Kriza u Zalivu gura cenu nafte ka 200 dolara za barel: Globalna ekonomija pred ozbiljnim izazovima
Iz tog razloga ostaje da se vidi da li će biti potpisan neki konstruktivan mirovni sporazum nakon isteka dvonedeljnog roka koji je postavio američki predsednik Donald Tramp.
U svakom slučaju, geopolitički rizici će ostati povišeni, a situacija sa trgovinom naftom i gasom je neizvesna, tako da se globalno svi suočavaju sa mačem visoke inflacije i potencijalne globalne ekonomske krize, mnogo teže od one iz 2008. godine. Takođe se procenjuje da bi, ako se negativni trendovi nastave, barel nafte mogao dostići cenu od 200 dolara.
Ivan Lovrinović, profesor na Ekonomskom fakultetu i član Katedre za finansije, ističe da činjenica da Iran ima kontrolu nad Ormuskim moreuzom, a samim tim i mogućnost da naplaćuje prolaz svim brodovima, možda i nije toliko veliki problem u poređenju sa onim gde bi Iran naplaćivao u juanima ili sopstvenoj valuti, umesto u dolarima.
Dolar važniji od vojske
"Uticaj dolara u međunarodnim plaćanjima stalno se smanjuje. Ukupan svetski izvoz je oko 26 biliona dolara, a nafta i gas čine oko 20 odsto, što je najveći segment svetskog izvoza. Upravo u tom segmentu Iran sada može snažnije da ubrza korišćenje dolara u međunarodnim plaćanjima. To je najgore što bi moglo da se desi Americi, jer je dolar važniji od njihovog vojnog potencijala", smatra Lovrinović.
Posledice sukoba će se sigurno još dugo osećati među zemljama Zaliva, koje se, zbog kombinacije fizičkog oštećenja infrastrukture, poremećaja izvoza i povlačenja investicija, suočavaju ne samo sa zastojem u razvoju, već i sa povratkom na nivoe od pre 10-15 godina.
"SAD su očekivale da će operacije u Venecueli i Iranu pre svega oslabiti Kinu, koja im je glavni problem, u energetskom smislu. Kina sada ne samo da nije oštećena, već čak i profitira od ovog sukoba. Zato je ovo vreme posebno teško jer svaka promena liderstva na svetskoj sceni, koja je neizbežna, skupo se plaća i prepuna je sukoba svih vrsta. Amerika je energetski samodovoljna i može sebi da priušti takve scenarije, ali Evropska unija, koja je energetski veoma zavisna, mogla bi da sklizne u težu stagflaciju ako se rat brzo ne završi", dodaje Lovrinović.
Evropska centralna banka upozorava na mogućnost još jačeg inflacionog talasa i gasne krize nego 2022. godine, ako se rat na Bliskom istoku nastavi. Istorijski gledano, visoke cene nafte i gasa gotovo uvek dovode do povećanja cena svih ostalih proizvoda i usluga.
U Hrvatskoj je stopa inflacije u martu, prema procenama Državnog zavoda za statistiku, iznosila 4,8 odsto, što je najviši nivo u evrozoni. Novi talas inflacije i potencijalna globalna kriza mogli bi dodatno smanjiti našu kupovnu moć. Vrednost štednje hrvatskih građana već je značajno pala poslednjih godina, jer su se cene mnogih proizvoda i usluga de fakto udvostručile.
Potražnja za zlatom
Istovremeno, cena zlata se polako oporavlja od nedavne korekcije, i iako je potražnja za papirnim zlatom pala, potražnja za fizičkim zlatom nastavlja da raste, što se odnosi i na Hrvatsku, prema podacima kojima raspolaže Gold centar. U prvim mesecima 2026. godine, potražnja za zlatnicima i zlatnim polugama porasla je za 50 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Investitori očigledno koriste povoljnu cenu da se unapred pripreme za nove rizike.
"Privremeni pad cene zlata omogućava investitorima da ulažu u instrument koji raste na duži rok po prilično povoljnim cenama, posebno kada dođe do globalnih kriza. Cena zlata je pala za oko osam odsto u poslednjih 30 dana, ali je porasla za skoro 44 odsto u poslednjih godinu dana".
Kurir Biznis/B92/Poslovni.hr