavaju nam i šta je to rudarenje, kolika je vrednost bitkoina, gde on može da se primeni i kakva ga budućnost čeka.
Aleksandar Matanović kaže da je još 2011. godine prvi put čuo za kripto i blokčejn, a da se nekoliko godina pre toga bavio elektronskim novcem koji je bio preteča kriptovaluta:
– Ta sloboda raspolaganja novcem me je privukla i zadržala u ovoj industriji, a kriptovalute su to podigle na viši nivo u odnosu na njihove preteče.
Kao tradicionalni bankar Petar Jovanović navodi da je u početku pripadao grupi koja je kriptoskeptična:
– Mislio sam da je to još jedna od piramidalnih šema koja će se urušiti kao i veliki broj primera iz 90-ih godina prošlog veka. Međutim, kripto i za nas tradicionalne bankare postaje sve interesantnija tema, pogotovu za one koji žele da vide kako nova rešenja utiču na finansijski sistem i kako ga u budućnost menjaju. Kripto je svojim razvojem zaslužio veliku pažnju finansijskih eksperata širom sveta jer je dostigao skoro tri triliona tržišne kapitalizacije u jednom trenutku.
Šta je to kriptovaluta
Jovanović objašnjava da „kriptovalute počivaju na blokčejn tehnologiji“, ocenjujući da ona predstavlja sjajnu inovaciju:
– Prva asocijacija, pored blokčejna, za kriptovalutu je bitkoin. Kriptovaluta i ceo taj sistem je nastao od strane nekog anonimnog čoveka 2008. i tu je predstavljen set ideja i procedura kako možemo da definišemo transfer novca da bude brz, efikasan i transparentan. Ako posedujete kriptovalutu, imate dvojaku ulogu – deo ste sistema u kom možete da šaljete tu valutu, a delimično ste i vlasnik celog sistema digitalne imovine.
Matanović dodaje da je značajno što je to „prvi novac u istoriji koji zaista može da se šalje bez ikakve prepreke“:
– Na primer, ako želite novac da šaljete nekom na daljinu, vama je potreban posrednik, koji možda hoće, a možda neće tu uslugu da za vas završi. Kod kriptovaluta imate mrežu posrednika koji služe da tu transakciju propagiraju kroz mrežu, a niko od njih pojedinačno nema mogućnost da je spreči i osujeti. Druga bitna stvar je što s pojavom bitkoina, kao prve aplikacije blokčejn tehnologije, prvi put imamo mogućnost da nešto što je digitalno kreiramo u ograničenoj količini. Bilo šta drugo što je digitalno imate mogućnost da kopirate neograničeno, bilo da je to pdf fajl, mejl koji možete poslati na milion adresa ili fotografija koju možete neograničeno kopirati.
Kako funkcioniše blokčejn tehnologija
„Blokčejn zamišljam kao veliki superkompjuter u kom se nalazi ogromna baza podataka“, kaže Jovanović i dodaje:
– Sve što se dešava s kriptovalutama u toj bazi podataka se evidentira. Podaci o toj transakciji se ne čuvaju samo na jednom mestu već na hiljade i hiljade mesta, tako da je mogućnost da se informacija o toj transakciji promeni ili izbriše gotovo nemoguća. Zato je blokčejn dobra osnova za funkcionisanje kriptovaluta i ta vrsta bezbednosti tih transakcija počiva na toj tehnologiji.
Matanović je saglasan da je „blokčejn baza podataka koja predstavlja inovativni način za slanje i skladištenje podataka“. On naglašava da, inače, kada imamo važne baze podataka, treba da radimo bekap:
– Ovde postoje hiljade bekapa koji se ažuriraju automatski, što je iz ugla integriteta podataka sigurno najbolji sistem ikad dizajniran. Mada, blokčejn takav kakav je ne treba primenjivati za svaku sitnicu, nego tamo gde njegove performanse zaista donose neku vrednost. Ta deljena baza podataka funkcioniše tako da svako ima svoju kopiju i da samim tim svako kontroliše ostale da ne rade nešto što ne treba sa tim podacima.
Implementacija bitkoina
Kada je reč o mogućnostima primene blokčejna, Jovanović kaže da blokčejn ima mogućnost implementacije na razne sfere:
– U Australiji, na primer, kompletne katastarske knjige prebacili su na blokčejn tehnologiju. On može biti i zatvorenog tipa, pa i banke i druge institucije koje imaju potrebe za velikim bazama mogu da koriste ovu tehnologiju.
Kada je reč o vrednosti bitkoina, on ističe da se „upravo ta mistika vezana za osnivača bitkoina ogleda i u tome šta definiše vrednosti bitkoina“.
– Satoši Nakamoto kad je izrudario prvi bitkoin, on je vredeo nula. Pre godinu dana jedan bitkoin je vredeo 60.000 dolara, danas vredi 20.000 dolara, ali se postavlja pitanje kako se generiše njegova vrednost. Deo odgovora leži u tome da je ograničen konačni broj bitkoina na 21 milion i zato je to ekonomska priča ponude i potražnje. S druge strane, koliko god on bio decentralizovan, pokazalo se da je on ipak usko povezan, jer postoji visok stepen korelacije između cene bitkoina i cene tehnoloških akcija na tržištu – ističe Jovanović, dok Matanović dodaje da se deo objašnjenja krije u činjenici da su neki od investitora u tehnološke kompanije počeli da investiraju u bitkoin.
Kada je reč o načinu investiranja u bitkoin, Matanović pojašnjava da postoje tri osnovna načina da se bitkoin stekne: da se izrudari, da ga kupite ili da ga razmenite s nekim.
Rudar može biti svako, dodaje Jovanović, dovoljno je da se kupi brz i jak računar i da se koristi električna energija:
– Pomoću softvera koji koristite za tu namenu, vi postajete i deo sistema, jer kao nagradu za vašu investiciju u hardver i struju koju koristite, dobijate deo nagrade – određeni broj delova bitkoina. Ranije su za to rudarenje po satu bile mnogo veće nagrade nego danas.
Matanović smatra da je „lepota bitkoina u tome što svako može da bude sve – da šalje i prima novac, da rudari, da predloži izmenu samog softverskog koda“:
– Bitkoin je tako dizajniran da se nagrada za rudare postepeno smanjuje. U početku je bila 50 bitkoina na deset minuta i svake četiri godine se prepolovljavala i tako će da se prepolovljava dok ne ostane ništa, a taj dan će biti 2140. godine.
Na pitanje šta rudar radi, Matanović kaže da on pakuje transakcije koje su se desile u određenom periodu u blok i njega stavlja na postojeći blokčejn – lanac blokova. Za taj blok on trenutno dobija 6,25 bitkoina, ali dobija i proviziju na sve transakcije koje je uneo u blok.
Kada je reč o primeni bitkoina, on navodi da ga ljudi sve više pominju kao digitalno zlato, a ne digitalni keš:
– On se najviše koristi u latinoameričkoj državi Salvador, koja ga je uvela kao zvaničnu valutu prošle godine, tako da svaki trgovac mora da prihvati bitkoin, ukoliko kupac želi tako da plati.
Šta treba da znate pre ulaganja u bitkoin
Prema rečima Jovanovića, ulaganje u bitkoin je jedna vrsta špekulativne investicije, jer ne možemo znati kako će se njegova vrednost kretati:
– Ljudi koji investiraju u bitkoin treba to da rade s novcem koji su spremni da izgube u potpunosti. Oni ne treba da zavise od tog novca. Bilo je ludih stvari širom sveta kada su se ljudi zaduživali da bi investirali u bitkoin, ali definitivno je to vreme iza nas.
Da je vreme brzog bogaćenja kroz bitkoin prošlo, saglasan je i Matanović.
– Primera radi, ko je u januaru 2013. uložio 100 evra, u decembru te godine je imao 100.000 evra, ali to se više neće ponoviti, možda s nekim drugim koinima – uveren je.
Zašto se bitkoin pojavio tokom svetske ekonomske krize 2008. godine, Jovanović navodi da je Satoši dobio inspiraciju u toj krizi jer je mislio da bankarski sistem ne zaslužuje više poverenje ljudi i da treba da se napravi takav sistem koji ne zavisi od nekog regulatora, već da u njemu učestvuju svi korisnici tog sistema.
Kada je reč o stejblkoinsima, koji su dizajnirani da održavaju stabilnu tržišnu vrednost, Matanović ističe da su oni odgovor na manu kriptovaluta, a to je volatilnost:
– To su kriptovalute koje su po vrednosti fiksirane za određenu valutu, dolar najčešće, vrede koliko i dolar, ali funkcionišu na blokčejnu.
Budućnost kriptoindustrije
Matanović kaže da se nada da će ta industrija nastaviti da raste, a pogotovu je optimista što se tiče bitkoina:
- Mislim da nije loše da postoji alternativa u vidu valuta koje su potpuno nezavisne, jer će terati one koji izdaju novac da budu što bolji, jer će želeti da pobede konkurenciju, što je prirodno. Mislim da će u narednim decenijama imati kohabitaciju jedni s drugima.
S druge strane, Jovanović naglašava da „kripto i blokčejn nisu obične inovacije“:
– Uspeh neke inovacije zavisi od stepena korišćenja i broja korisnika koji su je prihvatili i u nju veruju. Verujem da kripto neće nestati, a bitkoin je uveliko postao socijalno prihvatljiva kategorija – zaključio je on.
Projekat "Lančana reakcija" sprovodi se u okviru Programa promocije i popularizacije inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu, koji je pokrenula Vlada Republike Srbije
(Promo)
