Hoćemo li moći da dižemo novac iz banaka? Finansijski savetnik Vladimir Vasić detaljno analizirao mogući scenario - "Postoji mogućnost da budemo..."
Situacija oko mogućih sekundarnih sankcija postala je jedno od najvažnijih ekonomskih i političkih pitanja u Srbiji, nakon što je predsednik Aleksandar Vučić upozorio da bi odluka OFAC-a o neprodužavanju licence za saradnju sa NIS-om mogla izazvati velike posledice i probleme.
Predsednik je u svom obraćanju naglasio da bi odbijanje licence značilo da se otvara pitanje odnosa prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), kao i da bi efekti mogli pogoditi mnogo šire od same kompanije. Vučić je naveo da se Srbija nalazi u izuzetno osetljivoj poziciji i da bi negativna odluka OFAC-a mogla da utiče ne samo na državne i finansijske tokove, već i na svakodnevni život ljudi koji su direktno ili indirektno povezani sa NIS-om.
Ekonomista Vladimir Vasić za Biznis Kurir pojasnio kako bi se ovaj sceanrio odrazio na bankarski sektor, ali i na svakodnevicu građana.
Šta sekundarne sankcije znače za građane i banke?
Vasić pojašnjava suštinu sekundarnih sankcija i na koga se one uopšte odnose. U trenutku kada je NIS već pod primarnim sankcijama, sekundarne bi mogle pogoditi sve koji sa njim posluju. Ističe da bi posledice najpre osetili oni koji rade u NIS-u i zavise od bankarskih usluga.
- Zaposleni ste u NIS-u, a želite da dobijete kredit, odnosno kreditni proizvod. Banka u tom slučaju može samo da vam se zahvali i da odluči da ne posluje sa vama. Sekundarne sankcije zamišljene su kao nešto što treba da nam oteža život. Mogu da se odnose i na institucije poput NBS-a, a isto tako i na još neke entitete koje sarađuju sa kompanijama koje jesu pod primarnim sankcijama, kao što je NIS - rekao je Vasić i dodao da obični građani, koji nemaju direktne veze sa NIS-om ne bi trpeli posledice.
Ovim objašnjenjem podvlači da sekundarne sankcije ne znače gašenje banaka, već njihovu mogućnost da odbiju saradnju sa rizičnim klijentima, kako bi izbegle međunarodne posledice.
Da li bi podizanje gotovine bilo ograničeno?
U javnosti se pojavila bojazan da bi građani mogli ostati bez pristupa gotovini, da bi bile uvedene restrikcije na bankomatima i šalterima, kao i da bi se finansijski sistem zamrznuo. Vasić kaže da to nije realno.
On objašnjava da se sekundarnim sankcijama obično targetiraju platni sistemi i kartičarski proizvodi, a ne gotovina.
- Mislim da sekundarne sankcije neće imati veze sa gotovinom, već sa karticama i kartičarskim proizvodima. Banke će se staviti u položaj da mogu da biraju. Isto kao što mi biramo banku, tako će banka da bira klijente. Postoji mogućnost da budemo ograničeni na nivou fizičkog lica.
Da li se ovako nešto već dešavalo u svetu?
Kako bi objasnio model ponašanja stranih investitora i banaka u sličnim situacijama, Vasić navodi primer koji je već zabeležen na globalnom nivou. Objašnjava da je rusko tržište jedan od najjasnijih primera kako sekundarne sankcije funkcionišu u praksi.
- Rusiji se dešavaju direktne i indirektne sankcije, povukli su se matični investitori iz zapadne Evrope i to je direktna posledica sekundarnih sankcija. Dobile su signal da će osetiti posledice ukoliko se ne povuku sa ruskog tržišta.
Hoće li banke prestati da rade?
U javnosti je zavladala bojazan da bi banke, ukoliko se sekundarne sankcije primene, mogle da obustave rad ili da zamrznu ceo sistem. Vasić naglašava da se takva interpretacija od početka zasniva na pogrešnoj pretpostavci.
Objašnjava da bi banke imale obavezu da procene rizik i da se odluče hoće li sarađivati sa sankcionisanim subjektima, ali ne bi bile primorane da obustave poslovanje.
- Pogrešno je protumačeno to da bi banke prestale sa radom. One će nastaviti da rade, ali pitanje je da li će nastaviti sa Naftnom industrijom Srbije i sa zaposlenima u njoj. Na to se odnosi, nema razloga da banke prestanu da rade.
Predsednik Vučić u svom obraćanju naveo je da se Srbija nalazi u izuzetno ozbiljnoj poziciji i da bi eventualni negativan odgovor OFAC-a mogao dovesti do niza ekonomskih posledica. Vučić je naglasio i da bi takav potez mogao da izazove lančanu reakciju i da Srbija mora biti spremna na ozbiljne pritiske i izazove, uz napomenu da država pokušava da pronađe rešenja kako bi se rizici umanjili.
Biznis Kurir