Starinski kolači nadmašili sve novo: Sestre godinama projektovale zgrade, pa u 50-im godinama promenile karijeru
Da za svaku životnu odluku postoji pravi trenutak pokazale su Marija Vasić i Ana Samardžić, dve sestre koje su u pedesetim godinama odlučile da započnu sopstveni posao i okušaju se u poslastičarstvu.
Po obrazovanju su arhitekte, ali su u trenutku kada su se obe našle na životnoj prekretnici odlučile da krenu novim putem. Prvo su na Zemunskoj pijaci, a zatim i na Novom Beogradu, počele da nude starinske kolače koji mnoge vraćaju u detinjstvo.
Marija i Ana drže mali lokal "Tetke" na Zemunskoj pijaci, koji ima svega dva i po kvadratna metra, kao i proizvodni prostor, koji je ujedno i prodajno mesto u bloku 72.
- Ova ideja je kod Marije tinjala više od 10 godina. Ona je u našoj porodici oduvek pravila kolače, još od tinejdžerskih dana. Sećam se da je mama odavno prestala da pravi kolače, jer je Marija to zaista obožavala. Tata ju je ubeđivao da upiše smer prerada hleba u hemijskoj školi, ali je ona ipak odabrala dizajnersku - priča Ana.
- Zbog velikog interesovanja počele smo da pravimo domaću krempitu u pakovanjima od pola kilograma i kilogram. Veće pakovanje je dovoljno za 6 osoba. Naša krempita se pravi ručno od domaćih sastojaka: jaja sa salaša iz Vojvodine, mleka od 4 posto masti, brašna, šećera, vanile i lisnatog testa, bez aditiva - ponosno kaže Marija, koja je godinama sakupljala recepte za kolače.
Ana i Marija kažu za Priče sa dušom da su se odlučile za one slatkiše koje najbolje znaju da pripreme i koje su godinama jeli članovi njihove porodice, ali i njihova deca. Neki kolači napravljeni su po receptima žena koje su im posebno drage.
- Jedan od maminih omiljenih sitnih kolača su štangle kraljice Marije i koje pravimo po njenom receptu. Recepte za puter keksiće sa orasima, kao i za saher tortu dobila sam od moje snaje čija je tetka bila balerina koja je proputovala svet - otkriva Marija.
Naziv „Tetke“ za svoj brend odabrale su jer su obe tetke u pravom smislu te reči, imaju po dvoje dece, dok njihov brat ima čak petoro, ali i zato što, kako kažu, sada s ljubavlju mogu tako da nazovu same sebe.
- Marija je diplomirala na dizajnu enterijera i nameštaja i bavila se unutrašnjom arhitekturom, dok sam ja završila klasičnu arhitekturu, ali sam se više bila posvećena urbanizmu jer sam radila u državnom sistemu u Crnoj Gori. Posle 20 godina vratila sam se u Srbiju i sa sestrom odlučila da uđem na nama dvema potpuno nepoznat teren: preduzetništvo - priča Ana.
- Kupci se zaista oduševe kad vide pojedine kolače, posebno pomalo zaboravljene london štanglice. Na toj listi su i štangle kraljice Marije, koje su poznate i pod imenom polumeseci, ali i kao „štangle sa tri fila“. Kako smo negde pročitale, njih je nekada davno kraljica Marija pravila i delila narodu - kažu Ana i Marija.
Iako su štanglice inače pravougaonog oblika, one su odlučile da ih prave drugačije, okrugle i blago zaobljene.
- Jedna od naših parola je da pravimo „stare recepte za novo vreme“, pa u skladu sa tim filozofija nam je bila da, pošto je u prirodi sve nepravilnog oblika, takvi budu i naši kolači, odnosno u njima preovladavaju krugovi.
Sestre, koje mnogi znaju jednostavno kao „tetke“, svoje ručno pravljene poslastice prodaju na Zemunskoj pijaci, dok se mogu pronaći i u njihovom proizvodnom prostoru u bloku 72.
Prihvataju i porudžbine, a moguće je organizovati i dostavu na adresu u Beogradu.
- Dva dana u nedelji zajedno pravimo kolače, a onda se raspoređujemo, Marija ostaje u proizvodnji, dok sam ja na pijaci. Sve poslove delimo: od marketinga do finansija. Kolače pravimo ručno, kod nas nema hiperprodukcije, sastojci su prirodni, a ne koristimo margarin jer je pun aditiva - kaže Ana i dodaje da je jedan od izazova bio pronaći kvalitetna domaća jaja, ali da su i taj problem uspešno rešile.
Ističu da su im najveću podršku u ovoj preduzetničkoj avanturi pružila njihova deca, koja su rođena iste godine i danas imaju 19 i 24 godine.
Marija kroz šalu kaže da je mnoge važne stvari u životu radila kasnije nego što je planirala, od udaje i rađanja dece pa sve do pokretanja sopstvenog biznisa u kasnim pedesetim.
Obema je bilo važno da ostanu autentične i da nude kvalitetne proizvode. Kupci sa Zemunske pijace, u šta sam se i sam uverio, to su vrlo brzo prepoznali.
Biznis Kurir/Priče sa dušom