HOĆEMO LI IĆI NA GODIŠNJI ODMOR KAKO NAM SE SVIDI? Predloženo da zaposleni sami biraju koliko će se odmarati
NALED predlaže da zaposleni može da koristi jedan deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje u kontinuitetu, ali ne nužno prvi deo
Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 10 radnih dana, nego u zavisnosti od njihovih i potreba posla to bude i kraće (najčešće pet dana, ali i manje). Takođe, veliki broj zaposlenih na početku godine koristi „stare” dane godišnjeg odmora koji su u obavezi da iskoriste do 30. juna tekuće godine.
Neretko poslodavci neformalno produžavaju rok svojim zaposlenima kako bi im izašli u susret, što zbog raspusta đaka koji mahom počinju polovinom juna, što zbog letnje sezone u julu. Zaposleni ipak često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom vršenja inspekcijskog nadzora.
Zbog svih ovih razloga NALED je u svojoj „Sivoj knjizi 17” predložio državi da se izmeni stav 2 člana 73 Zakona o radu, tako da zaposleni može da koristi jedan deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje u kontinuitetu, ali ne nužno prvi deo godišnjeg odmora.
– Na taj način bi odredbe Zakona o radu bile usaglašene sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 132 o plaćenom godišnjem odmoru iz 1970. godine, koja propisuje da se jedan deo godišnjeg odmora koristi bez prekida najmanje dve radne nedelje ukoliko drugačije nije propisano sporazumom koji važi za poslodavca i dotično zaposleno lice. Ali ta konvencija ne nalaže da to bude prvi deo godišnjeg odmora – preciziraju u NALED-u. Inače, član 73 Zakona o radu propisuje da zaposleni prvi deo odmora mora koristiti u trajanju od minimum 10 dana u kontinuitetu, dok se ostatak odmora može iskoristiti do 30. juna naredne godine.
Sindikati nisu nimalo oduševljeni ovim predlogom, a obrazloženje ocenjuju čak i kao nepotrebno. Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS "Nezavisnost”, podseća na to da godišnji odmor treba da služi da bi se zaposleni odmorio od rada.
- Najbolje rešenje bi bilo da poslodavac mora zaposlenom da omogući korišćenje odmora u dva celovita dela i da se oba dela koriste u kontinuitetu. Jer ako se odmor "cepka”, što je sada učestao slučaj, onda se gubi njegov smisao. Suština odmora je da se zaposleni odmori duže od dva dana, koliko traje vikend - ističe Ristić.
Da je ograničenje korišćenja godišnjeg odmora besmisleno, smatra i Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.
- Firmama treba skroz prepustiti da one same prave dogovore sa radnicima i sindikatima, da u skladu sa pravilnicima naprave plan i okvire odlaska na godišnji odmor, uz pažnju da se ne zanemare radni procesi. Smatram da tu oblast nije ni potrebno striktno propisivati – ističe on i dodaje da Zakon o radu u to ne treba da se meša, jer „em što imamo zarade najniže u Evropi, em što imamo pritiske na zaposlene da sve više ostaju na poslu i prekovremeno rade”.
- Jednostavno je, poslodavci treba da budu fleksibilniji po tom pitanju i dogovore se sa radnicima. Druga važna stvar koju treba da imaju na umu je to što u Srbiji imamo sve manje kvalitetne radne snage, pa zato poslodavci treba još više da razmišljaju o interesima zaposlenih, da ne bi i njih na kraju izgubili – objašnjava Rajić.
Kurir Biznis/Politika