Fakultet posle kojeg "grcate u novcu": Balkanac kaže da su sa ovom diplomom apsolutno svi dobro zaposleni
Studiranje na Balkanu sve češće se dovodi u pitanje, naročito kada je reč o STEM oblastima. Iako se tehnički i prirodno-matematički fakulteti smatraju veoma zahtevnim i kvalitetnim, mnogi mladi stručnjaci se nakon diplomiranja suočavaju sa realnošću tržišta rada koju karakterišu slabo razvijena industrija, usporena proizvodnja i ograničen broj radnih mesta za inženjere i naučnike.
U isto vreme, zanatlije, mehaničari, ali i ugostiteljski radnici, poslednjih godina često ostvaruju veće prihode od visokoobrazovanih kadrova, a svoje usluge naplaćuju po visokim cenama. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li se danas uopšte isplati ulagati godine u visoko obrazovanje.
Ova dilema bila je povod za burnu diskusiju na Redditu, gde je jedan korisnik iz Hrvatske otvoreno postavio pitanje da li se danas isplati studirati STEM smerove u toj zemlji?
On je naveo da inženjeri koji su završili izuzetno zahtevne fakultete poput FER-a, PMF-a ili FESB-a često deluju potplaćeno, uz ograničene mogućnosti zapošljavanja zbog lošeg stanja industrije i proizvodnje. Istovremeno, istakao je da zanatlije i konobari, bez formalnog obrazovanja, neretko zarađuju više, pa se zapitao da li ima smisla provesti pet ili više godina u zahtevnom studiranju da bi se kasnije radilo za skromnu platu, ili su studije opravdane samo kao odskočna daska za odlazak u inostranstvo.
Komentari su se brzo nizali, a stavovi učesnika bili su podeljeni.
Jedan korisnik je ocenio da se danas u Hrvatskoj malo šta isplati, dodajući da je, po njegovom mišljenju, medicina jedini siguran izbor.
Sa druge strane, pojedini učesnici rasprave naveli su da situacija nije toliko negativna. Jedan diplomac PMF-a istakao je da ostvaruje veoma dobra primanja, kao i da mnogi iz njegove generacije rade na odgovornim pozicijama u velikim bankama i osiguravajućim kućama u Hrvatskoj i regionu. Slična iskustva, prema njegovim rečima, imaju i diplomci FER-a, dok je zaključio da prosečno visokoobrazovana osoba dugoročno živi bolje od nekoga bez formalnog obrazovanja.
U raspravu se uključio i korisnik koji je upozorio da ne treba posmatrati samo pojedine odseke, poput matematike, već i druge struke. On je naveo da geolozi, geografi i hemičari često imaju znatno lošije uslove, dodajući da je veliki broj visokoobrazovanih ljudi potplaćen, a da su oni sa fakultetskim diplomama ponekad dodatno zakinuti.
Ipak, deo učesnika smatra da se znanje i dalje može uspešno unovčiti, ali uz dodatno zalaganje. Prema njihovim rečima, studenti koji svoje znanje dopune online obrazovnim platformama, poput MIT OpenCourseWare-a, mogu doći do dobro plaćenih poslova na daljinu. Takođe su istakli da tehnički fakulteti u Hrvatskoj pružaju čvrste osnove, za razliku od nekih institucija u regionu koje se oslanjaju na kratkotrajne trendove.
Jedan od korisnika, koji je studirao uz rad, ukazao je i na nematerijalne prednosti inženjerskog poziva. Naveo je da u njegovom okruženju postoji veliki broj firmi i obrta, što povećava šanse za zaposlenje, kao i da većina ljudi, pored visine plate, ipak bira kancelarijski posao i rad za računarom, umesto fizički zahtevnog i iscrpljujućeg rada. Dodao je da su dodatni poslovi u oblasti strojarstva, kojima se bavi, pristojno plaćeni.
Na kraju rasprave, mnogi su podsetili da visoke zarade ne dolaze odmah.
Prema njihovim rečima, zanatlije su do današnjih primanja došle nakon deset ili petnaest godina rada, te da niko ne izlazi sa fakulteta i odmah zarađuje nekoliko hiljada evra.
Biznis Kurir/Dnevno.hr