Evro ne vredi isto u svim zemljama EU: Nije svejedno u kojoj zemlji trošite devize, a ovo je razlog
Iako Hrvatska beleži ekonomski rast i približava se evropskom standardu, velike razlike u produktivnosti i regionalni jaz ostaju glavni izazovi. Evro u Hrvatskoj ne "vredi manje" zbog loše monetarne politike, već zato što hrvatska ekonomija proizvodi manje vrednosti po zaposlenom u poređenju sa razvijenim članicama EU.
Prema procenama MMF-a i Evropske komisije, Hrvatska će i u narednim godinama rasti brže od proseka EU, uz pad nezaposlenosti i smanjenje inflacije, ali produktivnost radnika i dalje zaostaje, prosečni radnik u Hrvatskoj stvara oko 60% vrednosti koju generiše radnik u Nemačkoj, Austriji ili Italiji, dok je kupovna moć građana blizu 80% proseka EU.
Regionalne razlike su značajne, Zagreb generiše oko trećinu BDP-a po stanovniku, dok Panonska Hrvatska i dalje zaostaje, sa BDP-om po stanovniku skoro upola manjim od zagrebačkog. Takva nejednakost utiče na percepciju vrednosti evra u zemlji i naglašava potrebu za strukturnim reformama.
Uprkos tome, Hrvatska je od ulaska u EU, evrozonu i Šengen "podignuta" u rang naprednih evropskih zemalja. Rast ostaje natprosečan, ali razlika između životnog standarda i produktivnosti jasno pokazuje gde su slabosti, koktel slabe politike, lošeg menadžmenta i neadekvatnog sistema.
Reforma je ključna. Potrebno je osigurati konkurenciju, ubrzati pravosuđe, jačati javnu upravu i industrijsku politiku, investirati u digitalizaciju i mobilnost radne snage. Samo takvim merama vrednost evra u Hrvatskoj može trajno odražavati stvarnu snagu ekonomije, a ne statistički standard.
Ukratko, evro u Hrvatskoj "vredi manje" jer hrvatski sistem još uvek ne proizvodi dovoljno ekonomske vrednosti da bi njegova kupovna moć bila izjednačena sa razvijenijim članicama. Rešenja postoje, ali traže odlučne reforme i odgovornu politiku.
Biznis Kurir/Jutarnji.hr