OVA RADNA MESTA PO SRBIJI NIČU KAO PEČURKE, ALI NEMA KO DA RADI: Plate i do 300.000, ali mnogi nisu spremni da poštuju ova pravila
Frizerska industrija u Srbiji doživljava snažnu ekspanziju, ali ne onu koja garantuje kvalitet i stabilnost. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je samo tokom prvih devet meseci ove godine registrovan 1.391 novi frizerski ili kozmetički salon, čak 15,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Ipak, industrija se nalazi u ozbiljnom kadrovskom problemu, frizera nema dovoljno, a oni koji su kvalifikovani često prelaze iz salona u salon, otvaraju svoje radnje ili napuštaju struku zbog loših uslova.
Saloni niču, a kadrova sve manje
Iz Saveza frizera Srbije (SFS) za Biznis Kurir potvrdili su da većina salona danas radi sa minimalnim brojem zaposlenih, često samo sa vlasnikom i jednim frizerom, dok se istovremeno beleži ogromna fluktuacija radnika.
- Manjak frizera leži u tome što traže bolje uslove od ponuđenih. U salonima ne postoje stalne postavke, radnici odlaze i dolaze. Pored vlasnika, uglavnom je tu još jedan radnik koji provede više godina na istom radnom mestu - naveli su iz SFS.
Gordana, vlasnica frizerskog salona iz Beograda, sa više od dve decenije rada, za Biznis Kurir ukazuje na drugačiju dimenziju problema, preveliku dostupnost frizerske delatnosti i otvaranje salona bez adekvatnog znanja. Kako kaže, danas "ko stigne" može da otvori salon, često i bez diplome ili majstorskog ispita, što pre samo nekoliko godina nije bilo moguće u tolikoj meri.
- Mladi frizeri sve češće odbijaju i da rade osnovne poslove poput pranja kose, čišćenja ili pripreme radnog prostora, a žele da odmah rade najbolje plaćene usluge - rekla je ona.
Iz Saveza frizera Srbije ukazali su na rodnu razliku unutar profesije, nadovezujući se na temu velikog broja novootvorenih salona.
- Razlog je jednostavan, muški saloni rade brže, rotacija klijenata je veća, a muškarci dolaze na svakih 7-10 dana - naveli su.
Gordana je potvrdila da žene gube trku sa muškim salonima.
- Od ženskog šišanja nemaš ništa. Svi mi zarađujemo od pramenova, farbanja, tretmana i slično.
U praksi, muški frizer u dobrom barber shopu može dnevno da obradi i po 20 mušterija, dok ženske frizure traju duže i često se naplaćuju manje od realne vrednosti rada.
Obrazovanje koje ne prati tržište
Iako frizerske škole upisuju po nekoliko stotina učenika godišnje, taj broj ne rešava problem manjka radne snage. Iz škola za negu lepote ističu da su ove godine smerovi popunjeni do poslednjeg mesta, ali praksa pokazuje da završetak školovanja ne znači i ostanak u struci. Razlozi za to su višestruki.
- Frizerska škola upisala je ove godine 200 đaka na individualni obrazovni plan, a tu je i program sa inkluzijom. Program je u velikoj meri teorijski, dok učenici kroz praksu često ne dobijaju dovoljno manuelnog iskustva - naveli su iz SFS.
To znači da veliki broj diplomiranih frizera izlazi iz škole bez sigurnosti u svoje veštine, a nesigurnost je jedan od glavnih razloga zašto brzo odustaju.
Drugi problem je motivacija. Frizerska škola često je izbor učenika koji taj zanat ne doživljavaju kao poziv, već ga doživljavaju kao jednostavniju opciju upisa. Takvi učenici obično ne nastavljaju profesionalni put, što dodatno smanjuje broj dostupnih radnika.
Vlasnica salona sa kojom smo razgovarali tvrdi da učenice koje tokom školovanja dolaze na praksu uglavnom traže samo pečat, a ne znanje, što dovodi do toga da saloni moraju same da ih obučavaju, često bez garancije da će te radnice ostati.
Visoka cena edukacije
Jedan od najvećih izazova za mlade frizere jeste trošak dodatnih edukacija. Da bi frizer napredovao i radio zahtevne usluge poput kompleksnih tehnika farbanja, balayage-a, pramenova i posebnih tretmana, mora često da ulaže u skupe kurseve, seminare, radionice i profesionalne alate.
Iz SFS za Biznis Kurir ističu većina mladih radnika nije spremna da uloži stotine evra u edukaciju koja im je neophodna da bi bili konkurentni. Umesto toga, ostaju na osnovnim uslugama poput šišanja i feniranja, koje su manje plaćene i nedovoljno profitabilne za ozbiljan rast zarade.
Zatvore salon posle nekoliko nedelja
Jedan od ključnih trendova u industriji jeste sve veći broj mladih koji se odlučuju da odmah po završetku škole otvore sopstveni salon. Iako ideja zvuči primamljivo, u praksi se ispostavlja da je otvaranje salona složen i skup proces.
- Mnogi novi vlasnici potcenjuju troškove zakupa, nabavke opreme, materijala, administracije i poreza - rekla je Gordana.
Veliki broj tih salona, kaže, ima moderan enterijer i agresivan marketing, ali ne i kvalitetnu radnu snagu. To dodatno urušava cenu rada i standarde struke.
Prema SFS, veliki broj novoosnovanih salona zatvori se već nakon nekoliko meseci, ili čak nedelja, upravo zato što mladi preduzetnici nemaju realnu predstavu o tome koliko je teško održati salon.
Plate u praksi i plate u oglasima
Plate frizera jedna su od najviše diskutovanih tema u industriji. Statistički podaci i oglasi za posao često prikazuju vrlo širok raspon plata, od skromnih do izuzetno visokih, što stvara konfuziju među mladima. Gordana navodi da ne veruje u oglase koji izazivaju veliku pažnju na internetu.
- Da su tačni oglasi za frizera gde je plata 170.000 dinara plus bakšiš, odmah bih ključ u vrata od svog salon i otišla - kaže ona.
Prema informacijama Saveza frizera Srbije, raspon plata iznosi od 30.000, pa sve do 300.000 dinara.
Plate frizera
- učenici na praksi: 30.000 dinara
- početnici: 40.000 - 70.000 u pojedinim salonima neretko neprijavljeni
- prosečna početna plata prema istraživanjima: 70.000 - 80.000
- iskusniji frizeri: 100.000 - 110.000
- saloni sa stabilnom klijentelom: 80.000 - 120.000
- luksuzni, poznati saloni: 100.000 - 200.000
- najiskusniji frizeri i koloristi: do 300.000 dinara
Iz SFS potvrdili su da se bakšiš i dalje smatra važnim delom ukupnog prihoda, nekada je, kako kažu, bakšiš bio izdašniji, pa je razlika u zaradi bila osetnija. Danas, kada se plate knjigovodstveno izražavaju većim iznosima nego ranije, bakšiš je postao dodatak, ali ne presudan.
5 ključnih problema
Na osnovu izjava i podataka, frizersko tržište u Srbiji danas se suočava sa pet velikih kriza:
1. Previše salona, premalo frizera - Rast broja novootvorenih salona ne prati broj kvalifikovanih stručnjaka.
2. Mladi beže od zanata - Niske plate, puno posla, velika ulaganja, malo ko želi da ostane u profesiji.
3. Edukacije preskupe za početnike - Bez kontinuiranog učenja nema napredovanja, ali mladi to ne mogu da priušte.
4. Preduzetnici preopterećeni - Poreske i administrativne obaveze mnoge salone guraju u gašenje.
5. Neregulisano tržište kvalifikacija - Često se zapošljavaju radnici bez škole, bez diplome i bez sertifikata.
Biznis Kurir