FRANCUSKI VINOGRADARI U OČAJU: Pad prodaje, carine i klimatske promene prete da ugase vekovnu tradiciju
Konjak živi od žestokog pića koje je po tom regionu i dobilo ime.
Čak 98 odsto proizvodnje izvozi se u gotovo sve zemlje sveta. Međutim, danas se suočavaju sa carinama, padom potražnje, ali i klimatskim promenama.
Vinogradi dokle god pogled seže: Alen Rebul poseduje 24 hektara. Šezdesetdvogodišnjak je vinogradar u sedmoj generaciji. Njegovo imanje, Earl des Bois Nobles, jedno je od manjih u francuskom regionu Konjak, koji se nalazi oko 100 kilometara severno od Bordoa. U strogo definisanoj vinskoj regiji posluje 4.350 vinogradara. Samo grožđe iz šest tačno određenih vinogradarskih oblasti (crus) i od precizno definisanih sorti belog vina može se koristiti za proizvodnju konjaka.
Carine i geopolitički udarci
Najveće tržište za ovo plemenito piće su Sjedinjene Američke Države: Donald Tramp je pretio carinama od 200 odsto na evropski alkohol. Drugo najveće tržište je Kina: Si Đinping je već na jesen 2024. povećao uvozne troškove i pokrenuo antidamping postupak – kao odgovor na carine EU-a na kineske električne automobile. Alkohol više ne sme da se prodaje čak ni u fri šopovima.
Prema podacima strukovnog udruženja BNIC (Biro Nacional Interprofesional du Konjak), isporuke u Kinu su prepolovljene – što znači više od 50 miliona evra mesečnih gubitaka. BNIC apeluje na francusku vladu da ne zaboravi oko 70.000 radnih mesta koja direktno i indirektno zavise od konjaka.
Tokom čitavog radnog veka Rebul je kupovao zemljište i sadio vinovu lozu. A sada bi deo toga trebalo da uništi? To su preporučili BNIC i sindikat vinogradara kako bi se smanjili troškovi proizvodnje – na mašinama, đubrivu i pesticidima. Rebul o tome ne želi ni da čuje: „Loza se sadi na 30 godina, najmanje“, kaže visoki, vetrom i suncem izbrazdani čovek. „Za sledeće generacije!“ I dodaje: „Zašto bismo ponavljali iste gluposti kao naši preci?“ U vreme naftne krize njegov otac je prešao na crno vino – i to mu se nije isplatilo.
Pre nekoliko godina govorilo se: „Sadite, sadite, sadite!“ Žeđ za konjakom činila se neugasivom. Godine 2022, uprkos pandemiji i ratu u Ukrajini, prodato je gotovo 213 miliona flaša širom sveta – prema BNIC-u, bila je to rekordna godina.
Trenutni pad prodaje najveći je šok od naftne krize. Rebul poznaje kolege koji su iskrčili više hektara vinove loze. Umesto vinograda, sada se ponegde podižu plantaže maslina ili tartufa. „Moja filozofija se zbog toga neće promeniti!“, uveren je. Krize su oduvek postojale.
Niz problema poslednjih godina
Kineske i američke carine nisu prva kriza s kojom se region Konjak suočava. Bilo je velikih gubitaka i zbog pandemije, inflacije i gubitka važnog tržišta – Rusije. Klimatske promene takođe sve više pogađaju vinogradare. Loza ranije pupi, što povećava rizik od gubitka roda zbog grada, kasnih mrazeva ili štetočina. Duži periodi vrućine čine grožđe slađim, a konjaku je potrebna određena kiselost. Istorijski gledano, vino iz regiona Konjak smatralo se „lošijim“ od onog iz Bordoa, a spas je bila žeđ za alkoholom – francuskih mornara.
U doba sukoba s Engleskom bilo je teško doći i do ruma, pa su se Francuzi okrenuli svom nacionalnom piću – vinu. Ali vino na brodu nije dugo trajalo, pa je ideja bila da se stvori „instant vino“, destilat koji bi mogao da se razblaži i pretvori u vino. Naravno, to se pokazalo kao potpuna glupost, ali je taj destilat bio veoma ukusan. A tu vino iz Bordoa nije odgovaralo – imalo je previše šećera. Ali ono iz Konjaka – to je bilo pravo! No, klimatske promene i to grožđe sada čine preslatkim.
Rebul imanjem upravlja uz pomoć članova porodice i sezonskih radnika. Sav rod prodaje Henesiju. „Volim svoj posao!“, ponosno kaže. A već se priprema i osma generacija vinogradara.
biznis.kurir.rs/Seebiz