Jugoimport-SDPR pleni stvari Etiopije u Beogradu zbog neplaćenog duga za oružje! U pitanju su milijarde dinara
Preduzeće Jugoimport-SDPR pokušava da putem prodaje pokretnih stvari Savezne Demokratske Republike Etiopije koje se nalaze na dve adrese u Beogradu namiri dug te države za vojnu opremu koja joj je isporučena osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.
Izvršenje se traži na osnovu arbitražne odluke koju je 2015. doneo Međunarodni arbitražni sud pri Međunarodnoj privrednoj komori u Parizu.
Etiopija do sada nije dobrovoljno platila dugovanja SDPR-u, pa srpsko preduzeće za promet naoružanja pokušava da svoja potraživanja namiri popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari te države koje se nalaze na dve adrese u Beogradu.
Etiopija duguje milijarde
Kako se vidi iz dokumenata koje je Forbes Srbija dobio putem zahteva za informacije od javnog značaja, Etiopija je Jugoimportu dužna ukupno 26,3 milijardi dinara odnosno gotovo 225 miliona evra po sadašnjem kursu.
Iznos uključuje glavnicu duga, zateznu kamatu i troškove arbitražnog postupka. Pojedinačna dugovanja za svaku od stavki utvrđena su samom arbitražnom odlukom.
Međutim, kako bi izvršenje bilo moguće, potrebno je da Privredni sud u Beogradu prizna međunarodnu arbitražnu odluku iz 2015. i odluči o samom izvršenju. Predlog za to Privrednom sudu podnet je u aprilu 2025.
Rešenje za dug Etiopije koji je nastao na osnovu 21 ugovora o prodaji naoružanja i druge vojne opreme i jednog kreditnog sporazuma, traži se više od dve decenije.
Jugoimport je protiv Etiopije pokretao dva arbitražna postupka. Prvi 2000. godine, koji je obustavljen. A drugi 2011. koji je okončan arbitražnom odlukom 2015. godine.
Između ove dve godine strane su problem etiopijskog duga neuspešno pokušavale da reše i međusobnim pregovorima, vidi se iz dokumenata.
Jugoimport-SDPR nije odgovorio na pitanje Forbes Srbija koje pokretne stvari su u pitanju i kolika je njihova vrednost. Pitali smo i da li će preduzeće namiriti celokupan dug prodajom pomenutih pokretnih stvari.
Šta piše u odluci arbitraže
Prema arbitražnoj odluci Međunarodnog arbitražnog suda pri Međunarodnoj privrednoj komori u Parizu, Jugoimport je dobio spor protiv Etiopije u delu koji se odnosi na njegov zahtev u iznosu od 115.349.622 američkih dolara (glavnica duga).
Pored toga, Etiopija je arbitražnom odlukom bila obavezana i da isplati zateznu kamatu po zakonskoj kamatnoj stopi od pet odsto godišnje na iznos glavnice. Ta kamata se računa počev od 6. novembra 2001. pa sve do isplate glavnice duga i kamate u celosti.
Dug po osnovu kamate je na dan podnošenja predloga za izvršenje Privrednom sudu u Beogradu, što je bilo u aprilu 2025. iznosio 138.419.546 miliona dolara.
Pored toga, Etiopija je arbitražnom odlukom obavezana i da Jugoimportu nadoknadi troškove Međunarodne privredne komore i arbitažnog veća. Ti troškovi iznose 650.000 američkih dolara.
Takođe, i troškove pravnog zastupanja Jugoimport-SDPR-a, i ostale troškove i izdatke nastale u arbitražnom postupku – u iznosu od 60.968 evra.
Istorija duga
Jugoimport-SDPR je prvi arbitražni postupak protiv Etiopije pokrenuo 2000. Međutim, taj postupak je međuvremenu obustavljen, u pokušaju da dve strane same nađu mehanizme za poravnjanje, što se na kraju nije desilo.
Jugoimport je drugi zahtev za arbitražu podneo 2011. godine. Taj postupak je rešen u korist SDPR-a, odlukom iz 2015.
Sam spor između Etiopije i srpskog preduzeća se tiče 21 ugovora o kuporodaji i jednog kreditnog ugovora koji su zaključeni između Savezne direkcije za snabdevanje i nabavku Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu Jugoslavije i Ministarstva narodne odbrane Vlade Etiopije.
Jugoimport SDPR, koji je u to vreme bio Savezna direkcija za snabdevanje i nabavku, ove ugovore je zaključio između februara 1984. i decembra 1990, vidi se iz arbitražne odluke.
Preduzeće je tada postupalo u svoje ime, ali i za račun i u korist bivših jugoslovenskih proizvođača. Ugovori o prodaji su uključivali širok asortiman robe kao što su automatske puške, laki mitraljezi, poluatomatske puške, municija, vreće za spavanje, radio oprema…
Pored ugovora o prodaji zaključen je i jedan kreditni ugovor. Tim kreditnom ugovorom je SDPR kao dobavljač, odobrio kupcu zajam po svakom od ugovora za isporuku robe jugoslovenskog porekla.
Ukupna kreditna linija iznosila je 200 miliona dolara i bila je namenjena za pokrivanje isporuka u periodu 1984-1988.
Kreditno pokriće obuhvatalo je 90 odsto iznosa vrednosti svakog pojedinačnog ugovora. Otplata kredita po svakom od ugovora bila je predviđena u roku od osam godina i to u 16 jednakih polugodišnjih rata.
Jugoimort je u arbitraži tvrdio da kreditna sredstva nisu u celosti vraćena.
Kako i kada je Etiopija trebalo da plati dug
Ministarstvo odbrane Privremene vojne vlade Socijalističke Etiopije trebalo je da plaća isporučenu opremu putem avansa od 10 odsto, a preostalih 90 odsto vrednosti u roku od osam godina u 16 jednakih polugodišnjih rata. Prva rata bi dospela 12 meseci nakon svake isporuke.
SDPR je u arbitražnom postupku tvrdio da je ispunio svoje obaveze kao dobavljač prema ugovorima. Tuženi (Etiopija) je prihvatio isporuke bez ikakvih prigovora i zamerki.
Etiopija je platila avansnu cenu prema svakom od ugovora i započela otplatu kredita prema ugovorima. Međutim, veći deo kredita i određeni krediti u celosti ostali su neisplaćeni.
Poslednja roba isporučena 1991
Iako je poslednja isporuka robe po ugovorima izvršena 1991. godine, plaćanja su ostala neizmirena, navodi se u arbitražnoj odluci.
Jugoimport je navodio i da su redovno kontaktirali kupca u cilju izmirenja duga.
Pokušaji su nastavljeni i nakon 1991. kada je međunarodna zajednica uvela embargo na trgovinu vojnim materijalom i drugom robom sa Jugoslavijom, kao i nakon uvođenja međunarodnih sankcija.
Pokušaji Jugoimporta da naplati dugovanja nisu dali rezultat.
U septembru 2000. godine Jugoimport je podneo prvi zahtev za arbitražu protiv Savezne Republike Etiopije. Nakon toga je, kako se dalje vidi iz dokumenata, tokom leta 2001. Etiopija stupila u kontakt sa Jugoimportom, izražavajući želju za razgovorom o predmetu.
Na sastancima u Beogradu, u novembru 2001. godine njihova strana je priznala dug ka Jugoimportu.
Predložila je da se period obustave pred Arbitražnim sudom produži kako bi se razmotrili mehanizmi za poravnanje na „obostrano zadovoljajući način“. Jugoimport je potom odlučio da u celosti povuče zahtev za arbitražu, kako bi pokazao „dobru volju i poverenje u uspeh pregovora“, vidi se iz arbitražne odluke.
Međutim, kako piše u dokumenatima, napori Jugoimporta da naplati dug ili nađe održivo rešenje za poravnjanje sa Etiopijom „nisu urodili plodom“.
Novi zahtev za arbitražu
Novi zahtev za arbitražu Jugoimport je podneo u oktobru 2011. godine.
U martu 2012. godine Etiopija je putem diplomatskog kanala pristupila Jugoimportu. Predložila je da se održi sastanak u Adis Abebi. Sastanak dve strane je održan istog meseca.
Ipak, dve godine nakon pokretanja ove nove arbitraže postalo je jasno da kontakti sa etiopskom stranom neće dovesti do prihvatljivog rešenja. Jugoimport je odlučio da nastavi postupak.
Arbitražno veće je konačnu odluku u ovom predmetu donelo u aprilu 2015. Prema odluci, Jugoimport je dobio spor u vezi sa svojim zahtevima za isplatu glavnice duga, kamate, troškova postupka.
U arbitražnoj odluci se na nekoliko mesta navodi da se tuženi nije odazivao tokom arbitražnog postupka.
Zbog toga je arbitražno veće bilo primorano da sprovede sopstveno ispitivanje činjeničnog stanja
Pokušaji poravnjanja: Isporuke kafe, koncesije
U arbitražnoj odluci mogu se pročitati i različiti načini na koje su strane pokušale da same reše ovaj dug, van arbitražnog postupka.
Na primer, tokom pregovora u Beogradu 2001. godine jugoslovenska strana je kao opciju navela i mogućnost izmirenja dela duga putem isporuka robe ili putem dodeljivanja koncesija u Etiopiji. To je međutim, etiopska strana odbila.
U jednom delu komunikacije u vezi poravnjanja duga, 2002. godine, Jugoimport je uputio pismo Etiopiji. U njemu je izneo svoj stav o alternativnim rešenjima za poravnjanje duga. Pominjući i mogućnost da treća lica otkupe potraživanja.
Takođe, srpsko preduzeće je bilo zainteresovano za aranžman prema kojim bi deo potraživanja prema Ministarstvu odbrane Etiopije bio vraćen isporukom kafe, po cenama koja važe na svetskom tržištu i po kursu koji bi bio naknadno dogovoren.
Ministarstvo finansija i ekonomskog razvoja Etiopije iznelo je stav da je uslov za ovakvo poravnjanje duga kroz isporuke kafe značajan otpis duga.
Do takvih aranžmana na kraju nije došlo.
Sa druge strane, etiopska strana je predlagala da se pregovori vode u okviru Inicijative za najzaduženije siromašne zemlje Svetske banke i MMF-a, što je SDPR odbacio.
Dokle je stigao postupak pred Privrednim sudom u Beogradu?
Pošto Etiopija nije dobrovoljno platila dugovanja iz arbitražne odluke, Jugoimport traži izvršenje nad njenim pokretnim stvarima u Beogradu.
U aprilu 2025. punomoćnik Jugoimporta podneo je Privrednom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv Savezne Republike Etiopije. A radi namirenja novčanog potraživanja od te države.
U predlogu se traži da Privredni sud u Beogradu donese rešenje kojim se priznaje arbitražna odluka iz 2015, kao i da odredi sprovođenje izvršenja.
Prema dokumentima koji su dostavljeni Forbes Srbija, izvršenje bi se sprovelo popisom, procenom, i prodajom pokretnih stvari Etiopije na adresama Knez Mihailova 6/6 i Kneza Aleksandra Karađorđevića 20.
U oktobru 2025. godine Privredni sud u Beogradu je prvobitno doneo rešenje kojim se odbija predlog za izvršenje. Međutim, na takvo rešenje se Jugoimport-SDPR žalio.
Postupajući po žalbi, Privredni apelacioni sud je kao drugostepeni nivo usvojio žalbu i vratio Privrednom sudu predmet na ponovno odlučivanje.
Jugoimport-SDPR je u vreme zaključenja ugovora sa Etiopijom bio Savezna direkcija bivše jugoslovenske države. U toj formi je bio zadužen za spoljnu trgovinu naoružanjem, vojnom opremom, inženjerskim i konsultantskim ugovorima, naglašava se u arbitražnoj odluci.
Pravni status direkcije je promenjen 1991. godine. Tada je postala posebna organizacija sa posebnim funkcijama i karakteristikama poslujući prema pravilima koja se primenjuju na društva sa društvenim vlasništvom.
Nakon toga je 1996. godine postalo je javno preduzeće pod imenom Jugoimport-SDPR.
Preduzeće je preuzelo svu imovinu prava i obaveze i osoblje bivšeg SDPR-a.
Kurir Biznis/ForbesSrbija