"VEROVATNO ĆE U JEDNOM TRENUTKU DOĆI DO JAČEG RASTA CENA" Eksperti o budućnosti cena goriva, evo šta se prognozira za Srbiju
Srbija za sada drži situaciju pod kontrolom, uz ograničenja izvoza nafte i derivata, dopunu rezervi i mere zaštite domaćeg tržišta, ali poruke državnog vrha su jasne: ukoliko kriza u Persijskom zalivu potraje, pritisak na inflaciju, budžet, energente i hranu biće sve veći.
Koliko je ovaj sukob već promenio globalnu ekonomsku mapu, da li su na udaru prvo nafta i logistika, pa onda hrana, inflacija i standard građana, za Kurir televiziju, govorili su prof. Veljko Miljušković, ekonomista, Marko Miškeljin, politikolog i Bojan Stanić PKS.
- Činjenica da je država produžila zabranu izvoza nafte i derivata do 2. maja, pustila 40.000 tona dizela iz rezervi i ranije smanjila akcize pre svega znači da se smanji pritisak na stanovništvo i privredu, odnosno pritisak rasta cena. Sa druge strane, taj teret pada na budžet Republike Srbije i potencijalno produbljuje deficit, kao i potrebu za zaduživanjem. Ukoliko kriza potraje, što je vlada i najavila kao mogućnost, taj pritisak će svakako biti sve veći - rekao je Stanić.
Mogući rast cena na vidiku
Stanić je upozorio da bi, usled ograničenog trajanja kontrole cena i globalnih kretanja, moglo doći do promena na tržištu goriva.
- Verovatno će u jednom trenutku doći do jačeg rasta cena. Takođe bi se pokrenuo inflatorni talas, jer ne bi mogla toliko dugo da se održava kontrola cena. Tada bi cene goriva morale delimično da se prepuste tržišnom mehanizmu. Uzmimo primer Nemačke i Amerike. U Nemačkoj je cena goriva porasla za oko 50%, a u Americi je rast na sličnom nivou - objasnio je.
Miljušković ističe da se pravi efekti poremećaja u snabdevanju tek očekuju, dok država pokušava da ublaži njihov uticaj na građane.
- Procene o odloženim efektima ove krize su realne, jer se radi o odloženim efektima koji se mogu očekivati. Kada god imate poremećaje u globalnim lancima snabdevanja, oni se ne odražavaju odmah, već sa određenim vremenskim pomakom. Mi kao zemlja primenjujemo mere koje su nam na raspolaganju, a koje su optimizovane tako da građani ne budu direktno pogođeni - naveo je Miljušković.
- Videli ste i sada, prilikom poslednjeg usklađivanja cena, da su one porasle minimalno, znatno manje nego što bi to bilo u realnim tržišnim uslovima. To je rezultat reakcije kroz korišćenje rezervi, ali i odgovarajuće fiskalne politike, uključujući i odricanje od dela akciza - kaže on.
Prvi udar krize već vidljiv
Miškeljin navodi da se globalne posledice već osećaju kroz rast cena energenata i početak prilagođavanja potrošnje.
- Imamo situaciju da, bez obzira što ovo traje već četvrtu ili petu nedelju, ceo svet polako počinje da oseća ozbiljne posledice. Energenti su svakako u prvom planu i ovo je prvi vid tih posledica. Imamo skok cena nafte, samim tim i derivata širom Evrope, a polako dolazi i do racionalizacije potrošnje, što su uobičajeni koraci u jednoj krizi - rekao je Miškeljin.
- Ono što je po meni opasnije jeste ono što bi moglo da usledi u narednim nedeljama i mesecima, ukoliko se kriza nastavi. Tu je, po mom mišljenju, manje pažnje nego što bi trebalo, a nije slučajno što se pominje i pitanje hrane - za Kurir televiziju, zaključio je Miškeljin.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs