Kristin Lagard razmatra odlazak iz ECB: Naslednik bi mogao biti izabran već naredne godine
Prema navodima izvora, potencijalni prevremeni odlazak povezan je sa političkim kalendarom u Francuskoj, jer bi time predsednik Emanuel Makron mogao da utiče na izbor njenog naslednika u jednoj od najvažnijih institucija Evropske unije. Iz ECB-a su poručili da je Lagard „u potpunosti posvećena svom mandatu“ i da odluka o odlasku nije doneta.
Kao mogući naslednici pominju se bivši guverner španske centralne banke Pablo Hernández de Cos i guverner holandske centralne banke Klaas Knot. Interesovanje je pokazala i članica Izvršnog odbora Isabel Schnabel, dok se, prema upućenima, za funkciju razmatra i predsednik Bundesbanke Joachim Nagel.
Ko god bude izabran, biće ključni partner u vođenju monetarne politike evrozone Boris Vujčić, koji bi početkom juna trebalo da preuzme mesto potpredsednika ECB-a. Predsednik i potpredsednik zajedno čine jezgro Izvršnog odbora i imaju presudnu ulogu u odlukama o kamatnim stopama i monetarnoj strategiji.
Lagard je na čelo ECB-a došla u novembru 2019. godine, nasledivši Mario Draghi, a u Frankfurt je stigla sa funkcije direktorke Međunarodni monetarni fond, koju je obavljala od 2011. do 2019. kao prva žena na toj poziciji.
Njen mandat obeležile su vanredne mere tokom pandemije, energetska kriza i inflacioni talas nakon ruske invazije na Ukrajinu, kao i najbrži ciklus podizanja kamatnih stopa u istoriji evra.
FT navodi i da su primanja predsednice ECB-a znatno viša od osnovne plate: uz bruto godišnju zaradu od oko 466.000 evra, dodatci za reprezentaciju, stanovanje i druge naknade podižu ukupna primanja na približno 726.000 evra godišnje, što je svrstava među najplaćenije zvaničnike evropskih institucija.
Biznis Kurir/Jutarnji