Evo kad se očekuje američki odgovor za NIS: Ministarka Đedović Handanović otkrila: U toku dubinska analiza, potom sledi ugovor
Ističe i da su u toku pregovori između Gaspromnjefta i MOL-a o otkupu ruskog dela akcija, kao i da veruje da će se u martu potpisati kupoprodajni ugovor.
Dozvola za rad NIS-u ističe u petak, a ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da je NIS podneo zahtev za novu posebnu licencu Ministarstva finansija SAD.
- NIS je uputio zahtev za produženje licence za rad. Znači da može da nastavi da se snabdeva sirovom naftom, da Rafinerija može da nastavi sa radom. Mi smo taj zahtev podržali u smislu da dok se vode pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta da NIS može da nastavi sa radom - navela je Đedović Handanović.
Istakla je da se odluka američke administracije očekuje krajem ove nedelje.
- Ono što znamo i u čemu učestvujemo svaki dan su pregovori između Gaspromnjefta i MOL-a o otkupu ruskog dela akcija. Dubinska analiza koju MOL radi u ovom momentu, očekuje se da se završi do kraja februara, da bi se u toku marta pristupilo potpisivanju kupoprodajnog sporazuma - ističe ministarka.
Navodi i da se nastavljaju pregovori sa mađarskom vladom kada je u pitanju međudržavni sporazum između Srbije i Mađarske.
- Ti pregovori nisu laki, ima dosta pitanja, za nas je to od strateškog značaja. Znači, NIS je kompanija koja ima strateški značaj za našu zemlju, pre svega zbog rada Rafinerije koja je od izuzetnog značaja, učešća u bruto društvenom proizvodu, velikog broja zaposlenih. Tako da, nastavljamo intenzivne razgovore, pregovore i očekujemo da do kraja marta oni budu i završeni, a u tom smislu će američka administracija i razmatrati da li su se stekli i ispunili svi uslovi koji su oni tražili da bi sankcije bile skinute - poručuje Đedović Handanovićeva.
Kolike su rezerve naftnih derivata
MOL je glavni snabdevač Mađarske, ali i Slovačke, a imaju problem. Ukrajina je zaustavila tranzit ruske nafte naftovodom "Družba". Na pitanje da li to može da se odrazi na snabdevanje našeg tržišta, ministarka kaže da MOL jeste značajan snabdevač na našem tržištu.
- Mi smo vodili sa njima intenzivne razgovore, kao i sa drugim naftnim kompanijama, u periodu kada nije bilo dotoka sirove nafte u Srbiju skoro 100 dana, u smislu da prevaziđemo izazove sa nestašicama kada MOL jeste povećao svoje količine uvoza, ali to su radile i druge kompanije i hvala im na tome - dodala je Đedović Handanović.
Ističe da država nastavlja da osigurava da imamo dovoljno rezervi naftnih derivata, kao i da su one stabilne.
- Mi smo otvorili i nova skladišta, novih 120.000 metara kubnih u Smederevu za blizu 100.000 tona dodatnih naftnih derivata koji predstavljaju dodatnu sigurnost za našu zemlju. I u tom smislu nastavili smo da povećavamo naše rezerve. Trenutno dizela imamo oko 220.000 tona, benzina oko 38.000 tona, mazuta oko 55.000 tona. Znači, apsolutno smo dobro snabdeveni, građani nemaju razloga za brigu - poručuje ministarka.
Poručuje i da se nastavljaju investicije u energetski sektor.
- Nastavljamo da radimo naporno i marljivo da bismo došli do održivih rešenja za naš energetski sektor, dok planiramo buduće velike investicione projekte u svim sferama kako bi osigurali stabilnu sigurnost našeg sistema, pre svega i kada je proizvodnja i distribucija i prenos električne energije, ali i proizvodnja gasa, nafte, novih naftovoda, novih gasovoda. To je sve ono na čemu nastavljamo da radimo - ističe ministarka.
Gasna elektrana novi stabilan izvor
Dodala je da projekat izgradnje nove gasne elektrane koji će biti realizovan sa Azerbejdžanom znači da će Srbija dobiti još jedan stabilan izvor energije koji u budućnosti može da postane zamena za termoelektrane jer ne zavisi od vremenskih uslova i koji bi mogao da učestvuje u proizvodnom sistemu sa oko šest odsto.
- Taj projekat treba da donese dodatni izvor bazne energije, energije koja nam je non-stop dostupna, ne zavisi od vremenskih uslova, kao što je to slučaj sa hidroelektranama ili solarnim elektranama ili vetroelektranama, već zapravo može da bude u perspektivi i zamena za termoelektrane u smislu da je stabilan izvor koji ne podleže vremenskim uslovima - rekla je Đedović Handanović.
Ona je naglasila da su Srbiji takvi izvori električne energije neophodni zbog veće integracije obnovljivih izvora enegrije u energetski sistem, ali i zbog razvoja novih tehnologija.
- Nama su takvi izvori bitni zato pre svega zbog veće integracije obnovljivih izvora energije u naš sistem, ali i da zadovoljimo sve veće potrebe za električnom energijom koje dolaze iz novih tehnologija koje rastu s vremenom pre svega zbog rasta veštačke inteligencije, data centara, ali i zbog razvoja juga Srbije - rekla je ministarka.
Prema njenim rečima, proizvodnja u novoj gasnoj elektrani će biti jednaka onoj koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana u Kostolcu.
- Treba da bude stabilan izvor energije koja će u našem proizvodnom sistemu negde iznositi oko 6 odsto. Znači, biće jednaka onoj godišnjoj proizvodnji koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana u Kostolcu B3, koja je ušla u rad pre više od godinu dana - poručila je ona.
Đedović Handanović je naglasila da se tokom posete azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva Srbiji razgovaralo i o povećanju isporuka gasa i podsetila da je Azerbejdžan prva zemlja sa kojom je Srbija diverzifikovala snabdevanje gasom.
- Dobili smo još jedan dodatni pravac snabdevanja gasom završetkom gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske. I mi se već dve godine oslanjamo i na količine gasa koje stižu tim gasovodom, pre svega iz Azerbejdžana. Do sada je isporučeno oko 370 miliona metara kubnih i svakako po potpisanom memorandumu o saradnji koji imamo sa Azerbejdžanom, predviđa se od 2027 i da se snabdevamo do nekih milijardu metara kubnih. Naravno, sa završetkom izgradnje gasne elektrane, količine će se povećati za nekih 500 do 600 miliona metara kubnih gasa i to jeste bila jedna od tema razgovora - objasnila je ministarka.
Kako je rekla, Azerbejdžan računa na stabilne isporuke gasa Srbiji i zato ulaze u poduhvat izgradnje gasne elektrane, gde će imati mogućnost da stabilno snabdevaju Srbiju i tu gasnu elektranu, ali i da diverzifikuju svoje projekte.
Biznis Kurir/RTS