Megaprojekat bivše Jugoslavije propao u trenu: Nikad veće pare nisu uložene, a nikad kraće nije trajalo - priča o ruglu na vrhu planine
Kako se obeležava još jedna godišnjica Zimskih olimpijskih igara održanih u Sarajevu 1984. godine, pažnja sportske javnosti ponovo se usmerava ka jednoj od najprepoznatljivijih olimpijskih lokacija bivše Jugoslavije, bob-stazi na Trebeviću.
Dok se svet priprema za početak Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini, koje će svečano biti otvorene u petak, 6. februara 2026. godine, na ovim prostorima i dalje je snažno sećanje na spektakularne sarajevske Igre koje su ostavile neizbrisiv trag.
Bob-staza na Trebeviću projektovana je 1981. godine, a zvanično je otvorena godinu dana kasnije, 1982, u okviru priprema za ZOI 1984. U to vreme predstavljala je vrhunac moderne sportske infrastrukture i bila je domaćin brojnih međunarodnih takmičenja, okupljajući desetine hiljada gledalaca iz celog sveta, prenose Nezavisne.
Radovi na stazi završeni su 30. septembra 1982. godine, a ukupna investicija iznosila je 563.209.000 jugoslovenskih dinara. Prema pojedinim izvorima, procenjena vrednost izgradnje bila je oko 8,5 miliona dolara, što bi danas odgovaralo iznosu od približno 24,2 miliona evra.
Dizajn i testiranja
Uoči Zimskih olimpijskih igara 1984. godine, Trebević je izabran kao lokacija za novi centar kliznih sportova. Kompleks je osmislio arhitekta Gorazd Bučar, sa idejom da objekat zauzima relativno malu površinu i da se kasnije može prilagođavati različitim namenama kao deo olimpijskog nasleđa. Staza je projektovana tako da se može podeliti na tri celine, pogodne za rekreativnu upotrebu i treninge.
Tokom prvog ozbiljnog takmičenja, koje je bilo deo testiranja pred Olimpijske igre, realizovano je ukupno 1.246 vožnji dvoseda i četvoroseda u bobu. Zabeležena su četiri prevrtanja i samo jedna teža povreda. Stručnjaci FIL-a (Međunarodne sankaške federacije) i FIBT-a (Međunarodne federacije za bob i sanke) ocenili su stazu kao „bezbednu, brzu i tehnički zanimljivu“, uz napomenu da zahteva visok nivo koncentracije i tehničke spremnosti.
Takmičenja na ZOI 1984.
Tokom Zimskih olimpijskih igara 1984. godine, bob i sankanje bili su među disciplinama u kojima su učestvovali sportisti iz Istočne i Zapadne Nemačke, Sovjetskog Saveza, Italije i brojnih drugih zemalja. Posebno se istakla Istočna Nemačka, koja je osvojila veliki broj medalja i time potvrdila tadašnju sportsku dominaciju.
Po završetku Olimpijade, staza na Trebeviću je još neko vreme bila održavana i korišćena za takmičenja u okviru Svetskog kupa. Međutim, početkom raspada bivše Jugoslavije i izbijanjem ratnih sukoba, izgubila je svoju sportsku namenu i postala deo ratne svakodnevice.
Prostor grafita
Danas je staza, duga oko 1.570 metara, uglavnom fizički očuvana, ali bez leda i van funkcije zimskih sportova. Umesto toga, koristi se kao atraktivno okruženje za turiste, snimanja i ljubitelje ekstremnih video-sadržaja. Njeni zidovi i površine prekriveni su grafitima, a brojne generacije mladih posećuju ovu lokaciju više zbog estetike propadanja nego zbog sporta.
Nakon opsežnog procesa deminiranja 2014. godine, započeti su ograničeni radovi na obnovi staze, s ciljem da se osposobi za letnje treninge, uz finansijsku podršku Međunarodne sankaške federacije. Prema dostupnim podacima, ovi radovi su još uvek trajali u januaru 2018. godine.
Povratak zimskih takmičenja i dalje je neizvestan, budući da su obe startne kućice, kao i rashladno postrojenje, u potpunosti uništeni, dok su sistemi za hlađenje i usmeravanje staze ozbiljno oštećeni. Jedini očuvani element ostala je sama staza, koja je konstrukciono i dalje upotrebljiva. Dugoročni cilj jeste potpuna rekonstrukcija, kako bi ponovo mogla da ugosti takmičenja i treninge ekipa iz celog sveta.
Letnji treninzi
Posle prvih sanacionih zahvata, sportisti iz Bosne i Hercegovine, Slovačke, Poljske, Turske, Slovenije, Hrvatske i Srbije počeli su redovno da koriste stazu za letnje treninge. Ovaj zapušteni objekat brzo je prerastao u regionalni trening-centar i dobio pohvale novih korisnika kao jedan od najboljih među devet sličnih trening-objekata u svetu, jer je doprineo povratku kliznih sportova na Balkan.
U okviru početne kandidature za Evropski omladinski olimpijski zimski festival 2019. godine, razmatrana je i rekonstrukcija staze kako bi se na njoj održavala takmičenja. Ipak, zbog izuzetno visokih troškova obnove ključne infrastrukture, klizne discipline nisu uvrštene u program.
Kandidatura Barselone
U aprilu 2022. godine Vlada Kantona Sarajevo formirala je tim zadužen za izradu plana revitalizacije i obnove kompletnog kompleksa, u sklopu potencijalne kandidature Barselone za Zimske olimpijske igre 2030. godine. Kako ta kandidatura nije realizovana, radovi na rekonstrukciji su odloženi.
Tokom 2025. godine, uz samu stazu postavljena je edukativna pešačka ruta pod nazivom „Olympic Story“. Trinaest informativnih tabli sa QR kodovima posetiocima približava priču o Sarajevskoj olimpijadi.
Beograd i san o Olimpijadi 1992.
Posle velikog uspeha Sarajeva 1984. godine, Beograd se sredinom osamdesetih kandidovao za domaćina Letnjih olimpijskih igara 1992. godine.
Glavni grad tadašnje Jugoslavije našao se među gradovima kandidatima i ušao u završni krug glasanja Međunarodnog olimpijskog komiteta (IOC), ali je na kraju Barselona izabrana za domaćina Igara.
Ova kandidatura ostala je upamćena kao jedna od najznačajnijih u istoriji srpskog i jugoslovenskog sporta - veliki san koji se nije ostvario zbog međunarodnih okolnosti i snažne konkurencije.
Biznis Kurir/Telegraf