Rođeni 1971. godine u penziju mogu tek 2041: Parlament je rekao svoje, granica pomerena na 70 godina
Tako će danski građanin rođen prvog dana 1971. ili kasnije moći u penziju tek 2041. godine. Danska će time prestići Grčku i zvanično postati zemlja sa najdužim radnim vekom u Evropskoj uniji.
Danska je još 2006. vezala starosnu granicu za odlazak u punu starosnu penziju za očekivani životni vek i ovaj prag revidira svakih pet godina. Trenutno je starosna granica za penziju 67 godina, a očekuje se da će posle 2070. godine danski muškarci i žene moći u penziju tek sa 74 godine. Najduže u Evropskoj uniji uskoro će se raditi u Grčkoj, gde će se starosna granica 2030. godine dostići tek sa 68,5 godina, odnosno pola godine duže nego u Danskoj.
Reforma podržana u parlamentu
Sporazumom o socijalnoj zaštiti iz 2006. godine Danska želi da obezbedi ekonomski održiv sistem socijalne zaštite prilagođavanjem starosne granice za penziju očekivanom životnom veku. Prema zagovornicima ovog modela, podizanje starosne granice za odlazak u penziju nužno je kako bi se očuvao penzioni sistem bez opterećenja budućih generacija.
Pomenutu reformu podržale su sve vodeće danske parlamentarne stranke, smatrajući da kontinuirano pomeranje starosne granice za odlazak u penziju predstavlja društveno odgovornu prilagodbu demografskim realnostima i preduslov za očuvanje danskog modela socijalne zaštite, odnosno izbegavanje dodatnog pritiska na javne finansije.
Starosna granica za odlazak u penziju u 21. veku raste širom Evrope kao odgovor na povećanje očekivanog životnog veka i dužine vremena provedenog u penziji. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će se do 2060. godine starosna granica u Evropskoj uniji približiti 67 godina, a više zemalja će preći granicu od 70 godina.
Evropljani, naime, žive sve duže: prosečan očekivani životni vek u Evropskoj uniji za osobe rođene 2024. godine dostigao je 81,5 godinu. To znači da kontinuirano raste broj stanovnika koji nakon ostvarivanja starosne penzije živi i više od 30 godina. Takav trend je, naravno, generalno pozitivan i poželjan, ali istovremeno predstavlja problem za postojeće penzione sisteme.
"Fizički zahtevne poslove teško je raditi do 70. godine"
Međutim, mnogi Danci upozoravaju da neprestano produžavanje radnog veka nije održivo i da treba pokrenuti raspravu o diferenciranijim penzionim modelima koji uzimaju u obzir radno okruženje i profesionalnu pozadinu. To što Evropljani žive duže, ističu kritičari, ne znači nužno da su duže zdravi i sposobni za rad.
"Mislim da je ovo nerealno i nerazumno. Ne možemo raditi doveka. Upravo sam napunio 47 godina i vidim da me čeka još mnogo godina na tržištu rada. Možda ću morati da pronađem novo zanimanje“, rekao je za danski javni radio krovopokrivač Tommas Jensen i dodao: "Fizički zahtevne poslove teško je raditi do 70. godine, pa shodno tome starosna granica za penziju ne bi trebalo da bude ista za sve. Već sam imao operacije kolena, ramena i leđa. Ceo život sam plaćao porez. Trebalo bi da ima vremena i za decu i unuke.“
Osim toga, Danci ne žive ni približno najduže u Evropi, a radni vek im je ipak najduži. Prema poslednjim podacima Eurostata, očekivani životni vek u Danskoj iznosi 82 godine, odnosno dve godine manje nego u Španiji i Švedskoj, ali i tri godine više nego u Hrvatskoj, koja se kao i većina novijih članica Evropske unije drži starosne granice od 65 godina.
Svetska banka upozorava na slabosti hrvatskog sistema
Svetska banka već godinama upozorava na niz strukturnih slabosti hrvatskog penzionog sistema, uključujući nizak odnos osiguranika i penzionera, nizak prosečan izlazni starosni prag i široke mogućnosti ranijeg penzionisanja.
Mere poput snažnije indeksacije penzija, povećanja starosne granice za odlazak u penziju i smanjenja perioda prevremenog penzionisanja podržale bi fiskalnu održivost penzionog sistema i obezbedile međugeneracijsku održivost.
"Povećanjem zakonske starosne granice za penzionisanje poboljšava se odnos podrške za penzije za deset odsto. Kasnije penzionisanje dovodi do sporijeg priliva novih penzionera i dužeg ostanka u radnoj snazi. Nijedna druga mera penzione politike nema moć da postigne takvo poboljšanje odnosa podrške“, navodi Svetska banka u Analizi dugoročne adekvatnosti i održivosti penzija u hrvatskom penzionom sistemu iz jula 2024.
Trenutno se oko 60 odsto isplaćenih penzija u Hrvatskoj finansira doprinosima, dok se približno 40 odsto pokriva iz državnog budžeta. Radi se o budžetskoj dotaciji od oko četiri milijarde evra. Međutim, uprkos tome, nema inicijative za podizanje starosne granice za punu starosnu penziju iznad sadašnje granice od 65 godina.
Hrvatske reforme idu u drugom smeru
Poslednje izmene zapravo su išle u drugom smeru: ka povećanju penzija, proširenju bonifikacija za duži rad, ukidanju penalizacije za prevremenu penziju sa 70 godina i omogućavanju rada uz penziju, a ne ka podizanju opšte starosne granice za penziju.
Prema važećim pravilima, muškarci ostvaruju starosnu penziju sa 65 godina i 15 godina staža, dok je za žene na snazi prelazni period: od 2026. godine 64 godine života i 15 godina staža, a od 1. januara 2030. žene i muškarci se izjednačavaju na 65 godina.
Kurir Biznis/Index.hr