“Današnji način života, sa jedne strane, daje velike mogućnosti za izbor zdrave hrane, ali postoje dva glavna problema - dostupnost zdrave hrane širim slojevima stanovništva, kao i shvatanje značaja pravilne ishrane za očuvanje zdravlja”, navodi u intervjuu za Kurir prof. dr Neboša Tasić, predsednik Svetskog Udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH) i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kako se nosimo s izazovima vezanim za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, s obzirom na promene u načinu života i ishrane?
- Danas se, nažalost, brzo živi što podrazumeva i brzu ishranu (“sa nogu”) koja je najčešće nezdrava, mada ima primera start-upova zdrave brze hrane. U HISPA centrima insistiramo na personalizovanoj zdravoj ishrani koja podrazumeva kombinaciju hrane koju pojedinac voli, ali naravno sa adekvatnim unosom kalorija koje su organskog zdravog porekla. Takođe je važno da je ishrana u pravilnim vremenskim intervalima i usklađena sa fizičkom aktivnošću i drugim aspektima svakodnevnog života.
Kako pacijenti mogu aktivno doprineti očuvanju svog srčanog zdravlja?
- Najvažnije što svaki čovek može da uradi za sebe je da stavi zdravlje na vrh svojih prioriteta i da njemu posveti značajno vreme bez obzira na okolnosti u kojima živi i radi. Očuvanje zdravlja podrazumeva redovne preglede čak i kada ste bez ikakvih simptoma, jer samo tako možete na vreme dijagnostikovati potencijalne probleme i na vreme ih korigovati. Treba slušati sebe i svoj organizam i zajedno sa svojim lekarom napraviti program preventivnih mera i redovne kontrole.
Dakle, savetujete preventivne prreglede?
- Preventivne mere obezbeđuju dugotrajno očuvanje zdravlja. Ono što ne možemo menjati su naša genetika, pol i starost, ali sve ostalo možemo korigovati. Zajedno sa lekarima koji se bave prevencijom se može napraviti personalizovan program ishrane, fizičke aktivnost, redukcije stresa, odvikavanje od neželjenih navika (pušenje) i druge aktivnosti koje za zajednički cilj imaju upravo sniženje kardiovaskularnog rizika ali i rizika od drugih oboljenja. Preventivne mere su multidisciplinarni program koji ne traje mesec, dva ili godinu već je u pitanju dugogodišnja briga o zdravlju uz nadzor lekara.
Koje su najčešće zablude ili netačna uverenja koja pacijenti imaju u vezi sa kardiovaskularnim zdravljem, i kako ih možemo ispraviti?
- Ima zaista veliki broj zabluda, od onih da nam je u genetici zapisano od čega ćemo se razboleti, da ne postoje efikasni načini da se izborimo sa stresom jer je svuda oko nas, do toga da je nemoguće ostaviti konzumiranje cigareta kod nekih osoba. Posebno opasne zablude su da su lekovi štetni kao i da ih ne treba uzimati redovno. Danas smo izloženi velikoj količini neproverenih i netačnih informacija na društvenim mrežama i internetu tako da je najbolji način da se po pitanju zdravlja isključivo konsultujemo sa stručnim licima posebno zdrastvenim radnicima koji su upravo tu da daju proverene, tačne informacije vezane ne samo za prevenciju već i adekvatnu dijagnostiku i lečenje. Verujte svom lekaru jer je to poverenje osnova očuvanja vašeg zdravlja.
Kako tehnologija, poput veštačke inteligencije, utiče na dijagnostiku i lečenje kardiovaskularnih bolesti?
- Tehnologija već duže vreme značajno pomaže u očuvanju kardiovaskularnog zdravlja, posebno na polju dijagnostike, ali i lečenja. Poslednjih nekoliko godina, posebno sa razvojem veštačke inteligencije i nanotehnologije razvijaju se mašine koje veoma precizno otkrivaju morfološke ali i funkcionalne promene na srcu i krvnim sudovima a primena novih algoritama u lečenju omogućava izbor najboljeg modaliteta u lečenju. Ipak, sve ovo ne može zameniti pravovremenu i aktivnu prevenciju jer je proces starenja za sada nezaustavljiv i samo se fokusiranom redukcijom faktora rizika i drugim merama prevencije može očuvati zdravlje i sprečiti bolest.
Koje su to, prema Vašem mišljenju, najvažnije inovacije na području kardiologije?
- Danas i pored ispitivanja velikog broja novih lekova samo mali broj započinje svoju svakodnevnu primenu. I dalje su najvažnije inovacije na polju tehnoloških uređaja od novih vrsta pejsmejkera, veštačkog srca i veštačkih krvnih sudova koji i pored sve šire upotrebe ne mogu da reše najveći broj oboljenja kardiovaskularnog sistema. U pitanju su veoma skupe procedure dostupne malom broju pacijenata.
Koje su najveći izazovi s kojima se susrećete u radu sa pacijentima sa kardiovaskularnim problemima?
- Izgleda paradoksalno, ali, prema mom mišljenju, najveći izazovi su isti već duži niz godina: neodlazak pacijenata na preventivne preglede, kasno reagovanje na pojavu simptoma kardiovaskularnih bolesti u smislu pravovremenog odlaska kod lekara, neredovno uzimanje ili još gore odbijanje uzimanja neophodne terapije, edukovanje o zdravlju van sistema zdravstvene zaštite kao i sve prisutnije “samolečenje”, odnosno, lečenja bez lekarskog pregleda i nadzora.
Jelena Vukić
